G7 upozorava na nasilne ekstremiste u Ukrajini

tačno.net
Autor 27.3.2019. u 09:22

G7 upozorava na nasilne ekstremiste u Ukrajini

S približavanjem ukrajinskih predsedničkih izbora, vodeće svetske industrijske države uputile su snažnu poruku prvom ukrajinskom policajcu posle nedavnog ekstremnodesničarskog nasilja u Kijevu i drugim gradovima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ambasadori G7 tražili su od ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova da deluje protiv nasilnih političkih ekstremističkih grupa koje bi mogle zapretiti ometanjem predstojećeg glasanja i uzurpirati ulogu ukrajinske Nacionalne policije, kao i da razmotri da ubuduće budu stavljene van zakona.

To su dva nezgodna zahteva s obzirom na Avakovljeve lične veze s istim tim grupama i odobrenjem vlasti jednoj od njih da nadzire izbore.

Ambasadori su, međutim, bili obazriviji kada je reč o upadljivom prljavom političarenju među 39 predsednička kandidata, pošto su navodno odbili predlog SAD da se ta stvar iznese pismeno, usled nepostojanja konsenzusa kako to uraditi a da se ne da municija određenim kandidatima.

Jalov poziv se pojavio pošto je RSE dobio kopije dva pisma koje je pripremila Grupa ambasadora G7 za podršku Ukrajini – jedno poslato privatno i drugo pripremljeno ali ublaženo pre nego što je objavljeno. RSE je takođe razgovarao s troje zapadnih diplomata upoznatih s tim tekstovima i povezanim raspravama.

Ambasadorska grupa se sastoji od izaslanika Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

‘Zastrašuju građane, štete reputaciji Ukrajine’

U pismu namenjenom Avakovu 15. marta, francuska ambasadorka Izabel Dimon (Isabelle Dumont) napisala je u ime drugih ambasadora da je “grupa G7 zabrinuta ekstremnim političkim pokretima u Ukrajini, čije nasilne akcije su same po sebi zabrinjavajuće”.

“Oni zastrašuju ukrajinske građane, pokušavaju da uzurpiraju ulogu Nacionalne policije u čuvanju izbora i štete ukrajinskoj nacionalnoj i internacionalnoj reputaciji “, navela je Dimon, s blago prikrivenom referencom na Nacionalni korpus i Nacionalnu miliciju, ekstremnodesničarska politička i vigilantska krila Azovske grupe.

Pismo, na engleskom i ukrajinskom, dostavljeno je u Avakovljevo ministarstvo istog dana, naveo je jedan zapadni diplomata. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Artem Ševčenko potvrdio je za RSE da je Avakov primio pismo.

Posle korespodencije usledila je poseta ambasadorke SAD Mari Jovanovič (Marie Yovanovitch) koja se 22. marta lično sastala s Avakovim da razmotri “važnu ulogu i odgovornost (njegovog ministarstva) u suočavanju s pretnjama i sprečavanju nasilnih činova ekstremističkih grupa”, navedeno je u tvitu ambasade SAD.Ševčenko je sastanak opisao kao “odličan, kao i obično” i prijateljski.

‘Nacionalističke grupe koje promovišu mržnju’

Nacionalni korpus i Nacionalna milicija su proizvodi Azovskog bataljona, dobrovoljačkog vojnog puka ustanovljenog na početku sukoba 2014. sa separatistima na istoku Ukrajine koje podržava Rusija. Bataljon su međunarodne organizacije za ljudska prava optužile za “ratne zločine” na bojnom polju i od tada je stavljen pod kontrolu Nacionalne garde koju nadzire Avakov.

Pripadnici Nacionalnog korpusa i Nacionalne milicije su okrivljeni za višestruke nasilne napade na manjine prošle godine u Ukrajini, posebno Rome i LGBT osobe. Stejt department SAD opisao je te ekstremnodesničarske entitete kao “nacionalističke grupe koje promovišu mržnju” u svom izveštaju o ljudskim pravima u Ukrajini za 2018, koji je objavljen 13. marta.

Izborni posmatrači: Članovi Nacionalne milicije na skupu u Kijevu
Izborni posmatrači: Članovi Nacionalne milicije na skupu u Kijevu

Dok ankete sugerišu da imaju veoma malo političke podrške, Nacionalni korpus i Nacionalna milicija su narasli po veličini i uticaju. Prema nekim posmatračima, oni su navodni nekažnjeno izvodili napade zahvaljujući svojoj bliskoj vezi s Avakovim.

Avakov je ove nedelje priznao vezu s liderstvom grupa, ali je rekao da ne podržava njihovu ideologiju i njihove aktivnosti.

Avakov, za kojeg je rečeno da je u Ukrajini drugi po uticaju u vlasti iza svog dugogodišnjeg saveznika predsednika Petra Porošenka, preživeo je nekoliko promena u vladi. Od 2014. on i Porošenko su koegzistirali zahvaljujući nelagodnoj alijansi koja se sada izgleda raspada.

Nacionalni korpus i Nacionalna milicija su se 9. marta sukobili s policijom ispred predsedničke administracije u Kijevu i kasnije u Čerkasiju, gde je Porošenko vodio kampanju. Najmanje 15 policajaca je ranjeno.

Neki ukrajinski komentatori su optužili Avakova da koristi svoju kontrolu nad policijom i ekstremistima da poseje seme razdora uoči glasanja, što bi moglo prikazati Porošenka kao slabog po pitanju bezbednosti. Njegovo ministarstvo je negiralo te optužbe.

“Nasilni incidenti 9. marta su podsetnik da je, samo nekoliko nedelja uoči izbora, jedan ključan izazov sprečavanja eskalacije tenzija”, napisala je Dimon u pismu Avakovu. “Sa zabrinutošću primećujemo da su iste te grupe umešane u nasilne incidente registrovane kao izborni posmatrači i da su javno pretili nasiljem ako budu smatrali da se na izborima dešava prevara”.

Zaista, ukrajinska Centralna izborna komisija je odobrila Nacionalnoj miliciji da posmatra izbore. Ubrzo posle te najave, portparol grupe je upozorio da “ako (službe) za sprovođenje zakona zažmure na otvorena kršenja i ne žele da ih dokumentuju”, oni planiraju da slede lidera grupe koji je rekao da će “udariti nekog u lice u ime pravde… bez oklevanja”.

Centralna izborna komisija tražila je od Ukrajinske bezbednosne službe (SBU) da ispita namere grupe posle tog komentara, ali je saopštila da nema ovlašćenje da ukine Nacionalnoj miliciji status posmatrača.

Dimon je takođe pisala Avakovu da “svaki akt nasilja ili zastrašivanja ne treba da ostane nekažnjen i da treba da bude propisno procesuiran potpuno u skladu sa zakonom”.

“Kasnije bi mogla biti razmotrena zabrana ekstremističkih grupa”, dodala je, “ali u međuvremenu, tražimo od vas da jasno stavite do znanja tim grupama da moraju delovati u okviru zakona i odustati od zastrašivanja kandidata i tela za sprovođenje zakona”.

Odgovarajući na zahtev RSE-a za komentar, Denis Lenec, zamenik direktora Departmana za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u ime Avakova je rekao da “pozicija ministra o ekstremnim političkim pokretima u Ukrajini ostaje čvrsta i nesporna”.

On je rekao da je liderstvo ekstremističkih grupa upozoreno da će svaki “agresivni pokušaj mešanja u pravičan izborni proces… nositi odgovarajuće posledice”.

“Crvene linije su definisane – nema zastrašivanja, nema agresije, nema nasilja ili drugih nastojanja za nasilno uticanje na izbore”, rekao je on.

‘Početni kurs demokratije’

Ton pisma Avakovu, međutim, mnogo je odlučniji od neformalnog pisma poslatog za 39 predsedničkih kandidata ove nedelje, koje je objavljeno na Tviter nalogu grupe ambasadora G7.

“Ambasadori G7 podržavaju izabrani demokratski put Ukrajine”, počinje pismo i nastavlja: “Mi smo ohrabreni što će predsednički izbori 2019. biti istinski konkurentni i što će ukrajinski građani imati mogućnost izbora”.

U opreznom odgovoru na nedavne navode o narušavanju izbora, pismo nastavlja: “Delimo želju običnih Ukrajinaca da predstojeći izbori treba da budu slobodni, pravični, transparentni, mirni i da odraze volju ukrajinskog biračkog tela”.

Ali prvi nacrt pisma koji je dobio RSE, datiran na 20. marta, za koji zapadne diplomate kažu da ga je odobrila ambasada SAD, sugeriše da bi svaki postupak protiv principa demokratije i slobodnih izbora predstavljao kršenje poverenja javnosti, a i više od toga.

“Uznemireni smo izveštajima o kupovini glasova, potencijalnom zastrašivanju civilnog društva i izbornim posmatračima povezanim s nestranačkim organizacijama, mešanjem u rad nezavisnih novinara, pretnjama nasiljem i drugim metodama za nepravedno skretanje izbora u različitim smerovima”, piše otvoreni nacrt pisma na jednoj stranici.

Kampanje su posebno prljave pred izbore 31. marta, rekao je Volodimir Fesenko, koji predvodi kijevski Penta centar za političke studije.

Predsednik Porošenko i bivša premijerka Julija Timošenko – koji su praktično izjednačeni u anketama iza komičara i političkog autsajdera Volodimira Zelenskog – međusobno su se optuživali za sheme za kupovinu glasova i druge stvari.

“Sadašnja izborna kampanja je povećala nivo skandala i sukoba” u poređenju s izborima 2010. i 2014, rekao je Fesenko.

U predloženom tekstu SAD se navodi da su “ovi izbori prilika da se pokaže da, čak i u teškim uslovima, Ukrajina održava najviše međunarodne standarde demokratije, kroz proces čiji su legitimitet i rezultat neosporivi”.

Prema jednom zapadnom diplomati, ambasadori G7 na sastanku 20. marta odlučili su da značajno podese i ublaže ton nacrta pisma, koji su neki smatrali “patronizujućim” i “početnom lekcijom demokratije”, usled zabrinutosti da bi neki kandidati birali šta im odgovora da optuže druge za prekršaje u kampanji.

‘Izborne prevare mogu ugroziti zapadnu podršku Ukrajini’

Takva pisma se često znatno menjanju i retko se usaglase u originalnom obliku, rekle su zapadne diplomate RSE-u.

Ambasada SAD je odbila da komentariše pismo.

Ipak, neki ukrajinski posmatrači su rekli su da bi na oštar jezik nacrta pisma kandidatima trebalo obratiti pažnju uoči predstojećeg glasanja, koje dolazi sa željom Kijeva da održi diplomatsku i finansijsku podršku Zapada dok sukob na istoku Ukrajine ulazi u šestu godinu.

“Mislim da bi prljavo političarenje i prevare mogli ugroziti zapadnu podršku Ukrajini”, rekla je za RSE Aliona Getmančuk, direktorka Novog evropskog centra u Kijevu. “Zapad mora savršeno jasno staviti do znanja svojim ukrajinskim partnerima: svaki pokušaj mešanja u slobodni izbor glasača će ozbiljno podriti legitimitet (izbornih) rezultata i oslabiti predsednika, ne samo kod kuće već i u dijalogu s međunarodnom zajednicom”.

Radio Slobodna Evropa

tačno.net
Autor 27.3.2019. u 09:22

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija