ENG
Pokušaji Avganistana da spreči izborne krađe i haos koji su obeležili prethodne izbore mogli bi dovesti do manje izlaznosti žena na glasanje sledećeg meseca, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Plan avganistanske vlade da na predsedničkim izborima 28. septembra iskoristi napredan sistem identifikacije glasača s prepoznavanjem otisaka prstiju, očiju i lica, izazvao je zabrinutost da bi mogao sprečiti neke žene da glasaju. Žene u religiozno konzervativnom avganistanskom društvu često se protive da budu fotografisane.
“Moja porodica neće dozvoliti da budem fotografisana, niti ja to želim”, rekla je za RSE Samira iz severnog grada Šibergana.
“Moja majka i ja planiramo da glasamo na predsedničkim izvorima ako budu održani kao ranije, bez fotografisanja”, rekla je Samira.
U odsustvu jasnih informacija kako radi sistem, Samira veruje da biometrijski sistem znači da će biti snimljena njena fotografija koju će “odštampati” izborni zvaničnici. To je crvena linija za Samiru i njenu majku.
Abdul Aziz Ibrahimi, portparol avganistanske Nezavisne izborne komisije (IEC), insistira da biometrijski sistem neće nikome ugroziti privatnost i da vodi računa o verskim običajima.
“Biometrijske slike ženskih glasača snimiće žene iz izbornih tela unutar zatvorenih, označenih oblasti gde muškarcima neće biti dozvoljen ulazak”, rekao je Ibrahimi. Fotografije takođe neće biti štampane, već će se čuvati u digitalnoj bazi.
Nevladina organizacija Avganistanski forum za slobodne i fer izbore (FEFA), koja prati izborni proces, podržava upotrebu biometrijskog sistema verifikacije glasača koji je osmišljen da se spreče ljudi da glasaju više puta ili da glasaju umesto drugih.
“Na nekoliko prošlih izbora, bilo je slučajeva da su muškarci glasali u ime žena”, rekao je Jusuf Rašid, izvršni direktor FEFA. “U dokumentima čak deluje da je učešće žena na izborima bilo mnogo veće nego muškaraca”.
Rašid misli da će u nekim duboko konzervativnim oblastima Avganistana upotreba biometrijskog sistema – i posebno ‘manjak ispravnih informacija o njemu’ – negativno uticati na izlaznost žena na predsedničkim izborima.
Rašid takođe ne isključuje da će “neki elementi koji su generalno protiv učešća žena na izborima” iskoristiti biometriku kao izgovor za pokušaj da se žene spreče da glasaju.
Na parlamentarnim izborima 2018. godine žene su činile oko 33 odsto izašlih na glasanje.
Rašid je kritikovao izborne zvaničnike što nisu ranije objasnili kako tačno funkcioniše biometrijski sistem kako bi se uverile žene i njihove porodice da sistem neće ugroziti privatnost žena ili društvene običaje.
Iako je upotreba biometrijske opreme na predsedničkim izborima najavljena ranije ove godine, IEC je čekala do 19. avgusta da objavi da proces obuhvata prepoznavanje lica, pored uzimanja otisaka prstiju i skeniranja dužice oka.
“Sada je veoma važno da izborni zvaničnici i kandidati rade zajedno s lokalnim liderima, obrazovnim zvaničnicima, verskim učiteljima… i drugim uticajnim ličnostima da objasne porodicama da uzimanje biometrijskih slika žena ne krši njihovu privatnost, da se osigura da u izbornim telima budu zaposlene žene da snimaju fotografije, i da se uvere ljudi da će biometrijski (materijal) biti čuvan u privatnosti”, rekao je Rašid za RSE 24. avgusta.
Sahar, iz zapadnog grada Faraha, rekla je da je uvođenje biometrike neće sprečiti da iskoristi svoje glasačko pravo.
“Sa biometrikom ili bez biometrike, otići ću i glasati za kandidata kojeg podržavam. To je moje pravo”, rekla je za RSE.
U severnom gradu Kunduzu, Marzia je tražila od “svih Avganistanaca” da učestvuju na važnom glasanju za odlučivanje o lideru zemlje u sledećih pet godina.
“Uprkos svakakvim problemima i pitanjima, svaki Avganistanac mora dati svoj glas zarad zemlje, zarad mira i bezbednosti”, rekla je Marzia za RSE.
Avganistan je na parlamentarnim izborima u oktobru 2018. koristio biometrijski sistem identifikacije glasača koji je beležio otiske prstiju glasača, ali se neki radnici koji su bili obučeni da koriste biometrijske uređeje nisu pojavili na izbornom danu, dok su hiljade uređaja navodno izgubljene ili ukradene.
Veoma loše vođenje procesa i organizacioni problemi doveli su do haosa, a zbog navoda o krađi su poništeni rezultati u Kabulu.
Poslednji predsednički izbori u Avganistanu, održani 2014. godine, takođe su obeleženi navodima o krađi i doveli su do spora o rezultatima između sadašnjeg predsednika Ašrafa Ganija i njegovog rivala u drugom krugu Abdulaha Abdulaha.
Ujedinjene nacije su morale biti angažovane da pomognu u sređivanju spornog prebrojavanja glasova, dok je tadašnji državni sekretar SAD Džon Keri (John Kerry) na kraju morao da pregovara o sporazumu o podeli vlasti kojim je Gani postao predsednik a Abdulah šef izvršne vlasti.
Predstojeći izbori su prvobitno bili zakazani za april, ali su odloženi do septembra da se omogući obuka izbornog osoblja za novi biometrijski sistem i da se verifikuju glasački spiskovi, između ostalih pitanja.
Zabeh Sadat, portparol IEC-a, rekao je za RSE da se vlasti nadaju da se mnoštvo problema koji su pratili prethodne avganistanske izbore “neće ponoviti” 28. septembra.
Gani, koji se smatra favoritom, suočen je sa 16 drugih kandidata na ključnim izborima koje se održavaju dok se govori o mogućem mirovnom dogovoru s talibanskim ekstremistima i tekućoj pobuni u ratom razorenoj zemlji u kojoj su ove godine ubijene hiljade ljudi.
Mirovni pregovori koje vode SAD s talibanima imaju za cilj okončanje skoro 18-godišnjeg rata SAD, Zapada i avganistanskih snaga protiv talibana i drugih muslimanskih ekstremističkih grupa koje se bore za kontrolu nad zemljom.
Neki analitičari su čak sugerisali da bi mirovni dogovor s talibanima mogao završiti sporazumom o podeli vlasti s tom ekstremističkom grupom koji bi doveo do odlaganja ili čak otkazivanja izbora 28. septembra – što bi obesmislilo brige o biometrijskom sistemu za glasanje.
