Intervju sa alžirskim ministrom energetike

“Da li bi ste mogli sutra isporučivati gas za Njemačku, gospodine Arkab?“

 Monika Bolliger
Autor 25.6.2022. u 09:09

“Da li bi ste mogli sutra isporučivati gas za Njemačku, gospodine Arkab?“

Dosada je Njemačka gledala prije svega na SAD i Katar da bi postala neovisnija od ruskog gasa. Međutim i Alžir raspolaže sa velikim nalazištima. Ministar energetike Mohamed Arkab objašnjava šta Njemačka za gas mora učiniti.

Intervju vodila:  Monika Bolliger

Preveo i prilagodio: Ešref Zaimbegović

Odavde se gas preko gasovoda transportuje do Evrope: Postrojenje za ekspoloataciju gasa u Hassi R’mel

Foto: Youcef Krache / DER SPIEGEL

Dok Evropa traži nove isporučioce gasa da bi postala neovisna od Rusije, u fokus dolazi Alžir. Mediteranska zemlja raspolaže bogatim nalazištima gasa i već isporučuje u Evropu. Pored postrojenja za izradu tečnog gasa (LNG) postoje i tri gasovoda koji povezuju zemlju sa Evropom: Jedan gasovod isporučuje gas preko Tunisa za Italiju a dva gasovoda vode u Španiju; jedan gasovod direktno a drugi preko Maroka.

Međutim, gasovod preko Maroka je trenutno van pogona zbog diplomatske krize između rivala Maroka i Alžira, u kojoj se između ostaloga radi o spornoj Zapadnoj Sahari. Umjesto toga Alžir je povećao isporuke preko direktnog gasovoda čiji kapacitet prije toga nije bio u potpunosti iskorišten.

Sada je eskalirala i diplomatska kriza između Alžira i Španije, nakon što je Španija neočekivano izmjenila svoj stav o konfliktu u Zapadnoj Sahari. Alžir, koji u od Maroka okupiranoj Zapadnoj Sahari podržava pokret za nezavisnost, ipak je garantovao da to neće uticati na isporuke gasa.

Alžir je tradicionalno važan isporučilac gasa za Evropu, u prvoj liniji za Španiju i Italiju, koje su prošle godine povukle iz Alžira 14,3 odnosno 23 milijarde kubnih metara. Sa Italijom je također zaključeno povećanje isporuka za oko 40 posto do 2023. godine. Istovremeno Alžir održava bliske odnose sa Rusijom i Moskva bi mogla ovaj razvoj posmatrati sa skepsom.

Stručnjaci smatraju da za Alžir dalje povećanje eksportnih kapaciteta nije jednostavno: kao prvo raste domaća potrošnja; kao drugo za dodatne isporuke su potrebne velike investicije, moraju se otvoriti nova nalazišta i izgraditi nova postrojenja. U prošlosti je izgradnja takvih projekata u Alžiru trajala često duže nego je bilo planirano a investiciona klima zbog prevelike birokratije važi kao veoma teška. Ministar energetike Mohamed arkab kaže da bi Evropa morala u alžiru prvo investirati da bi se zajednički otvorila nova gasna polja.

SPIEGEL: Gospodine Arkab, radujete li se novom evropskom interesu za alžirskim gasom?

Mohammed Arkab: Naše tradicionalno tržište za zemni gas bila je uvijek Evropa. Veliki dio našeg izvoza ide preko dva gasovoda za Španiju i Italiju. Osim toga mi isporučujemo i LNG. Mi imamo interes da proširimo naše poslove sa Evropom i možemo u kratkom vremenu znatno povećati našu proizvodnju zemnog gasa. Oko polovine naših nalazišta gasa još nisu privedena eksploataciji.

SPIEGEL: Vi ste nedavno sa Italijom dogovorili dodatne isporuke, povećanje oko 40 posto na dosadašnje količine. Da li ste mogli sutra gas i Njemačkoj prodavati i isporučivati?

Arkab: Mi kažemo: ako bi Njemačka htjela da od nas kupuje gas, tada otvara nova ležišta zajedno sa nama. Kao  Italijani sa koncernom ENI. Mi imamo ambiciozan program za proširenje proizvodnje u sektoru nafte i gasa do 2026. u obimu od 39 milijardi američkih dolara. Državni energetski koncern Sonatrach je uložiti veliki dio a za ostatak tražimo partnera. Mi se nadamo da Evropljani neće promijeniti svoj kurs i nas ostaviti same sa investicijama. Evropa je dugo pazila na zaštitu okoline i nije pravila razliku između nafte i gasa. to je vodilo tome da se nije investiralo.

SPIEGEL: Inostrane firme su se međutim zbog raširene birokratije i nejasnog zakonodavstva sustezale od investiranja.

Arkab: 2020. stupio je na snagu novi zakon o proizvodnji nafte i zemnog gasa. U njemu smo preuzeli međunarodne standarde za zaključivanje ugovora, podjelu proizvodnje i ugovore o riziku. Prije su investitori morali ići preko različitih državnih mjesta i to je bilo dosta nejasnoća. Sada imate jasnog partnera i pojednostavljene postupke. Sa našim italijanskim partnerom ENI potpisali smo prve ugovore u okviru novog zakona.

SPIEGEL: Postoji i partnerstvo sa ruskim koncernom Gazprom. Koliko je učešće Gazproma u projektima u Alžiru?

Arkab: Gazprom je jedno od mnogih preduzeća koja investiraju u Alžiru. Ono momentalno nije involvirano u bilo kakvu proizvodnju nego samo u istražne radove.

SPIEGEL: Alžir već dugo održava bliske odnose sa Rusijom. Nije li Moskva nezadovoljna time što Alžir povećava svoje isporuke za Evropu?

Arkab: Alžir je prijatelj svih. Mi smo pouzdan i siguran isporučilac. Slobodni smo da zaključujemo ugovore sa evropskim preduzećima, ako je to u interesu obje strane. Naravno da mi ne možemo zadovoljiti cjelokupnu evropsku potražnju ali mi imamo kapacitete koji se uopšte još ne koriste. Mi želimo pozvati evropska preduzeća da investiraju u tu proizvodnju.

SPIEGEL: Alžir je u političkom konfliktu sa Španijom i Marokom. Isporuke gasa za Maroko niste obnovili nakon isteka ugovora. Treba li se Španija toga bojati?

Arkab: Mi smo produžili ugovore sa Španijom i tu nema problema. Alžir se drži svojih ugovornih obaveza i uvijek će ih se držati. Mi smo uvijek bili pouzdan isporučilac za Evropu, čak i kad je u našoj zemlji bjesnio rat.

SPIEGEL: Hoćete li podići cijene gasa za Španiju?

Arkab: Ugovori o isporukama se svake tri godine ponovo vrednuju kako u odnosu na količine tako i na cijene. Nedavno smo obnovili ugovore sa Italijom i povećali kapacitete. Sada je Španija na redu. Globalna cijena gasa orijentiše se na cijenu nafte i ako cijena nafte raste kao sada onda rastu i cijene gasa. Zbog toga je vjerovatno da će se diskutovati o povećanju.

SPIEGEL: Ako uspijete proizvodnju značajno povećati – kojim transportnim rutama će gas dospjeti u Evropu?

Arkab: Mi imamo kapacitete za LGN izvoz a osim toga postoji projekt za drugi gasovod za Italiju, koji je trenutno na ledu. Zšto bi smo trebali graditi gasovode ako Evropljani kupuju gas u Rusiji? Drugi projekat na kome upravo radimo je Trans – Sahara gasovod u dužini od 4000 kilometara od Nigerije preko Nigera do Alžira. U Alžiru je već urađeno dosta infrastrukture. Gasovod se može napraviti za tri godine i mi možemo transportovati 20 do 30 milijardi kubnih metara gasa iz Nigerije.

SPIEGEL: Postoji i konkurentski projekat za gasovod od Nigerije preko Maroka. Izgleda da mu neke evropske zemlje daju prednost – jer ne žele biti ovisne samo od Alžira?

Arkab: Naš gasovod je sigurniji i gospodarski podnošljiviji. Drugi gasovod mora proći 6000 kilometara kroz dvanaest zemalja i jedan dio bi išao kroz Atlantik. To je beskonačno mnogo komplikovanije. I finansiranje je također nejasno. Nasuprot tomu Alžir ima sredstva i spreman je da veliki dio Trans – Saharskog gasovoda finansira.

SPIEGEL: Alžir raspolaže i sa trećim najvećim svjetskim nalazištem gasa iz škriljaca, koji se međutim mora eksploatisati riskantnim metodama kakav je fraking. Hoćete li uskoro eksploatisati i gas iz škriljaca da bi ste povećali proizvodnju?

Arkab: Za gas iz škriljaca mi smo tek u fazi istraživanja. Mi radimo prije svega na konvencionalnom gasu, 50 posto naših nalazišta je nedirnuto. Imamo još mnogo neiskorištenih konvencionalnih nalazišta gasa u zapadnom Alžiru, do sada smo radili skoro samo na istoku. A imamo i dva velika neiskorištena polja na otocima.

SPIEGEL: Alžir ima i strategiju za energetsku tranziciju. Raniji pokušaji da se odustane od foslinih goriva nisu uspjevali. da li će rastuće cijene nafte i gasa ovaj plan ponovo usporiti?

Arkab: Mi nećemo napraviti grešku koju smo već jednom prije deset ili petnaest godina učinili. Mi želimo prihode od prodaje gasa investirati u energetsku tranziciju i to je za nas prioritet. Međutim za najnovije tehnologije mi trebamo partnera, najrađe Njemačku. Mi smo prvi fotonaponski sistem izgradili na jugu Alžira sa njemačkim učešćem. I mi bi smo rado radili sa Njemačkom na proizvodnji zelenog vodonika. Mi možemo postati partner kod regenerativnih energija. Alžir ima 3000 sunčanih sati godišnje i imamo prostor koji je potreban za fotonaponska postrojenja. Sa podmorskim trasama za struju kroz Sredozemno more mogli bi smo snabdjevati Evropu sa čistom, obnovljivom energijom.

spiegel.de

 Monika Bolliger
Autor 25.6.2022. u 09:09