Evropski izbori otežali dogovor o Bregzitu

Autor/ica 👤tačno.net 29.5.2019. u 09:18

Povezani članci

Šanse za dogovor u Velikoj Britaniji oko izlaska iz Evropske unije dodatno su smanjene posle evropskih izbora pošto su razlike između dve glavne stranke još veće, pišu svetski mediji, ukazujući da su vladajući konzervativci i opozicioni laburisti izgleda izvukli suprotne pouke iz uspeha stranaka koje su za tvrd Bregzit i stranka koje su za ostanak u Uniji.

Teško do dogovora

Rezultati evropskih izbora u Velikoj Britaniji ukazuju koliko će biti teško naći dogovor o Bregzitu koji će zadovoljiti većinu glasača, ocenjuje u analizi na BBC-ju profesor politikologije na univerzitetu Stratklajd Džon Kertis (John Curtice).

Bregzit partija Najdžela Faraža (Nigel Farage) je ubedljivo pobedila s 32 odsto glasova i s Ukipom koji se takođe zalaže za tvrd Bregzit, ukupno 35 odsto glasača je pokazalo da nema problema s izlaskom iz EU bez dogovora. S druge strane, ukazuje Kertis, 35 odsto glasača je podržalo tri stranke koje su za drugi referendum – Liberaldemokrate, Zeleni i Čejndž Ju-Kej (Change UK). Ako se njima dodaju glasovi velške Plaid Kamri (Plaid Cymru – Partija Velsa) i Škotske nacionalne partije (SNP), u kojoj ipak ima i pristalica Bregzita, procenat glasova za ostanak je nešto iznad 40 odsto.

Glavne stranke, Konzervativna partija i Laburistička partija, zajedno su osvojile 23 odsto glasova, što je njihov najgori kombinovani rezultat u istoriji, daleko ispod drugog najgoreg od 43,5 odsto 2009. godine, ukazuje Kertis i ocenjuje da će rezultati glasanja prošlog četvrtka pored nedoumica oko Bregzita, nametnuti i pitanja o dvopartijskom sistemu u zemlji.

Konzervativci su osvojili devet odsto glasova, što je njihov najgori rezultat u skorašnjoj istoriji, dok su liberaldemokrate dobile 20 odsto – njihov najbolji rezultat na evropskim izborima. I Zeleni su dobro prošli s 12 odsto. Laburisti, koji su pokušali da zadrže i glasače koji žele izlazak i koji žele ostanak, osvojili su 14 odsto, što, kako piše Kertis, sugeriše da su izgleda izgubili podršku među obe grupe.

Daleko od jasne presude, rezultati prosto podvlače koliko će teško biti naći ishod za Bregzit koji će zadovoljiti većinu glasača, zaključuje Kertis u analizi na BBC-ju.

Produbljene podele

Podele oko Bregzita produbljene su na evropskim izborima u Velikoj Britaniji, ističe u komentaru Tereza Rafael (Theresa Raphael), urednica “Mišljenja” u Blumbergu(Bloomberg) i podvlači da se obe velike stranke, posle poraza na izborima, suočavaju s egzistencijalnim odlukama o stavu prema Evropi.

Mada je primamljivo zaključiti da su stranke koje su za ostanak u EU imale bolje rezultate na izborima od onih koje su se zalagale za Bregzit bez dogovora i da su se stavovi Britanaca preokrenuli u odnosu na referendum iz 2016, glasanje je pokazalo veću podeljenost britanske javnosti, piše urednica u Blumbergu.

Sam Faraž, ukazuje se u tekstu, ljutito je odgovorio na sugestiju da je prvo mesto njegove stranke bilo zapravo drugo. “Ako pogledate u celoj zemlji, to je oko 52:48 (posto) — mi smo uglavnom tamo gde smo bili pre tri godine”, rekao je on za televiziju ITV i dodao: “Stvari se nisu promenile, ljudi nisu promenili mišljenje.”

Izbori su pokazali da ne postoji centar u britanskoj politici kada je u pitanju Bregzit, podvlači Rafael i dodaje da sada umesto stare razlike levo-desno koja je omogućila dominaciju dve velike stranke, glasači sebe sve više identifikuju s grupama prema tome da li i kako napustiti EU.

Evropski izbori utoliko postavljaju centralno pitanje i konzervativcima i laburistima: kakav Bregzit, ako uopšte, oni žele, ocenjuje se u tekstu. Torijevci će verovatno poentirati na neuspehu odlazeće premijerke Tereze Mej (Theresa May) i uspehu Bregzit partije kao dokazu da se mora brzo izaći iz EU. S druge strane, rešenje laburista za loše rezultate moglo bi biti podržavanje takozvanog potvrdnog referenduma za ostanak u EU sa specifičnom opcijom za izlazak, ali je pitanje kojom pošto parlament nije mogao da se usaglasi ni o jednoj verziji Bregzita.

Konzervativci zaoštravaju stav o Bregzitu

Vodeći kandidati za lidera konzervativaca, posle najave ostavke premijerke Mej za početak juna, podržali su Bregzit bez dogovora kako bi odbili pretnju od Faražove partije nakon što su evropski izbori udaljili obe partije od kompromisa, piše londonski Tajms (The Times).

Grupa kandidata na čelu s bivšim ministrom spoljnih poslova Borisom Džonsonom (Johnson), piše Tajms, tvrdi da je odlučan izlazak do 31. oktobra sada važniji od izbegavanja izlaska bez dogovora, dok je lider laburista Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn) promenio politiku i rekao da sada želi da svaki dogovor o Bregzitu bude potvrđen na drugom referendumu – u pismu svojim poslanicima naveo je da se zastoj u parlamentu može izbeći samo opštim izborima ili drugim javnim izjašnjavanjem o Bregzitu.

Sličnu ocenu iznosi Fajnenšl tajms (The Financial Times) koji piše da konzervativci poniženi na izborima idu ka mnogo čvršćem stavu o Bregzita, dok laburisti idu ka čvršćem stavu za ostanak pošto su ih nadmašile liberaldemokrate.

Ubedljiva pobeda Bregzit partije povećala je pritisak za izlazak Velike Britanije iz EU bez dogovora, s panikom među vladajućim torijevcima, ističe Fajnenšl tajms, ali i ukazuje da postoji deo političara među konzervativcima koji su protiv Bregzita bez dogovora.

Šef diplomatije Džeremi Hant (Jeremy Hunt) rekao je da će svaki premijer koji pokušava da izvuče Veliku Britaniju iz EU bez dogovora izazvati opšte izbore na kojima bi Konzervativna partija mogla da “izumre”. Ponavljajući komentar ministar finansija Filipa Hamonda (Philip Hammond), Hant je rekao da će parlament blokirati Bregzit bez dogovora, što bi nagovestilo pad vlade i opasnost da Velika Britanija dobije “prvog marksističkog premijera”.

Imajući u vidu snažne evroskeptične stavove oko 106.000 članova Konzervativne partije koji će izabrati sledećeg premijera, većina torijevaca očekuje da će novi lider usvojiti stav o Bregzitu kako bi neutralizovao pretnju od Faraža, piše Fajnenšl tajms, ali i ocenjuje da će pokušaj novog konzervativnog premijera da ispuni obećanje o Bregzitu bez dogovora podeliti partiju, budući da proevropski konzervativci privatno kažu da će oboriti vladu da bi izbegli takav ishod.

Drugi referendum jedini izlaz?

Jedini izlaz iz sadašnje situacije bi bilo organizovanje drugog referenduma o Bregzitu, ocenjuje u Gardijanu (The Guardian) kolumnistkinja Poli Tojnbi (Polly Toynbee), ističući da će novi premijer koji zameni Terezu Mej naslediti problem s kojim se ona suočavala – paralisani parlament.

Uspeh Bregzit partije i liberaldemokrata uništio je iluziju srednjeg puta i kompromisa, dok s uspehom Faražove stranke postoji bojazan da će Džonson biti novi lider, piše kolumnistkinja lista koji se zalaže za novi referendum. Ona podvlači da će manjak legitimiteta novog konzervativnog premijera biti ozbiljna slabost, imajući u vidu da je njegova partija osvojila najmanji procenat glasova od 1832.

S istim poslanicima, novi premijer će naslediti parlamentarni lavirint – “Ešerov crtež nemoguće hiperboličke geometrije gde sve stepenice vode natrag ka beskonačnom početku”, podvlači Tojnbi i ukazuje da ministar finansija obećava da će oboriti sopstvenu vladu ako pokuša Bregzit bez dogovora, ali da će novi lider biti izabran upravo na obećanju da će krenuti tim putem.

Pošto će novi lider naslediti paralisani parlament koji dosad nije mogao da se usaglasi o predlozima za Bregzit, izlaz je ponovo obraćanje biračima, ističe kolumnistkinja Gardijana. Referendum će za obe velike partije biti manje uznemirujući nego opšti izbori, zaključuje ona i dodaje da je to jedini način da se spali rana nacionalne podele i suoči jednom za svagda sa svim mračnim pitanjima oko Bregzita.

Ona ocenjuje da su pristalice ostanka pobedile na evropskim izborima i da bi pobedile na drugom referendumu i postavlja pitanje zašto se inače zagovornici izlaska iz EU žestoko opiru manjoj poteškoći kakav je drugi referendum.

RSE