Abasova deklaracija kao pokušaj da spreči aneksiju Zapadne obale

Radio Slobodna Evropa
Autor/ica 22.5.2020. u 09:37

Abasova deklaracija kao pokušaj da spreči aneksiju Zapadne obale

Foto: AFP

Sateran u ćošak izraelskim planovima za aneksiju Zapadne obale, palestinski predsednik Mahmud Abas je najavio prekid bezbednosnih i drugih aranžmana s Izraelom, dok su ulozi visoki na obe strane s pretnjom razbuktavanja požara na Bliskom istoku, pišu svetski mediji.

Najjača karta u slaboj ruci

Abas je upozorio da će sva koordinacija s Izraelom prema prethodnim mirovnim sporazumima biti okončana ako Izrael sprovede planove za jednostranu aneksiju delova okupirane Zapadne obale, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse)

Palestinci kažu da bi aneksija okončala njihove nade za nezavisnu državu uz Izrael u okviru rešenja dve države, ističe AFP uz ocenu da bi potpuni prekid bezbednosne koordinacije mogao da ugrozi relativan mir na Zapadnoj obali gde oko 2,7 miliona Palestinaca živi pored više od 400.000 izraelskih naseljenika.

Abas je u utorak, 19. maja, rekao da planovi za aneksiju pokazuju da se Izrael više ne pridržava mirovnih sporazuma dve strane, zbog čega je palestinska vlada oslobođena svih obaveza iz sporazuma i dogovora s vladama Izraela i SAD, uključujući bezbednost.

Palestinski predsednik nije ulazio u detalje o implikacijama takve odluke, ali je to, ocenjuje AFP, njegova najsnažnija karta u veoma slaboj ruci dok pokušava da izvrši pritisak na Izrael da odustane od aneksije koju je najavila nova vlada premijera Benjamina Netanjahua.

Tarek Bakoni (Tareq Baconi) iz Međunarodne krizne grupe je rekao da je palestinsko liderstvo malo toga razjasnilo šta bi značilo okončanje bezbednosne koordinacije, dodajući da takav potez obuhvata mnoge stvari, uključujuću snabdevanje hranom. Hju Lovat (Hugh Lovatt), analitičar u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekao je da Abasovu deklaraciju treba interpretirati kao poslednje očajničko upozorenje.

Palestinska uprava i sporazumi s Izraelom

Zasad nije jasno kako će biti sprovedena Abasova najava, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press) i objašnjava da je sporazumima iz Osla i drugim dogovorima iz 90-ih napravljena Palestinska uprava, kao i da oni određuju njene političke, ekonomske i bezbednosne odnose s Izraelom.

Abas je rekao da Izrael treba da ispuni svoje odgovornosti pred međunarodnom zajednicom kao okupaciona snaga i takođe najavio da će Palestinci pojačati kampanju za ulazak u međunarodne organizacije kao država članica, uprkos protivljenju SAD. Državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike) rekao je da se nada da će bezbednosni aranžmani ostati.

Međutim, nije jasno da li će Abas, koji je i ranije iznosio slične pretnje, ostvariti poslednju najavu, podvlači AP i ukazuje da je bezbednosna koordinacija u interesu i Abasa i Izraela, pošto je uglavnom usmerena na palestinsku ekstremističku grupu Hamas, koja je glavni rival njegovog Fataha.

Izraelske snage su razmeštene širom Zapadne obale i redovno izvode akcije hapšenja u palestinskim gradovima, obično u koordinaciji s palestinskim bezbednosnim snagama kako bi se izbegao sukob između njih, objašnjava AP. Palestinske bezbednosne snage, kao i viši zvaničnici, takođe moraju biti u koordinaciji s Izraelom kako bi se kretali Zapadnom obalom ili izlazili i ulazili s te teritorije preko graničnih prelaza sa susednim Jordanom, koji su pod kontrolom Izraela.

Palestinska uprava obezbeđuje osnove usluge na okupiranoj Zapadnoj obali i, kako ocenjuje AP, njeno raspuštanje bi stvorilo haos i ostavilo desetine hiljada civilnih službenika bez posla. Govoreći o “državi Palestini”, Abas je izgleda ipak ostavio prostor da ona nastavi da postoji u sadašnjem obliku pod drugačijim, spornim imenom.

Sporazumi s Izraelom regulišu skoro sve osnovne funkcije Palestinske uprave, uključujući izdavanje pasoša i drugih zvaničnih dokumenata. Izrael, takođe prikuplja poreze i carinske prihode u ime Palestinske uprave, što je njen glavni izvor prihoda.

Moguće dramatične promene

Predsednik Palestinske uprave je nekoliko puta pretio prekidom saradnje i nije jasno šta će njegova deklaracija značiti u budućnosti, posebno u smislu budućnosti palestinskog bezbednosnog aparata, ističe Gardijan (The Guardian).

Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO), kojom predsedava Abas, glasala je za okončanje saradnje s Izraelom i SAD 2018. i prepustila predsedniku da odluči kada da sprovede tu odluku, dodaje britanski list.

Abas je i ranije iznosio pretnje da će odustati od sporazuma s Izraelom, ali nije to uradio, navodi BBC, ukazujući da je njegov poslednji potez pratila dosad najsnažnija retorika.

Abasova odluka, ako bude sprovedena, ocenjuje BBC, mogla bi da izazove dramatične promene na terenu na Zapadnoj obali, gde sporazumi iz 90-ih utiču na svakodnevni život Palestinaca, dok su takođe pomogli jačanje podršku međunarodno priznatom palestinskom liderstvu.

Viši palestinski zvaničnik je za BBC rekao da je pretnja ozbiljna i da će biti razmotreno njeno ispunjavanje. Ipak, bezbednosne snage na terenu još nisu dobile naređenja.

Abas je pozvao druge zemlje da uvedu “ozbiljne sankcije” Izraelu, ako nova vlada Netanjahua počne da sprovodi planove o aneksiji.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borell) u petak je jasno stavio do znanja da se Evropska unija protivi jednostranoj akciji u pogledu Zapadne obale i rekao da će Unija iskoristiti sve svoje “diplomatske mogućnosti” da spreči aneksiju i da osigura održanje međunarodnog prava.

Kralj Jordana, jedne od samo dve arapske države koje su potpisale sporazum s Izraelom, upozorio je na potencijalne konsekvence izraelske aneksije. Ako propadne Palestinska uprava u regionu će doći do haosa i povećanja ekstremizma, rekao je za nemački časopis Špigel (Der Spiegel) jordanski kralj Abdulah Drugi, dodajući da će, ako Izrael anektira Zapadnu obalu, doći do masivnog sukoba s Jordanom.

Visoki ulozi

Palestinski zvaničnici su najavili da će poništiti sve sporazume s Izraelom, dok nastoje da dobiju međunarodnu podršku protiv izraelskog plana za aneksiju okupiranje Zapadne obale, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Jorunal), ukazujući da je plan aneksije najavljen pošto je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) objavio mirovni plan koji ide u prilog Izraelu u većini pitanja i koji su odbacili Palestinci.

Ulozi su, međutim, visoki na obe strane, ocenjuje Volstrit džurnal. Izrael bezbednosnu koordinaciju s palestinskim bezbednosnim snagama smatra ključnom za svoje napore da održi stabilnost i spreči Hamas, koji vlada Gazom, da dođe do vlasti i na Zapadnoj obali.

Koordinacija je takođe koristila Abasu i njegovoj partiji Fatah, dugogodišnjem rivalu Hamasa, dodaje američki list, ukazujući da su napori za pomirenje Fataha i Hamas propali pošto je ekstremistička grupa preuzela kontrolu nad pojasom Gaze 2007.

Dok je Abas u utorak bio direktniji u svojoj pretnji nego ranije, analitičari kažu da u palestinskoj javnosti i dalje postoji snažna sumnja da bi odluka mogla biti sprovedena pošto Palestinska uprava zavisi od Izraela i bez koordinacije o bezbednosti, granicama, trgovini i porezima, Palestinska uprava verovatno neće moći da preživi u sadašnjem obliku.

Ali i bez potpunog prekida veza, ukazuje Volstrit džurnal na ocene analitičara, Abas i dalje može da poveća uloge za Nehanjahua dopuštanjem velikih marševa i protesta što može promeniti situaciju na terenu. Ako Palestinska uprava poništi bezbednosne sporazume, Izrael će možda morati da razmesti više snaga na Zapadnoj obali povećavajući rizik od sukoba i tenzija.

Propast Abasove strategije za rešenje sukoba?

Palestinski lider se zalagao za bezbednosnu saradnju s Izraelom u nastojanju da dođe do palestinske državnosti, ali je njegova strategija sada u ćorsokaku i sada se, sateran u ugao planovima Izraela za aneksiju, opredelio za scenario “sudnjeg dana”, piše Njujork tajms (The New York Times).

Najava prekida bliske bezbednosne saradnje s Izraelom koja je štitila Abasovu vladu od radikalnijih palestinskih elementa, ali i izraelske građane od terorističkih aktova, mogla bi ukloniti prepreke za ratobornije reakcije, ocenjuje list, ukazujući da su kraj bezbednosne saradnje s Izraelom palestinski zvaničnici označavali kao scenario “sudnjeg dana” zbog potencijala da razbukta sukob.

Najava Abasa deo je očajničkog poteza da se izmami međunarodna podrška Evrope i arapskog sveta, u kojem su nekada čvrsti saveznici sve manje pouzdani, ističe Njujork tajms, ali i ukazuje na ocene analitičara da je to istovremeno priznanje da je propala Abasova strategija iz proteklih 15 godina. Od dolaska Abasa na čelo Palestinske uprave 2005, bezbednosna saradnja je bila osnova njegovog pristupa rešenju sukoba. To je bio način da se pokaže Izraelcima da palestinska država na Zapadnoj obali nije nužno pretnja Izraelu i da mirno mogu koegzistirati.

Izraelski planovi za aneksiju bi taj cilj mogli staviti izvan domašaja, možda i trajno, ukazuje američki list. Suočen s pritiskom iz svoje baze da ne prihvati oduzimanje palestinske zemlje, Abasu je ostalo malo karata kojima može igrati i analitičari ocenjuju da se Abas prikazao kao da je sateran u opasan ugao s objavom koja mu ostavlja malo prostora za manevrisanje, za razliku od ranijih pretnji i upozorenja.

Protivnici aneksije su dugo upozoravali da bi takav potez mogao zapaliti Bliski istok, pošto bi Palestinci mogli biti u očaju s osećajem da nemaju šta da izgube pribegavanjem nasilju, ističe Njujork tajms i ukazuje na upozorenje izraelskih i palestinskih analitičara da bi Abasova najava mogla imati ulogu u raspaljivanju nasilja, bez obzira da li je to bila njegova namera.

RSE

Radio Slobodna Evropa
Autor/ica 22.5.2020. u 09:37