Gdje kineska ekspanzija gura svijet?

tačno.net
Autor 3.11.2015. u 11:24

Gdje kineska ekspanzija gura svijet?

Kina je pokazala da je značajan faktor u svijetu, ali se sada javljaju dimenzije za koje niko nije siguran kuda vode.

Piše: Goran Stanković-Al Jazeera

Kina je poslednjih dvadesetak godina zabeležila munjevit privredni razvoj. Obeležavanje sećanja na Drugi svetski rat velikom i modernom vojnom paradom pokrenulo je niz pitanja kako među predstavnicima velikih sila tako i kod običnih građana.

Gotovo 90 odsto vojne tehnike je prvi put prikazano u javnosti. Kina je za vojni budžet predvidela povećanje od 10 odsto, a vojna tehnika koja je prikazana na paradi je uglavnom nova i savremena. Među raznom borbenom tehnikom mogle su da se vide savremene balističke rakete, avijacija pa čak i dronovi.

Koliko je naoružavanje jedne nacije uzročno povezano sa njenim ekonomskim razvitkom, može da se vidi i po količini novca koji je Kina opredelila za odbranu, a to je gotovo 144 milijarde dolara. To je i dalje daleko od američkog vojnog budžeta, koji iznosi 692 milijarde dolara, što u poređenju sa kineskim predstavlja 22 puta veće izdvajanje, po glavi stanovnika.

Ove brojke kao i nedavni događaji doveli su do međusobnog „pogledanja“ tri velike svetske sile: Amerike, Velike Britanije i Kine.

Kina je pokazala da je značajan faktor u svetskim okvirima, ali se sada javljaju neke nove dimenzije za koje niko nije pouzdano siguran kuda vode.

Tehnološko-ratni napredak

Tehnološki napredak civilizacije je poslednjih stotinjak godina dosegao neslućene razmere. Nosioci tog razvoja su u velikoj meri do sada bili Evropa i SAD. Jačanjem država, osim domaćih pravnih sistema, nastajale su i međunarodne pravne institucije koje su imale zadatak da rešavaju međunarodne sporove i finansijski pomažu zemljama kojima je pomoć bila neophodna. Osim UN-a, postoje i razni međunarodni sudovi koji rešavaju aktuelne sporove. Međutim, to nije sprečilo neverovatan razvoj vojne industrije. Tako ratni sukobi posle Prvog svetskog rata, koji je i nazivan „Veliki rat“, nikada zapravo nisu ni prestajali.

Žalosna je činjenica da se sukobljene zemlje uglavnom pojavljuju pred tim sudovima kada se već završe ratne strahote. Krajem 19. veka državljani SAD-a su bili na početku svog velikog i samostalnog razvoja. Tek oslobođeni od stroge kontrole Britanske imperije, Amerikanci su vrlo brzo razvijali industriju i podizali životni standard stanovništva. Slika Amerike je bila gotovo idilična, a o vojnoj industriji se malo razmišljalo.

Tadašnja politička ideja o „izolacionizmu“ bila je temeljena na teritorijalnoj odvojenosti SAD-a od Evrope sa jedne strane, a sa druge strane Pacifičkim morem.

Godine 1917. SAD će ući u Prvi svetski rat i pomoći silama Antante da pobede neprijatelja. Podsećanja radi, samo 134 godine unazad SAD je tek dobio pravo da poseduje industrijsku proizvodnju, koju je tada kontrolisala Velika Britanija, zbog suzbijanja konkurencije.

Kako su i u današnje vreme privreda i politički uticaji tesno vezani sa vojnom industrijom, ne čudi neka vrsta podozrenja koju pokazuje SAD vezano za nedavne uzajmne posete kineskih i britanskih zvaničnika.

Prisniji odnosi Britanije i Kine

Britanska kraljevska porodica je dodatno dala na važnosti ovih susreta, ukazujući kineskom predsedniku Xi Jinpingu puno poštovanje. Kina ima nameru da značajno poveća ulaganja u Velikoj Britaniji. Priprema se potpisivanje ugovora vrednih blizu 30 milijardi funti, a od 2000. godine Kina je već uložila više od 16 miljardi funti.

Sada SAD upućuje Velikoj Britaniji „roditeljska“ prekorevanja. Kritike Vašingtona se, takođe, odnose i na odluku Velike Britanije da pristupi novoj Azijskoj banci za investicije i infrastrukturu, sa sedištem u Pekingu.

Ali britanski premijer Dejvid Kameron se takođe bori za 4.000 novih radnih mesta koja će doneti kineske investicije. Britanci su suočeni sa kritikama Vašingtona kao tradicionalnog saveznika, ali sa druge strane žele da iskoriste ono što im se nudi. Uzgred, ova situacija malo podseća na našu političku scenu.

Svetska ekonomija se više puta susrela sa činjenicom da je na kraju, ipak, sve promenjivo. Do skoro je zvučalo neverovatno da će jedna komunistička zemlja imati velika ulaganja u Zapadnoj Evropi, pa ipak sada će Kina graditi nuklearne elektrane u Velikoj Britaniji.

Evropski narodi su u poslednja dva veka bili nosioci tehnološkog i civilizacijskog napretka, pa su možda stekli utisak da su samo oni predodređeni za to. Ipak, Kina poseduje veoma dugu istoriju i bogato nasleđe iz mnogih oblasti.

Neposredno posle kineske vojne parade koja je prikazala novo naoružanje, svetskoj javnosti se prikazalo pravo lice ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta.

Vrednovanje kroz vojnu tehnologiju

Uprkos tolikom civilizacijskom napretku, odnosi među susedima se i dalje posmatraju kroz prizmu vojne tehnike koju poseduje neka zemlja.

Zanimljivo je da se i Japan, kao država koja u Ustavu sadrži odrednicu da ne sme nikom da objavi rat,  priključio polemikama o kineskoj vojnoj vežbi, kao i brojanju vojnih sredstava u okruženju.

Kada je 1917. godine SAD pristupio Prvom svetskom ratu, u američkoj javnosti je taj sukob takođe nazivan i „ratom koji će okončati sve ratove“. Nažalost, svet je kasnije video još mnogo toga.

Čovek se ponekad dečački zapita zašto se taj ogoman novac, utrošen za vojne budžete, ne iskoristi za nešto korisnije (hrana za gladne, rešavanje ekoloških problema, pružanje medicinske pomoći siromašnima…) i tako prekine dugi niz međudržavnih trvenja i nadmudrivanja.

To je za prosečnog građanina jednako težak matematički zadatak kao i onaj koji objašnjava izlazak iz ekonomske krize kroz još veću potrošnju.

tačno.net
Autor 3.11.2015. u 11:24

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija