Erdoan najavio nov početak Turske

Povezani članci

• Maliki: Strani borci djeluju u Iraku
• Dio naučnika misli da delta plus soj koronavirusa nije razlog za paniku
• Predsjednik, čovjek kojeg nema
• Latvija i Estonija napustile Inicijativu 16+1
• Indija: Zbog javnog linčovanja uhapšena 21 osoba
• Ovo je karma i neće pomoći Trumpu da pobijedi 2024.

Foto: Lefteris Pitarakis/AP

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan izjavio je u Ankari, posle polaganja zakletve za novi mandat, da prelazak na predsednički sistem označava nov početak Turske.

Govoreći pred brojnim turskim i stranim zvanicama u predsedničkom kompleksu, Erdoan je rekao da Turska sa predsedničkim sistemom ide ka novom sistemu vlade “koji je daleko iznad 150-godišnje težnje ka demokratiji i onoga što su iskusili kroz 95-godišnju istoriju republike”, prenosi Beta.

Dodao je da Turska iza sebe ostavlja sistem koji je zemlju koštao “politički, socijalno i ekonomski” i da će marginalizacija, progon i otuđenje ljudi postati deo prošlosti zahvaljujući novom sistemu, prenosi Anadolija.

Kako je rekao, Turska će u novoj eri ići napred u svakoj oblasti – demokratiji, osnovnim pravima, slobodama, ekonomiji i velikim investicijama.

“Ojačaćemo Tursku u svim oblastima, uključujući odbrambenu industriju i zaštitu granice”, kazao je Erdoan.

On je u ponedeljak u parlamentu položio zakletvu za prvi mandat po novom predsedničkom sistemu koji šefu države daje znatno šira ovlašćenja.

Erdoan je obavljao funkciju premijera od marta 2003. do avgusta 2014. godine, kada je preuzeo dužnost predsednika.

Iako turski predsednik ima pravo na samo dva mandata, ovaj započet 9. jula će se Erdoanu računati kao prvi zbog usvajanja novog ustava, zahvaljujući čemu bi na mestu predsednika mogao da ostane do 2028. godine.

Ceremoniji inauguracije prisustvovalo je oko 10.000 ljudi.

Prisustvovali su i predsednici Srbije, Kosova, Makedonije i Bugarske, Aleksandar Vučić, Hašim Tači, Đorđe Ivanov i Rumen Radev, kao i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović.

Rusiju je predstavljao premijer Dmitrij Medvedev, a Nemačku bivši kancelar Gerhard Šreder.

Bili su prisutni i predsednici Gruzije, Moldavije, Pakistana, Kirgistana, Venecuele, Sudana, Gvineje, Zambije, Gvineje Bisao, Ekvatorijalne Gvineje, Somalije, Mauritanije, Gabona, Čada, Džibutija, kao i katarski emir.

RSE