Finska podnosi zahtev za članstvo u NATO-u

 RSE
Autor 16.5.2022. u 08:57

Finska podnosi zahtev za članstvo u NATO-u

foto: reuters

Finski predsednik i premijerka objavili su 15. maja da će ta zemlja podneti kandidaturu za članstvo u NATO, čime se otvara put za proširenje zapadne vojne alijanse od 30 članova u vreme ruske invazije na Ukrajinu.

Predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin ovo su objavili na zajedničkoj konferenciji za novinare u predsedničkoj palati u Helsinkiju.

“Ovo je istorijski dan. Počinje nova era”, rekao je Ninisto.

Finski parlament treba da odobri tu odluku narednih dana, ali se to smatra formalnošću.

Zvanična aplikacija za članstvo će biti podneta u sedištu NATO u Briselu, verovatno tokom iduće nedelje.

Zvanično saopštenje finskih zvaničnika došlo je u trenutku kada su se u Berlinu okupile najviše diplomate država članica NATO-a kako bi razgovarali o daljoj podršci Ukrajini i najavama Finske i Švedske da se pridruže Alijansi.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je 15. maja da želi da se ubrza proces ulaska Finske i Švedske u NATO. Dodao je da će Alijansa tražiti način da obezbedi sigurnosne garancije za dve države tokom prelaznog perioda, uključujući povećanje prisustva NATO-a u regionu.

Najavljene kandidature Finske i Švedske za ulazak u NATO su dokaz da “se agresija ne isplati” rekao je Stoltenberg.

“To će biti istorijski trenutak”, ako dve nordijske zemlje zvanično podnesu zahtev za članstvo u NATO, rekao je šef Alijanse posle neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica u Berlinu.

Promena kursa ka NATO zbog rata u Ukrajini

Predsednik i premijerka Finske objavili su 12. maja da se zalažu za članstvo u NATO-u, u velikoj promeni politike koju je podstakao rat u Ukrajini.

Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara, bila je vojno nesvrstana 75 godina.

Ali nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru, političko i javno mnjenje dramatično se okrenulo u korist članstva.

Najava Finske, ali i Švedske da se spremaju da podnesu zahtev za članstvo u transatlantskom savezu izazvala je pretnje odmazdom iz Moskve i prigovore Turske, članice NATO-a.

Zabrinutost Turske

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je 15. maja da Turska ne blokira kandidature Švedske i Finske za članstvo i izrazio uverenje da će se rešiti zabrinutost Ankare.

“Turska je jasno stavila do znanja da njena namera nije da blokira članstvo”, rekao je Stoltenberg nakon sastanka članica Alijanse u Berlinu.

Dodao je da je u kontaktu sa turskim ministrom inostranih poslova Mevlutom Čavušogluom (Cavusoglu) i da je uveren “da će uspeti da pronađu zajednički jezik i konsenzus”.

Američki državni sekretar Antoni Blinken odbio je da ulazi u detalje razgovora iza zatvorenih vrata u Berlinu, ali je ponovio Stoltenbergov stav.

“Veoma sam uveren da ćemo postići konsenzus o tome”, rekao je Blinken novinarima, dodajući da je NATO “mesto za dijalog”.

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da su razgovori sa švedskim i finskim kolegama u Berlinu bili od pomoći, dodajući da se Turska ne protivi politici Alijanse da bude otvorena za kandidature svih evropskih zemalja.

Čavušoglu je ranije 15. maja izjavio da Švedska i Finska “moraju da prestanu da podržavaju teroriste” u svojim zemljama, da pruže jasne bezbednosne garancije i da ukinu izvozne zabrane Turskoj dok traže članstvo u NATO-u.

Tada je dodao i da Turska nikome ne preti, ali da posebno govori o podršci Švedske kurdskoj militantnoj grupi PKK, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Nemačka za brz prijem Finske i Švedske

Nemačka je preduzela sve pripreme za brzi proces ratifikacije ukoliko Finska i Švedska odluče da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u, poručila je u Berlinu nemačka ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock, ističući potrebu obe zemlje za bezbednosnim garancijama.

Ona je dodala da su se ministri zemalja članica NATO-a na večeri u subotu, 14. maja, složili da ne bi trebalo da bude “sive zone” između prijave i pridruživanja Finske i Švedske.

“Ako odluče da se pridruže, mogu brzo da se pridruže. Moramo se pobrinuti da im damo garancije bezbednosti, ne sme biti prelaznog roka, sive zone, gde je njihov status nejasan”, rekla je ona.

Baerbock je mislila na period ratifikacije koji može da potraje i do godinu dana, tokom kojih nordijske zemlje još neće biti zaštićene članom 5. NATO-a koji garantuje da je napad na jednog saveznika napad na sve.

I Kanada se nada brzom procesu ratifikacije ukoliko Finska i Švedska odluče da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u.

Šefica diplomatije te zemlje Melanie Joly izjavila je u Berlinu da se nada da će to biti urađeno “za nekoliko nedelja”.

Svaka odluka o proširenju NATO-a zahteva odobrenje svih 30 država članica i njihovih parlamenata.

RSE

 RSE
Autor 16.5.2022. u 08:57