Avganistanci sve više udaju mlade ćerke da bi izbegle prinudne brakove s talibanima

RSE
Autor 3.12.2022. u 11:15

Avganistanci sve više udaju mlade ćerke da bi izbegle prinudne brakove s talibanima

Mlade čekaju početak masovnog venčanja, Kabul, 13. jun 2022. Foto: Sahel Arman/RSE

Pišu: Radio Azadi RSE-a i Abubakar Sidike

Otkako su talibani zauzeli vlast u Avganistanu pre 15 meseci, došlo je do dramatičnog porasta ranih brakova avganistanskih devojčica, što aktivisti i borci za ljudska prava objašnjavaju uverenjem roditelja da je bolje da svojim ćerkama oni obezbede supružnika nego da budu primorane da se udaju za pripadnike talibana, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Udavanje devojčica takođe daje neki osećaj sigurnosti: manje usta koje treba hraniti u vreme kada je avganistanskim devojčicama zabranjeno da pohađaju školu i kada se suočavaju s uznemiravanjem dok u zemlji vlada humanitarna kriza i ekonomsko rasulo.

Hatira, 12-godišnja učenica sedmog razreda koja je govorila pod pseudonimom iz straha od odmazde, rekla je za Radio Azadi da su njeni roditelji pre šest meseci dogovorili da se veri za mnogo starijeg muškarca u provinciji Gor na zapadu Avganistana.

“Nisam htela da se udam”, rekla je ona. “Međutim, otac me je upozorio da će ga, ako odbijem da se udam, talibani naterati da me uda za nekog od njihovih boraca.”

Hatira je bila izvanredna učenica. Bila je najbolja u svom razredu i imala je velike snove za budućnost. Želela je da služi svojoj zajednici tako što bi bila lekarka u udaljenoj, siromašnoj provinciji.

Brak s talibanskim borcima ili zvaničnicima – posebno sa starijima koje traže drugu ili treću ženu – nije nešto što bi njena porodica mogla da podnese.

“Talibanska politika razbila je sve naše snove”, rekla je Hatira.

Osamnaestogodišnja Firoza bila je u 11. razredu kada su talibani zatvorili njenu školu u Goru, uništivši njene planove da upiše fakultet.

Ubrzo ju je porodica udala protiv njene volje.

“Venčanje je uništilo sve moje snove”, rekla je ona. “Bila sam pod ogromnim pritiskom i nisam imala drugog izbora osim da prihvatim prinudni brak.”

Šukrija Šerzai, aktivistkinja za prava žena u Goru, kaže da se broj prinudnih brakova i brakova maloletnica eksponencijalno povećao otkako su talibani došli na vlast u avgustu 2021.

Ona je rekla da mnoge porodice pristaju na rane brakove u nadi da će poštedeti ćerke od prisiljavanja da se venčaju s članovima talibana. Ipak, čak i ako razlog leži u obezbeđivanju boljeg života, posledice su razorene po strukturu porodice.

“Prinudni brakovi i brakovi maloletnika doveli su do nasilja i previranja u porodicama”, rekla je ona za Radio Azadi.

Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava su dokumentovale slične trendove. “Stope dečjih, ranih i prinudnih brakova u Avganistanu rastu pod vlašću talibana”, navodi se u julskom izveštaju Amnesti internešenela (Amnesty International).

Istraživačica Amnestija Nikolet Veldman (Nicolette Waldman) kaže da najčešći uzroci dečjih, ranih i prinudnih brakova otkako su talibani zauzeli vlast uključuju ekonomsku i humanitarnu krizu, kao i nedostatak mogućnosti da se žene obrazuju i imaju profesionalne karijere.

Mnoge od njih nisu ni mogle da nađu alternativu pripadnicima talibana.

“Porodice teraju žene i devojčice da se udaju za članove talibana, a članovi talibana teraju žene i devojčice da se udaju za njih”, rekla je ona.

Veldman je rekla da su talibani, otkako su preuzeli vlast, uveli mrežu međusobno povezanih ograničenja i zabrana koje su zarobile avganistanske žene i devojčice.

“Te mere obrazuju sistem represije koji diskriminiše žene i devojčice u Avganistanu u skoro svakom aspektu njihovog života”, rekla je ona.

Ona je rekla da talibani iz meseca u mesec sve više krše prava žena i devojčica.

“Drakonska politika te grupe milionima žena i devojčica oduzima mogućnosti da vode bezbedne, slobodne i ispunjene živote”, rekla je Veldman.

U Avganistanu se spekuliše da talibani razmatraju potpunu zabranu obrazovanja, rada i kretanja žena, što bi bio povratak na politiku koja je ova ekstremistička grupa nametnula tokom svoje prve, zloglasne vladavine od 1996. do 2001. godine.

Dekret talibanskog vrhovnog vođe Mule Hibatule Akundžade iz decembra 2021. o pravima žena nije ništa rekao o obrazovanju i radu žena. Međutim, jeste zabranio prinudne brakove zahtevajući pristanak žena za brak.

Taj zahtev se očigledno ne sprovodi.

Marzija Nurzai, aktivistkinja za prava žena u provinciji Farah na zapadu Avganistana, pripisuje porast prinudnih brakova i brakova maloletnika odluci talibana da zatvore škole za devojčice.

Ona je za Radio Azadi rekla da je bila svedok kako je jedan otac udao svoju ćerku za narkomana u zamenu za miraz vredan oko 2.500 dolara. Drugi je prodao svoju desetogodišnjakinju za više od 4.000 dolara u gotovini.

“Razmislite šta će se desiti takvim devojčicama u budućnosti”, rekla je ona. “Pošto nema nade za ponovno otvaranje škola, devojčice gube nadu i samopouzdanje.”

Mnoge mlade devojke širom Avganistana već su odustale od ideje o boljoj budućnosti pošto su bile prisiljene da se udaju.

Razia, 22-godišnja studentkinja prava koja je govorila za Radio Azadi pod pseudonimom, rekla je da su ona i njena mlađa sestra bile prisiljene da odustanu od univerzitetskog obrazovanja pošto su talibani zauzeli vlast.

Ona je rekla da po povratku u svoju rodnu provinciju Kunduz na severu zemlje, više nema nikakvu šansu da ikada postane sutkinja kako je planirala.

Ranije ove godine, njen otac je sredio da se ona i sestra vere s rođacima, u strahu da bi talibanski borci mogli da traže da ih ožene.

“Nisam srećna”, rekla je za Radio Azadi o svom sada dvomesečnom braku. “Nemam izbora osim da ćutke patim u ovom tradicionalnom društvu.”

U Goru, Hatira takođe ne vidi šanse da nastavi školovanja. Seća se kako je provodila dane učeći nove stvari u školi, ali se sada bori s očajem i tugom.

“Svaki novi dan je sumorniji od prethodnog”, rekla je ona.

RSE

RSE
Autor 3.12.2022. u 11:15