Paikin: Putin želi dugoročni rat da bi zaoštrio energetsku krizu u Evropi

Dragan Štavljanin
Autor 1.7.2022. u 08:40

Paikin: Putin želi dugoročni rat da bi zaoštrio energetsku krizu u Evropi

Foto: AFP

Moguće je da Vladimir Putin igra dugoročno sa željom da rat traje unedogled jer kako se bude približavala zima, sve više će se u Evropi govoriti o pogoršanju ekonomske, pre svega energetske krize – kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživač u Centru za evropsku politiku (CEPS) u Briselu, Zahari Peikin (Zachary Paikin).

“Prilično sam siguran da Putin igra na kartu da deo javnosti na Zapadu bude zasićen ratom u Ukrajini, tražeći pomoć od svojih vlada”, smatra Peikin.

On očekuje da se u nekom trenutku uspostavi linija kontrole i prekid vatre, ali bez rešenja ključnih pitanja u odnosima Ukrajine i Rusije, što znači da to može biti uvod u budući rat.

“Dakle, ostaje otvoreno pitanje odnosa Ukrajine i Rusije koja smatra delove ove zemlje delom ‘ruskog sveta’ i pozicije Rusije kao velike sile u meri u kojoj su zapadne zemlje da to prihvate. To neće uskoro biti rešeno i ostaće velika bezbednosna dilema na evropskom istočnom krilu u doglednoj budućnosti”, ocenjuje Peikin.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, video/audio zapisi, fotogalerije i infografike o ratu u Ukrajini. Sve na jednom mjestu.

On dodaje će zapadne sankcije srednjoročno i dugoročno naneti veliku štetu ekonomskim i vojnim kapacitetima Rusije.

“Međutim, temelji Putinovog režima su trenutno snažni i ne verujem da će se uskoro promeniti. Moguće je ga u nekom trenutku zameni neko ko je agresivan kao i on i neće biti spreman na saradnju sa Zapadom. Čak i ako dođe na vlast posle Putina političar koji smatra da je invazija na Ukrajinu bila greška, ipak će dobiti u nasleđe rat koji će želeti da okonča pod uslovima prihvatljivim po Rusiju”, smatra Peikin.

On dodaje da će ova kriza potrajati, ne treba očekivati da će Putin uskoro otići, a i čak ako se to desi, “to ne bi rešilo sve ove probleme”.

Rusija od partnera do pretnje

RSE: NATO je saopštio da je Rusija najveća pretnja bezbednosti i stabilnosti. U međuvremenu, predsednik SAD Džo Bajden je najavio povećanje američkih trupa u Evropi. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je izjavio da ona sada prolazi kroz najveće reforme od Hladnog rata. Kakvi će biti praktični efekti ove nove strategije NATO-a?

Peikin: Mislim da je prerano to predvideti, jer je usvajanje Strateškog koncepta NATO-a samo prva faza. Treba razraditi još mnogo praktičnih detalja. Kada je reč o Rusiji, u ovom dokumentu su u velikoj meri ponovljeni postojeći principi Severnoatlantske alijanse.

Na primer, zadržana je politika “otvorenih vrata”, ponavljajući odluku sa samita u Bukureštu 2008. da Ukrajina i Gruzija jednoga dana mogu postati članice ovog saveza. Istovremeno, promenjena je formulacija u Strateškom konceptu iz 2010. o Rusiji kao “strateškom partneru” koja se sada tretira kao “najdirektnija pretnja” bezbednosti NATO-a, ali to nije iznenađujuće.

Ponovljen je stav, koji je Bajdenova administracija prvi put pomenula prošle godine, da SAD i NATO teže predvidivim odnosima sa Rusijom. Međutim, u nastavku dokumenta se navodi da je na samoj Rusiji da promeni svoju politiku, nakon što je krenula u neisprovociranu agresiju.

U takvim okolnostima nije jednostavno saopštiti da se žele “stabilni i predvidivi odnosi”, ali na kraju, odgovornost se potpuno prebacuje drugoj strani. Reč je o evroatlantskom prostoru u kome NATO nije jedini akter i u jednom trenutku, verovatno kada Vladimir Putin ode sa vlasti, moraće da se uspostavi makar uzajamno razumevanje kako uspostaviti legitimnu evropsku bezbednost.

Međutim, danas smo veoma daleko od tog cilja. Odluke koje se donesu u narednim mesecima i godinama oblikovaće geopolitičko okruženje srednjoročno i dugoročno.

Putin ne uspeva da zaustavi NATO
RSE: Rekli ste kada Putin jednog dana ode iz Kremlja, mada ga može naslediti još tvrdokorniji političar. Kada je reč o NATO-u, najavio je stavljanje u visoku pripravnost 300.000 vojnika, za razliku od dosadašnjih 40.000. Ipak, Stoltenberg priznaje da sada treba razraditi plan za ostvarenje tog cilja. Da li je to spisak želja ili primenjiv plan?

Peikin 2: Mislim da je to jedan od praktičnijih koraka. Postoji optimizam da će taj cilj biti ostvaren sledeće godine i da trupe mogu biti mobilisane za 30 dana nakon izavanja naredbe. Možda će biti bazirane u svojim zemljama, a ne u blizini kriznih žarišta, ali u svakom slučaju to je značajna obaveza koja je preuzeta. Biće potrebno nekoliko meseci da se ona ispuni i u mnogome će zavisiti od političke volje, naravno, i od toka rata u Ukrajini.

Vladimir Putin, crvena živa i ‘poslednja velika prevara’

Rusija ima jasnije ciljeve u Ukrajini nego NATO

RSE: Da li će to odvratiti Rusiju od daljih akcija ili, zapravo, dodatno isprovocirati?

Peikin: Cilj ove inicijative i, što je još važnije, američkog vojnog prisustva u Evropi, jeste da uvere saveznike u svoju posvećenost da ih brani u slučaju napada. Mislim da postoji razlika između tog cilja i odvraćanja Rusije da čini to što čini u Ukrajini, a Ukrajina nije formalno saveznik Alijanse.

Mnogi mediji i komentatori su pogrešno shvatili uoči ruske invazije, kada su SAD signalizirale da će poslati nekoliko hiljada dodatnih vojnika u Evropi. To je protumačeno kao nastojanje Vašingtona da odvrati Rusiju od vojne kampanje. Međutim, cilj je bio da se uvere saveznici da će ih Alijansa braniti ukoliko to bude nužno, a to su dve različite stvari.

Rusija ima veoma jasnije ciljeve u Ukrajini u odnosu na NATO i EU. Nije najjasnije šta su trenutno ciljevi Zapada u Ukrajini – da ukrajinske snage povrate kontrolu nad celokupnom teritorijom, ili nakon 2014, da li da postane prozapadna, suverena zemlja bez obzira na granice u kojima će biti, zatim da li da iskomplikuje planove Rusiji, ili da je oslabi, kao što je rekao američki ministar odbrane Lojd Ostin.

Slovjansk se sprema za rusku ofanzivu

RSE: To zavisi i od ruskih ciljeva u Ukrajini: Da li je to cementiranje kontrole nad Donbasom, ili njeno proširenje na jug, uključujući i Odesu, ili čak podela Ukrajine na dva dela?

Peikin: Mislim da je jasno koji su kratkoročni ruski ciljevi. Moskva želi da učvrsti kontrolu nad teritorijama koje su sada u njenim rukama i zauzme ceo Donbas. Pokušaj osvajanja Odese, za sada, nije u igri, ali jeste u nekom trenutku u budućnosti.

Čak i ako dođe do pauze u vojnim operacijama, iz dosadašnjeg iskustva znamo da nije došlo do rešavanja suštinskih političkih sporova između Moskve i Kijeva. Stoga to može biti uvod u velike sukobe.

Nepredvidiva situacija oko Kalinjingrada

RSE: Bajden je ponovio privrženost NATO-a da brani svaki pedalj svoje teritorije. Imajući u vidu jačanje tenzija oko ruske enklave Kalinjingrad, da li bi Severnoatlatnska alijansa reagovala ukoliko Rusija pokuša da nasilno ukloni blokadu snabdevanja Kalinjingrada kopnenim koridorom koju je uvela Litvanija? Da li bi se Rusija usudila na takav poduhvat, ili će, kako se nezvanično najavljuje, EU ublažiti ograničenja?

Peikin: Mislim da je u ovom trenutku sve moguće. Ne možemo predvideti kako će Rusija reagovati. Mnogo toga može da se desi neplanirano, nehotice, pa postoji rizik od eskalacije sukoba koja nije sračunata. Situacija je delikatna jer je Kalinjingrad suverena ruska teritorija, koja se graniči sa članicama NATO-a Poljskom i Litvanijom.

Zanimljivo je da Kalinjingrad na početku ovog rata nije privlačio preveliku pažnju u zapadnim krugovima. Zbog rata u Ukrajini znatno se promenila priroda odnosa između Rusije i NATO-a, što se odražava i na Kalinjingrad.

Hoće li Zapad ublažiti kontrolu koridora ka Kalinjingradu?

RSE: Prema nezvaničnim informacijama, pojedine evropske zemlje, najverovatnije Nemačka, zatim Francuska, nastoje da ublaže stav oko blokade kopnenog koridora ka Kalinjingradu, možda u strahu od širenja rata i problema u snabdevanju energentima.

Peikin: Apsolutno je legitimno da to urade, kao i strah od sračunate ili nehotične eskalacije sukoba. Stoga treba preduzeti neke korake u cilju smirivanja situacije.

RSE: Da li se time šalje poruka Rusiji da se plaše i povlače pred njom, dajući joj na taj način zeleno svetlo da nastavi svoju agresivnu politiku?

Peikin: Ne mislim da se radi o tome. Ako Litvanija teži da spreči Rusiju da snabdeva robom sopstvenu teritoriju, Moskva će to doživeti kao problem. Ne mislim da treba smatrati znakom slabosti pokušaj da se spreči da sadašnji rat u Ukrajini ne preraste u sukob Rusije i NATO-a.

RSE: S druge strane, Litvanija ističe da time samo primenjuje sankcije EU. Stoga se postavlja pitanje, zašto je uvedena blokada da bi se ubrzo potom ukidala?

Peikin: To je stav Litvanije. Ne znam šta o tome kaže međunarodno pravo, ali Rusija očito smatra da bez obzira na sankcije EU ima pravo da snabdeva robom svoju teritoriju. Dakle, ovo je delikatna situacija koju treba pažljivo razrešiti, a ne dolivati ulje na vatru dodatnim zahtevima. Novo žarište sukoba je poslednja stvar koja je sada potrebna.

RSE: Ovo je lakmus test. Ukoliko Litvanija nastavi ovu blokadu, da li će se Rusija odvažiti na vojnu akciju u cilju njenog uklanjanja? Takođe, da li bi NATO u tom slučaju intervenisao u cilju pomoći Litvaniji i susednim članicama ovog saveza?

Peikin: Kada je reč o drugom delu pitanja, NATO je veoma jasno predočio da je članom 5 njegove povelje definisano da je napad na jednu članicu, istovremeno napad i na celu Alijansu. SAD su u više navrata isticale da su neupitne njene bezbednosne garancije Litvaniji.

Naravno, Litvanija treba da bude pažljiva i ne posegne za provokativnim potezima, jer se ne zna da li bi Rusija sračunato reagovala ili bi se to desilo kao rezultat nehotične eskalacije. To ne treba tumačiti kao popuštanje ili povlačenje, već razuman potez. Diplomate bi trebalo da drže otvorenim linije komunikacije i nađu rešenje za ovu krizu, umesto da se rizikuje širenje sukoba koji bi podrio bezbednost svih.

Širenje sukoba izvan Ukrajine nije u ruskom interesu

RSE: Da li će Rusija za sada ograničiti svoje vojne operacije na Ukrajinu?

Peikin: Mislim da je u ovom trenutku Rusija fokusirana na kampanju u Ukrajini. Nisam video da planira eskalaciju sukoba i ne mislim da bi to bilo u interesu Moskve. Međutim, kao što sam rekao uvek postoji rizik da nehotični potezi, šum u komunikacijama dovedu do eskalacije sukoba.

Deo problema je što od početka rata ne postoji spremnost na dijalog. Na Zapadu ističu da je Rusija zlo zbog svega što je učinila u Ukrajini – što je apsolutno tačno. Iz tih razloga zapadni lideri nisu spremni da razgovaraju sa zvaničnom Moskvom dok ne promeni svoju politiku.

Međutim, imamo bezbednosnu krizu na evropskom kontinentu, zbog čega je potrebno smanjiti rizik od dalje eskalacije što iziskuje razgovore dve strane. Pri tom, Zapad može da zadrži svoj stav i obećanje da će osigurati pravdu kada se završi sukob, a da u međuvremenu deluje odgovorno i realistično preko diplomatskih kanala u nastojanju da spreči dalje pogoršavanje situacije.

TV Liberty: Ruske prijetnje i namjere u BiH

Putin želi da okrene zapadne građane protiv svojih vlada

RSE: U međuvremenu, ruske trupe napreduju na istoku Ukrajine, mada ne željenom brzinom. Da li oružje koje šalje Zapad – u poslednje vreme sve sofisticiranije – može da pomogne ukrajinskim snagama da zaustave rusku vojsku?

Peikin: To zavisi i od brzine kojom oružje stiže i Ukrajina uspeva da ga operativno koristi. Međutim, sporo napredovanje ruskih snaga nije nužno i znak neuspeha njihovog poduhvata.

Moguće je da Vladimir Putin igra dugoročno sa željom da rat traje unedogled jer kako se bude približavala zima, sve više će se u Evropi govoriti o pogoršanju ekonomske, pre svega energetske krize. Prilično sam siguran da Putin igra na kartu da deo javnosti na Zapadu bude zasićen ratom u Ukrajini, tražeći pomoć od svojih vlada.

Dakle, promene u dinamici na terenu zavisiće i od dopremanja zapadne vojne pomoći, što može da na kraju promeni i tok rata, a moguće je da u međuvremenu dve strane budu prilično iscrpljene.

To bi moglo da dovede do privremenog prekida operacija, a potom obnovu neprijateljstava. Dakle, situacija je veoma fluidna, tako da je veoma teško predvideti kada i kako će se rat završiti i šta će se dešavati u narednih nekoliko meseci.

Nemačka prinuđena da vrati upotrebu uglja

RSE: Kao što ste rekli, i Evropa trpi posledice rata u Ukrajini. Da li može da pronađe alternativne izvore koji bi mogli da zamene rusku energiju, ili to nije moguće. Zbog toga će pojedine zemlje, poput Nemačke, možda insistirati da Ukrajina prihvati neku vrstu kompromisa sa Rusijom?

Peikin: Biće potrebno vreme da se Evropa oslobodi zavisnosti od ruske energije, naročito gasa. Zbog toga je Nemačka čak prinuđena da se vrati korišćenju uglja. EU je odredila kao cilj da se do 2027. u potpunosti oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, a u međuvremenu nastoji da smanji njegovu upotrebu.

Rusija u međuvremenu može da odluči da u potpunosti prekine isporuke ovog energenta, zbog čega je situacija veoma teška.

Ruski gas i nafta u Evropi 'potpaljuju' rat u Ukrajini

Moguće primirje ali bez rešenja ključnih problema

RSE: Kako će se ovaj rat završiti, postoji li rizik od eskalacije, uključujući čak i upotrebu nuklearnog oružja?

Peikin: Uvek postoji rizik od eskalacije, rekao bih 50-50 odsto. Zbog toga je važno da postoji dijalog i komunikacija kako bi se sprečio taj rizik. Kada je reč o ratu u Ukrajini, veoma je teško predvideti. Pretpostavljam da će se u nekom trenutku uspostaviti linija kontrole i prekid vatre, ali bez rešenja ključnih pitanja u odnosima Ukrajine i Rusije, što znači da to može biti uvod u budući rat.

Takođe, nejasna je pozicija Rusiji u Evropi i njenoj bezbednosnoj arhitekturi. Dakle, ostaje otvoreno pitanje odnosa Ukrajine i Rusije koja smatra delove ove zemlje delom „ruskog sveta“ i pozicije Rusije kao velike sile u meri u kojoj su zapadne zemlje da to prihvate. To neće uskoro biti rešeno i ostaće velika bezbednosna dilema na evropskom istočnom krilu u doglednoj budućnosti.

I kad ode Putin neće biti rešeni svi problemi

RSE: Taj produženi rat će prilično pogoditi i Rusiju?

Peikin: Apsolutno. Rusiju će pogoditi ekonomski, ali mislim da neće najviše trpeti delovi stanovništva koje podržava Putina. Sankcije će srednjoročno i dugoročno naneti veliku štetu ekonomskim i vojnim kapacitetima Rusije. To je i cilj zapadnih kaznenih mera, a ne da se odmah pronađe rešenje.

Međutim, temelji Putinovog režima su trenutno snažni i ne verujem da će se uskoro promeniti. Moguće je ga u nekom trenutku zameni neko ko je agresivan kao i on i neće biti spreman na saradnju sa Zapadom.

Čak i ako dođe na vlast posle Putina političar koji bi smatrao da je invazija na Ukrajinu bila greška, ipak će dobiti u nasleđe rat koji će želeti da okonča pod uslovima prihvatljivim po Rusiju. Dakle, ova kriza će potrajati, ne treba očekivati da će Putin uskoro otići, a i čak ako se to desi, to ne bi rešilo sve ove probleme.

Demokratska prava žrtva odustajanja Turske od veta

RSE: Turska je zatražila izručenje više od 30 navodnih kurdskih ekstremista iz Švedske i Finske kao deo sporazuma da podrži njihov prijem u NATO. Nakon višemesečnog protivljenja, turski predsednik Redžep Tajip Erdoan je odustao od veta. Šta je bilo ključno i ko je ubedio Tursku da prihvati ovaj dogovor?

Peikin: Ne znam ko je sve učestvovao iza scene u ubeđivanje Turske ali je očigledno generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenbeg imao ključnu ulogu. Potpisan je trilateralni sporazum o razumevanju, pri čemu je naglasak na odnosima i nerešenim pitanjima između Turske i Švedske, a manje u slučaju Finske.

To će izazvati razne komplikacije NATO-u u njegovom budućem funkcionisanju. Po prvi put je proširenje Alijanse pratila redukcija mehanizama za očuvanje demokratskih prava, umesto njihovog osnaživanja.

Do sada je širenje NATO-a podrazumevalo garantovanje demokratskih dostignuća u zemljama Centralne i Istočne Evrope. U jeziku u kome se naglašava da je NATO zajednica zajedničkih vrednosti, sada je delimično pomeren fokus na zajedničke interese država članica.

RSE: Švedska opozicija navodi da bi to bio “crni dan” za ovu zemlju ako bude morala da izruči kurdske aktiviste, što može da baci senku na imidž Zapada kao zaštitnika demokratije?

Peikin: Apsolutno. U Rusiji, Kini i na globalnom Jugu smatraju da je zapadno insistiranje na svetskom poretku zasnovanom na pravilima i liberalno-demokratskim vrednostima – hipokrizija, jer zapadne zemlje održavaju odnose sa mnogim autokratskim državama koje krše pravila kada im je to u interesu.

Zbog toga pada podrška svetskom poretku zasnovanom na pravilima. Iz tih razloga možda bi bilo korisnije fokusirati se na zajedničke principe koje većina sveta podržava, kao što su poštovanje suvereniteta država, važnost razvoja, zatim elemente tih pravila, ali ne na način da to bude nulta igra u kojoj nekog gubi a drugi dobija.

Ukrajini nisu ‘otvorena vrata’ nakon Švedske i Finske

RSE: Rusija će reagovati ako NATO rasporedi trupe u Finskoj i Švedskoj, kazao je Vladimir Putin. Šta će Moskva konkretno učiniti?

Peikin: Ukoliko bi NATO trajno stacionirao trupe u ove dve zemlje, moguće je zamisliti da Rusija razmesti u blizini nuklearno oružje srednjeg dometa, ali ne mislim da će se to uskoro desiti. Švedska i Finska su jasno predočile da ulaze u NATO u cilju dodatne garancije njihove bezbednosti.

Naročito je Finska u stanju da se sama brani jer ima jednu od najsofisticiranih armija u Evropi. Stoga ulazak ove dve zemlje ne bi trebalo da mnogo promeni. Zbog toga verovatno Vladimir Putin ističe da Moskvu ne brine članstvo Finske i Švedske u Alijansi.

To su zemlje koje su odavno zapadno orijentisane, dok je Ukrajina potpuno drugačiji slučaj. Zbog toga ne bi trebalo pogrešno tumačiti da su nakon prijema Finske i Švedske otvorena vrata i Ukrajini.

Pitali smo u gradovima Rusije: Kada će Putin otići i šta onda?

Tačno je da je NATO reafirmisao svoju politiku “otvorenih vrata2, ali je pozicija Ukrajine sasvim drugačije ne samo iz bezbednosnih, već i kulturnih i istorijskih razloga.

Rusija očekivala moratorijum na širenje NATO-a

RSE: Vrata NATO-a ostaju otvorena, navodi se u saopštenju sa samita u Madridu. “Nastavićemo da razvijamo partnerstvo sa BiH, Gruzijom i Ukrajinom”, dodaje se. Da li će to voditi daljoj eskalaciji zbog protivljenja Rusije?

Peikin: Mislim da je to reafirmacija postojeće pozicije, tako da se time nužno ništa ne menja. Međutim, Rusija se očigledno nadala – kada je u decembru prošle i januaru ove godine prosledila NATO-u i SAD nacrt dokumenta o bezbednosnim garancijama – da će ovaj samit u Madridu biti iskorišćen za uvođenje moratorijuma na dalje širenje Alijanse, možda na 10,15, 25 godina.

To očito nije u igri i reč je, kao što sam rekao, o reafirmaciji postojećih principa, što samo po sebi ne bi trebalo da vodi daljoj eskalaciji. Međutim, postoji dinamika na terenu i suprotstavljena viđenja bezbednosnog poretka na evropskom kontinentu, tačnije politika NATO-a “otvorenih vrata” i uloga Rusije u Ukrajini.

Kina po prvi put u dokumentu NATO-a

RSE: Po prvi put se u strategiji NATO-a pominje Kina. Njene ambicije i “politika prinude su izazov za naše interese, bezbednost i vrednosti,” navodi se u ovom dokumentu. Kakvo je praktično značenje i efekat pominjanja Kine?

Peikin: To pokazuje veliku posvećenost SAD-a da uveri svoje evropske saveznike da ozbiljno shvate kinesku pretnju. SAD i Evropa su različito gledale na ovo pitanje na početku Bajdenove administracije, kada je EU postigla sporazum sa Kinom u načelu o sveobuhvatnim investicijama.

Međutim, njegova ratifikacija je zamrznuta i odnosi EU sa Kinom su od tada pogoršali. Međutim, mnoge evropske zemlje su duboko ekonomski integrisane sa Kinom i EU je ne doživljava kao direktnu vojnu pretnju, za razliku od SAD čije su trupe prisutne na Pacifiku.

Čini se da SAD u ovom slučaju nameću svoje prioritete Evropi. Dakle, u ovom dokumentu se koristi veoma oštar rečnik prema Kini. Međutim, ona se ne tretira kao direktna pretnja za bezbednost NATO-a, poput Rusije. Kina je definisana kao izazov, što je nešto drugačije.

RSE: To će voditi daljim tenzijama.

Peikin: Svakako. NATO navodi u ovom strateškom dokumentu svoju ulogu u podršci slobodi plovidbe. Njegov primarni zadatak je očuvanje bezbednosti evroatlantskog prostora, tako da je podrška slobodi plovidbe u Južnokineskom moru delu predaleko za ovu organizaciju. Na to će Kina sigurno reagovati što će dovesti do daljnjeg zaoštravanja njenih odnosa sa Zapadom.

RSE

Dragan Štavljanin
Autor 1.7.2022. u 08:40