Geopolitika i inflacija usporavaju izvoz iz Kine

RSE
Autor 9.9.2022. u 10:00

Geopolitika i inflacija usporavaju izvoz iz Kine

Foto: AFP

Rast kineskog izvoza, koji je bio jedna od retkih svetlih tačaka druge po veličini svetske privrede ove godine, u avgustu je usporen mimo očekivanja.

Razlozi leže u slabljenju potražnje iz inostranstva i sve većih izazova po globalnu ekonomiju koja je opterećena rastom kamatnih stopa, inflacijom i geopolitičkim tenzijama, pišu svetski mediji.

Tmurna slika globalne ekonomije

Usporavanje kineskog izvoza i stagnacija uvoza ukazuje na tmurniju sliku globalne ekonomije, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).

Kineski izvoz u američkim dolarima porastao je prošlog meseca za 7,1 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je najsporiji tempo rasta od aprila kada su zatvaranja u Šangaju poremetila transport. Uvoz je porastao samo 0,3 odsto, čime je Kina prošlog meseca zabeležila trgovinski suficit od 79,4 milijarde dolara.

Slabi podaci o kineskom uvozu, kako ističe Blomberg, predstavljaju lošu vest za glavne proizvođače sirovina kao što su Australija i Brazil, dok najveći proizvođači industrijske robe, poput Nemačke i Južne Koreje, takođe vide slabiju potražnju iz Kine.

Povoljna okolnost za mnoge zemlje je to što dvocifreni pad kineskog uvoza energetskih proizvoda poput prirodnog gasa, uglja i naftnih proizvoda ove godine pomaže da se globalne cene energenata drže pod kontrolom, smanjujući inflatorni pritisak.

Kineski izvoz u SAD u avgustu je pao za 3,8 odsto u avgustu u odnosu na pre godinu dana, što je prvo smanjenje od maja 2020. Izvoz u Evropsku uniju je zabeležio rast od 11,1 odsto pošto Kina isporučuje robu koja je sada skupa za proizvodnju u Evropi, poput aluminijuma. Uprkos tome, povećanje je i dalje upola manje nego prethodnog meseca.

S druge strane, kineski izvoz u Rusiju je u avgustu porastao za 26,5 odsto na godišnjem nivou, pošto su kineski brendovi popunili prazninu koju su iza sebe ostavile zapadne kompanije.

Posledice inflacije i geopolitičkih tenzija

Kineski izvoz i uvoz izgubili su zamah u avgustu pošto je rast inflacije osakatio potražnju iz inostranstva, dok su nova zatvaranja zbog korona virusa i toplotni talasi poremetili proizvodnju, obnavljajući rizik po uzdrmanu ekonomiju, ukazuje Rojters (Reuters).

Ove godine je izvoz imao bolje rezultate nego drugi pokretači kineske ekonomije, ali se sada suočava sa sve većim izazovima pošto rast kamatnih stopa, inflacija i geopolitičke tenzije utiču na spoljnu potražnju.

Razočaravajući kineski spoljnotrgovinski podaci u avgustu uznemirili su globalna finansijska tržišta, koja već klecaju usled rasta vrednosti dolara i mogućnosti da američke Federalne rezerve dalje podižu svoje kamatne stope.

S druge strane, ukazuje Rojters, pad juana na otprilike najnižu vrednost u poslednje dve godine kineskom izvozu nije nadomestio smanjenje potražnje iz inostranstva.

Sporiji rast izvoza je delimično posledica neugodnog poređenja sa snažnim izvozom prošle godine, ali je takođe posledica kovid ograničenja usled porasta broja zaraženih u Kini, kao i toplotnih talasa koji su poremetili fabričku proizvodnju na jugozapadu Kine.

Uvoz je oslabljen usled slabe domaće potražnje koja je opterećena najgorim toplotnim talasima u poslednjih nekoliko decenija, krizom u sektoru nekretnina i mlitavom potrošnjom.

Uvoz u Kinu sirove nafte, rude gvožđa i soje je opao, pošto su stroga kovid ograničenja i ekstremne vrućine poremetile domaću proizvodnju. Ipak, visoke temperature su dovele do najvećeg povećanja uvoza uglja ove godine, jer je bilo potrebno dodatno gorivo kako bi se zadovoljila sve veća potražnja za električnom energijom.

Početak kraja izvoznog buma

Sa smanjenjem izvoza smanjen je i kineski trgovinski suficit, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Trgovinski bilans Kine se smanjio na 79,4 milijarde dolara suficita, dok su tržišta očekivala 92,7 milijardi dolara, nakon što je u julu dostigao rekordnih 101,3 milijarde dolara.

Trgovina je bila retka svetla tačka kineske ekonomije koja je pogođena krizom likvidnosti u sektoru nekretnina i široko rasprostranjenim zatvaranjima u okviru strategije “nula kovida” predsednika Si Đinpinga.

Analitičari ocenjuju da usporavanje kineskog izvoza u avgustu predstavlja početak kraja izvoznog buma koji je pružio spas drugoj po veličini svetskoj ekonomiji posle ranih faza pandemije 2020.

Oni upozoravaju da bi kineski izvoz – koji je bio u ekspanziji na početku pandemije, jer je potražnja za mnogim elektronskim proizvodima porasla – mogao biti dodatno smanjen pošto se nazire globalna recesija.

Pare za gas umesto za kinesku robu

Usporavanje kineskog izvoza preti da naruši stub koji je održavao rast u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, pošto nove mere zbog COVID-19 u velikim kineskim gradovima dodatno ograničavaju potrošnju, dok se svetska ekonomija približava recesiji, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal)

Pored Kine, i druge privrede u regionu pokazuju znake slabljenja izvoza.

Podaci o slabljenju izvoza u glavnim azijskim ekonomijama usledili su, kako navodi američki list, posle pada globalne poslovne aktivnosti prvi put u više od dve godine, što ukazuje na smanjenje globalne potražnje usled ekonomskih posledica rata u Ukrajini i odluka mnogih centralnih banaka o povećanju kamatnih stopa radi borbe protiv inflacije.

Globalna ekonomska proizvodnja se smanjila u avgustu prvi put od juna 2020, pokazuje indeks menadžera nabavke (PMI) kompanije S&P Global. Osnovni PMI, koji meri rezultate i proizvodnog i uslužnog sektora, pao je prošlog meseca na 49,3 poena, sa 50,8 u julu, čime je ispod granice od 50 poena koja odvaja ekonomski rast od ekonomskog pada.

Ako se izuzmu meseci rasprostranjenih mera zatvaranja širom sveta zbog pandemije, poslednji podaci PMI-ja najlošiji su od juna 2009. kada je svet bio u globalnoj finansijskoj krizi, ukazuje S&P Global.

Mnogi ekonomisti su mesecima predviđali da će kineski izvozni bum početi da jenjava pošto su potrošači na Zapadu smanjili kupovine u jeku najveće inflacije u više decenija.

Analitičari, ukazuje Volstrit džurnal, navode da će povećani troškovi za energiju u Evropi, koji su velikim delom posledica drastičnog smanjenja isporuke gasa iz Rusije, verovatno navesti više domaćinstava da štede kako bi platila račune za gas ove zime, dodatno umanjujući potražnju za kineskom robom u narednim mesecima.

RSE

RSE
Autor 9.9.2022. u 10:00