Cipras osterijanac, Siriza stranka levog centra?

Aleksandar R. Miletić
Autor 30.3.2019. u 06:59

Cipras osterijanac, Siriza stranka levog centra?

Brojni svetski mediji su selektivno i senzacionalistički propratili izveštajMeđunarodnog monetarnog fonda o stanju grčke ekonomije koji je publikovan pre dve nedelje. Ne ulazeći detaljno u sadržaj izveštaja, akcenat je stavljen na laskavu izjavu za medije Pitera Dolmana, šefa misije MMF-a u ovoj zemlji. Dolman, naime, kaže da je grčka ekonomija u pogledu rasta BDP-a „među najbolje stojećima u evrozoni“. Nezaposlenost je u neprekidnom, doduše blagom padu, a likvidnost banaka se poboljšava pa je ukinuto ograničenje podizanja depozita itd. Ove pozitivne ocene upućene su ekonomiji koja je do avgusta prošle godine bila pod režimom strogog monitoringa konzorcijuma kreditora i čiji je fiskalni suverenitet bio veoma ograničen. Kompleksni strukturni problemi i dalje su prisutni i pominju se u izveštaju, ali u osnovi krizni menadžment Aleksisa Ciprasa uliva poverenje kreditorima, međunarodnim finansijskim institucijama i partnerima iz EU. Da vidimo kakve je posledice na grčko društvo i političku scenu u ovoj zemlji imao dugogodišnji program štednje.

Politički program, retorika i ideološko profilisanje Aleksisa Ciprasa u poslednje tri godine njegovog pragmatizma u pokretanju poluga vlasti pretrpeli su brojna prilagođavanja i promene. Tako je žestoki protivnik politike štednje i diktata koji su dolazili iz Berlina i Brisela veoma brzo postao predsednik vlade koja svoje dužničke obaveze i fiskalnu disciplinu sprovodi na najsavesniji mogući način. Harizmatični lider koji se agresivnom retorikom obrušavao na neoliberalni politički i ekonomski sistem Evrope, danas je umereni i pomirljivi šef kabineta koji je svoju zemlju integrisao u širi neoliberalni okvir današnje Evrope. Njegova stranka koja je u jeku dužničke krize u Grčkoj ocenjivana kao stranka levice i ekstremne levice, danas polako postaje sistemska stranka. Ona je zapravo u sistemu grčkog dvopartijskog sistema već zauzela političku orijentaciju i glasačko telo stranke levog centra PASOK-a. Posle tri godine Ciprasovih transformacija postaje jasno da nikakav prevrat ili revolucija protiv neoliberalnog koncepta ekonomije ne može doći sa periferije. Promene mogu i treba da dođu iz Frankfurta, a ne iz Atine ili Madrida.

Uspeh Ciprasovog kriznog menadžmenta sastojao se u tome što je po preuzimanju vlasti zaustavio dalje propadanje ekonomije. Nivo plata i penzija konsolidovan je na oko 30-40 odsto nivoa pre krize. Iako znatno ublažen, levičarski duh prepoznaje se u nekim Sirizinim odlukama i proklamacijama. Ona je 2015. ozakonila istopolne brakove, a proklamovan je i sistem opšte zdravstvene zaštite. Problem sa ovim poslednjim je u hroničnom nedostatku sredstava, tako da su pacijenti, poput onih u Srbiji, prinuđeni da se upisuju na duge liste čekanja na potreban pregled ili intervenciju. Imućni građani, kao i kod nas, zdravstvene usluge plaćaju u privatnom sektoru. Ali od svih odluka Sirize sklapanje Prespanskog sporazuma sa makedonskim vlastima izazvalo je najviše otpora na grčkoj političkoj sceni.

Već nekoliko meseci unazad ispitivanja javnog mnenja ukazuju da vođa opozicione stranke Nea demokratija Kirijakos Micotakis ima prednost u odnosu na Ciprasa. Iako nominalno sebe određuje kao pristalicu liberalnih reformi, Micotakis je u određenoj meri preuzeo demagošku retoriku kojom je Siriza došla na vlast. U decembru prošle godine on je glasačima obećao povišicu minimalne zagarantovane plate, smanjenje nepopularnog poreza na imovinu i po 2.000 evra za svako novorođeno dete u Grčkoj. Pored demagoških obećanja, uspon Micotakisa se povezuje i sa njegovim odlučnim odbacivanjem Prespanskog dogovora. Dr Andreas Liberatos, profesor balkanske istorije sa atinskog univerziteta Pantejon smatra da je upravo igranje na tu nacionalističku kartu najviše doprinelo rastu popularnosti Micotakisa. U jednom relativno konzervativnom društvu kakvo je grčko čak ni donošenje zakona o istopolnim bračnim zajednicama u decembru 2015. nije izazvalo takvo nezadovoljstvo kao pokušaj da se postigne kompromisno rešenje sa severnim susedom, tvrdi Liberatos.

Nacionalistička histerija protiv sporazuma sa Makedonijom na trenutke poprima opštenacionalni karakter, uz masovne protestne mitinge koje posećuju javne ličnosti i predstavnici stranaka. U tim okupljanjima svoje „zapaženo“ žalosno mesto ima i čuveni kompozitor Mikis Teodorakis. Negativan odnos prema Prespanskom dogovoru usvojio je i marginalizovani PASOK u pokušaju da popravi svoj položaj u biračkom telu, ali bezuspešno. PASOK je u tolikoj meri kompromitovan u događajima tokom tzv. dužničke krize da mu nikakvo nacionalističko koketiranje ne može povratiti ugled. Neki poslanici iz koalicije koju okuplja PASOK, u parlamentu već pružaju podršku vladajućoj stranci, a Sirizi pristupaju i PASOK-ovi niži funkcioneri. Predstavnici evropske porodice socijal-demokratskih stranaka, uz sve manje diskrecije, javno pružaju podršku Aleksisu Ciprasu, kao da se već podrazumeva da je njegova stranka zauzela taj deo političkog spektra u Grčkoj.

U Grčkoj će se u maju sprovesti izbori za evropski parlament, a u oktobru za domaći. Politički komentatori Micotakisa već nazivaju „budućim premijerom Grčke“. Čak i da dođe do smene na vlasti, u Grčkoj se do sada već učvrstio novi dvopartijski sistem. Tužno je da su se etničke razmirice i nacionalizam i u ovoj balkanskoj političkoj računici pokazali kao faktor od ogromnog uticaja. Neshvatljivo je da tako mala nacija i tako bezopasan sused kao što su Makedonija i Makedonci mogu u jednom starom narodu da pobude toliko animoziteta i destruktivne energije. Sećam se da su mi tokom 90-ih godina prijatelji iz inostranstva pokazivali poništene makedonske pečate u svojim pasošima. Pečate su sa punom posvećenošću poništavali pripadnici grčke pasoške kontrole na granici. Ovom destruktivnom poništavanju tuđeg identiteta i dalje je posvećen značajan deo biračkog tela u ovoj zemlji. Grčko društvo, koje je godinama bilo poprište gotovo epskog sučeljavanja neokejnzijanskih i osterijanskih koncepcija ekonomske politike, na kraju će, kako stvari stoje, ponovo izabrati etničke atavizme za meru svih stvari.

Autor je izvršni direktor CISiD-a.

Peščanik.net

Aleksandar R. Miletić
Autor 30.3.2019. u 06:59

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija