ISPOVID

Povezani članci

• Klauški: Tuđman je loš pjesnik ali je zato vrhunski lopov, pljačkaš i diktator
• NARANJITO, PANNINI I KRAJ SVIJETA KAKVOG SMO POZNAVALI
• Puštanje ustaških pjesama za policiju je tek prekršaj
• LITERARNI KRISTAL
• Paradigma časti
• Back to the Future

Božić smo u Split dočekali u kratke rukave. Deboto je litnji đir i ženskice su u laganin veštama šta te uvik dovede na isto misto i na isti kantun u “Vjeke” da sedneš ako rade, jerbo teta Vanja drži da se nediljon triba odmorit i da nije sve u novcima i ja je podržajen u temu. Zato me uvik straj oće li me zateć prazan štekat, a ja na drugo misto nisan navika, pa grintan jer ne moren priko novin gledat najlipje i u najnoviju modu obučene splićanke. Oko ovega šta se događa sa vrimenon ozbiljno su podiljeni znanstvenici, pola ih tvrdi da smo spizdili zemlju i da se zagrijala našon krivicon, da ne pazimo i da nas nije bilo briga šta smo sve ispuštali u ariju, evo ja prvi, pušin ka turčin i jebe me se za planet kad vozin na lož – ulju umisto na ekološka goriva. Dalmatinci slabo i gotovo ništa ne drže do globalnih pojava, svaka barufa zapali se kontejner, ugasi se koja firma oli tvornica i odma protesti, odma barikade, pale se kontejneri leva – leva i jebe se koga šta se tin činon uništava ozon i činidu se rupe. U Split je važnije da si udarija policjota kod demonštracjuna nego šta si zapalija gume i učinija nepovratnu štetu globalnih razmjera koja će dišvogat planet.

Drugi znanstvenici tvrde da su sve to pizdarije i da se naša zemlja nalazi u elipsi na dugogodišnjen putovanju oko sunca i da smo sad najbliže šta dovodi do ovi čudni pojava, do lita za krepat na četrdeset u ladu i Božića u kojen ženskice u Split šetadu u mini suknje i čizmice. A i za te znanstvenike, Split jema svoje mišljenje, ka šta ga jema o svemu. Poznato je u Split da su znanstvenici pizde i najveći neradnici, da samo bale i straše ljude, a zapravo nisu izumislili ništa još od penicilina. Eto na primjer ja, kazat će van splićanin na rivi i skinit sunčane cvike, ja san jučer izmislija kako ne radit ništa, a uvik imat za kavu i za nove očale i robu. I ni kartice u novine, ni intervju na radio, a cili svit bi osta zatečen mojin izumom u koji je uključena mater penzioner i kartica banke. Ja, kaže on, ja bi potuka sve te znanstvenike do nog, zajebat banku pa ko to more, zajebat sistem i izvuć in pare to triba znat i izmislit, a ne ozonske rupe i pizdarije, prodat didovo polje i lipo živit u današnja vrimena je ravno otkriću nuklearne fuzije, ja, a govori on, san pametan i pripametan za bilo koji posa i ispo časti mi je radit ka konobar recimo, a znanstveno san izmislija da se more lipo živit i bez rada i bez truda, ja da vodin ovu zemlju, sve bi cvalo. Ja da san prežidente oli premijer niko ništa ne bi radija, a živilo bi se ka bubrig u loju.

I tako dok uzdišeš na rivi i gledaš promenadu najnovije i ultima mode sitiš se da triba obavit nike stvari koje su bitne i važne o Božiću, a i čuvaju tradiciju bez koje bi bili kurac, a ne narod. Tradicija u Split je o Božiću osin šta se zadužiš do idućega, je i ispovid u crikvu, jerbo ako te na polnoćku vidu kako sidiš dok oni skrušeno čekaju red za hostiju moreš najebat od ćakula iza crikve, kako si veliki grišnik i kako ti nima pomoći. Ja mislin da bi u crikve tribalo pod hitno uvest misto za pušače, jerbo čovik dvi ure dok traje misa nima komoda, ne more se okrenit, a kamo li učinit koju užancu i to te inkomoda, to te čini nervožastin atroke šta si pun grija i čekaš kad će ti kampanel od crikve past na glavu.

Čudo su ti lipuškasti i mladi popi u Dalmaciju, ja ne znan, to mora bit da vuče od stari vrimena da se ženskice zajube u svakog mladog svećenika, eto recimo ovi Petrov, ni moja nije bila imuna na njega i odma je otrkala glasat iako san joj ja govorija da falije, da griši dušu. Sad se kaje i peta mu roge, ćaćine i materine. Pogledajte u bilo koje misto u Dalmaciji koje ima mladog fratra kako su crikve pune ženskica ma i oni malo stariji dama, pobožno se sluša misa i uzdiše, kako je lip, kako je šesan, kako je samo pametan, govori ka Salamun. Nikad san jubomoran, priznajen, falija san struku i kajen se, pošto san lip ka slika moga san lipo živit i guštat boga svoga, e dobra plaća, e dobra spiza, e ne radiš ništa nego samo držiš govorancije, a pizde ka salate.

Tako san uliza u tin razmišljanjima da se ispovidin za sve grije šta san ih počinija prošlu godinu. Odma s vrata dočeka te meni gruba rečenica jerbo čitan upute šta stoje na vratima da ne bi šta falija u procesu, a to uvik naljuti onega šta te ispovida pa ti odma odriže deset očenaša u startu jerbo nisi naučija osnovne stvari. Kad si se zadnji put ispovidija? A šta ja znan! Ja ne znan ko mi glavu nosi, ne znan šta san ima za obid, a ne kad san se zadnji put ispovidija. I sad drćen, sad se mirkamo i molin Svetoga Antu da je koji mladi fratar koji će me barenko malo razumit, a ne ka oni stari od zadnjeg puta šta me potra i bez pokore i bez ispovidi, a pokarali smo se oko Druga Tita jerbo san ja skrušeno reka da san psova Boga, a on meni da koji kurac nisan opsova Tita kad mi dođe, a ne dragoga Boga. Tu je meni pa mrak na oči jerbo ja ne dan na najvećeg sina i dobro se nismo uvatili za vrat da nije bilo dosta masivne drvene pregrade.

Počeja san tiho i u straju. Grišija san velečasni bludno i sta, sta san i mirkan ga šta će reć na to, hoće li da moran u detalje ili će mi držat prodike kako ozbiljan čovik mora imat kontrolu i vlast nad sebon pa mi odrizat trideset Očenaša i trideset Zdravo Marija. Ništa. Ni riči. Razumi me jerbo je muškić i mlad je i odma je priša priko te vruće teme, a ja nisan bija načistu ko je koga zajeba, on mene šta nisan reka ništa pa se to upino važi, ili ja njega šta nisan reka ništa, a on će mi opet oprostit grije kako je red.

Kad san reka oti najteži grij sad je sve drugo pizdarija, pa san vas sritan odma na dugo i na široko kako san kreja, laga i beštima, skida svece i strile sa neba, kako san se ruga svemu i svima i kako san se šverca u autobusu, vadija ženi pineze iz takuina i susidu probušija gumu jerbo parkira na moje misto. I taman kad san u jednon dahu sve to izgovorija i vas sritan tija poć sitija san se jednog teškog grija, a i sam nisan na čisto je li grij pa san ga odlučija primučat, a kako se naša mladi fratar moga san i njega reć, kad san već tot, da mi duša bude mirna i da vas teret bacin sa leđa.
Ja velečasni znate pišen pizdarije, kontra biskupi šta se mišaju u politiku i kontra crkve šta se miša u sve di ne bi tribala, a zaboravila je na načela, zaboravila je na Krista i zaboravila je na sirotinju.
Reka mi je da zna i da me čita i uglavnon da me podržava, da isto mislimo.

Sad san se ozbiljno zabriga jer san stvorija red do vrata crikve i zamolija san ga da skratimo jerbo će me izist kad izađen, ma je on meni reka da šta će in on i da mi mora nike stvari objasnit. I objasnija mi je i zasramija me ka niko odavno.

Sve mi je ispripovidija. Kako se oni mladi fratri boridu svaki dan i hrane gladne, priko “Caritasa” i svoje župe organiziraju kužine i samoposluge za potrebite, kako drže do stari i nemoćni i obilaze ih, daju in nadu i likarije, priča mi je kako organiziraju mlade i volontiraju, pomažu i tiradu mladost da činidu, da radu u korist zajednice. Sve mi je reka kako me podržava i kako isto mislimo, kako se Crkva ne triba i ne smi mišat u politiku i kako moradu imat najmanje jerbo in najmanje i triba, kako moraju kritizirat, vikat, prozivat, ma to mediji uvik pokažu drugačije, nikad mladost Crkve koja se bori protiv te starosti šta još živi u straju od komunista, nije izašla u novine, nikad sve dobro šta oni naprave vengo uvik neku rič od nekog starog i prolupalog svećenika izvuku i stave je ka da je to stav cile Crkve.

Crkva mora pratit našega Papu Franju i mi mladi svećenici ga razumimo i podržavamo, mislimo da ga je sam Bog posla da svoju Crkvu pokaže u pravon svitlu i vrati joj vjerodostojnost, vrati ljude svojoj Crkvi i viru u njen mladi kler koji ga prati i nastoji živit po njegovin načelima.

Na kraju smo otvorili vrata i dali jedan drugome ruku, misa je bila deboto gotova, a trideset ljudi šta je čekalo ispovid u sebi mi je jebalo mater usrid Crikve.

Izaša san sav smeten i zapalija san španjulet. Od sad ću ić svaku misu, svaku i tražit ću tog mladog i šesnog fratra da se ljudski ispričamo i da mi objasni šta falijen i u čemu san u krivu. A ako naletin na onega staroga još boje, lipo ćemo se išvogat, iskarat i opet ću bit zadovoljan, prvo jerbo san zaštitija svog Maršala, a onda jer san sta uz svoga Papu Franju koji se pokaza čovik, a bit čovik pari mi se da je teže nego bit svećenik.

Božo Petrov van je živi dokaz toga.