Glasina o muslimanima

tačno.net
Autor/ica 18.5.2016. u 09:15

Glasina o muslimanima

London ima novog gradonačelnika Sadika Kana. On je musliman. Roditelji su mu došli iz Pakistana. Otac je bio vozač autobusa, majka krojačica. Na izborima je Kan pobedio sina milijardera Goldsmita. U svetu nemačkog pisca Tila Zaracina i naših antiislamskih rasista – to je nemoguće. Muslimani su glupi, kultura im je zaostala, ne mogu da se integrišu. Naravno, glupi su samo rasisti koji u ovo veruju.

Nova knjiga Tila Zaracina je na prvom mestu Spigelove liste bestselera. Na drugom mestu je knjiga Adolfa Hitlera. Veliki desničarski pisac našao se iznad velikog vođe. Vidljiv je kontinuitet u navikama čitalaca u Nemačkoj. Mogli bismo da se našalimo: baš je lepo videti ih na gomili. Zaracinova knjiga je o greškama političara; Hitlerova knjiga – o tome kako voditi ispravnu politiku. Znamo gde je to završilo. Zapravo, obe knjige vrve od besmislica. Ali, tu šala i prestaje. Tilo Zaracin propoveda novi rasizam. Iako ne poziva na Holokaust, taj rasizam nije ništa manje opasan.

U svojoj knjizi Lepe želje (Wunschdenken) on kritikuje Angelu Merkel: „Kancelarka je dozvolila nasumičnu i kulturno sasvim tuđu imigraciju, što će s vremenom ugroziti blagostanje u Nemačkoj i možda dovesti do kulturnog sloma i urušavanja identiteta nacije“. „Kulturno sasvim tuđa“ – to je ovde važna sintagma. Druga takva sintagma je „kognitivna nesposobnost“. Te dve fraze zajedno čine otrovnu mešavinu: muslimani su strano telo, bezvredni su i to se ne može promeniti. Tako razmišlja Zaracin.

Iz ugla nauke, Zaracinova nova knjiga, kao i njegov prvi rasistički hit Ukidanje Nemačke(Deutschland schafft sich ab), puna je gluposti. Recimo, kada govori o razvoju inteligencije i talenta u jednom društvu. Inteligencija i talenat ne zavise toliko od naslednih karakteristika – u šta veruje genetičar iz hobija Zaracin – koliko od obrazovne politike. Mereno današnjim standardima, prosečan koeficijent inteligencije je na početku 20. veka u industrijskim zemljama iznosio samo 80 poena i bio unutar opsega otežanog učenja. Razvojni biolog i neurogenetičar Karl-Fridrih Fišbah piše o tome u Frankfurter algemajne cajtungu: „Učinci širenja obrazovanja ubedljivo potvrđuju zavisnost merljive inteligencije od društvenog okruženja.“

Zaracin, pak, čitaocima propoveda rasizam i tako daje doprinos onome što naglašava Kubra Gumusaj: „islam u Nemačkoj više nije religija, to je sad nešto etničko, rasističko. Nemački muslimani više nisu ljudi jedne određene religije, oni su sad etnička grupa“.

Gradonačelnik Londona Kan kaže: „Ja sam Londonac, Evropljanin, Britanac, Englez, musliman, sa azijatskim korenima i pakistanskim poreklom, otac i suprug.“ Ali Zaracin vidi samo muslimana, koji je rođen glup i takav će ostati. Čemu onda služi politika integracija? Šta će nam obrazovanje?

Takvo razmišljanje je pogubno i neljudsko, ali je široko rasprostranjeno. Sociološkinja Nečla Kelek o muslimanima kaže: „Oni nisu u stanju da kontrolišu svoju seksualnost, pogotovo muškarci. Oni su stalno… uzbuđeni i moraju zadovoljiti svoje potrebe… ako nema žena, onda sa životinjom…“

Glupi i pohotni, to su muslimani. Da parafraziramo Adorna: islamofobija je glasina o muslimanima. Adorno je govorio o antisemitizmu, ali islamofobija je u Nemačkoj odavno smenila antisemitizam na prvom mestu lestvice rasizma. Sve to pravi duboke podele u našem društvu.

Kampanja za gradonačelnika Londona demonstrirala je iste podele. Konzervativni političari su hteli po svaku cenu da zaustave muslimana Kana: povezivali su ga sa islamistima, a protivkandidat Zek Goldsmit, iz jevrejske porodice, sa antisemitima. Bila je to prljava upotreba rasizma.

Ali životni put muslimana i sina vozača autobusa Sadika Kana skreće pažnju na obećanje zapadne kulture, za koju tako brinu Zaracin i njegovi čitaoci. Kan kaže: „Nezavisno od porekla, imovine, rase, vere, roda, seksualne orijentacije ili starosti, svako mora dobiti priliku da ostvari svoje mogućnosti.“

Spiegel

Preveo Miroslav Marković

tačno.net
Autor/ica 18.5.2016. u 09:15