Human Rights Watch: Raste broj civilnih žrtava kasetne municije u Ukrajini

RSE
Autor 26.8.2022. u 08:59

Human Rights Watch: Raste broj civilnih žrtava kasetne municije u Ukrajini

Foto: AFP

Ponovna upotreba kasetne municije od strane ruskih snaga izazvala je predvidivu i trajnu štetu stotinama ukrajinskih civila, naveo je Hjumen Rajts Voč (Human Rights Watch – HRW) u izveštaju za 2022. godinu.

I Rusija i Ukrajina treba da odustanu od upotrebe kasetne municije i pridruže međunarodnom sporazumu iz 2008. o njenoj zabrani, dodaje se u ovom dokumentu.

Ukrajina je jedina zemlja na svetu u kojoj se danas koristi kasetna municija, saopštio je HRW. Stotine napada ruskih snaga kasetnom municijom dokumentovano je, prijavljeno ili se tvrdi da je korišćena u najmanje 10 od 24 ukrajinska regiona ili oblasti.

Prema preliminarnim podacima, bilo je najmanje 689 civilnih žrtava u napadima kasetnom municijom u Ukrajini između februara i jula 2022. HRW dodaje da ima indicija da su ukrajinske snage u nekoliko navrata takođe koristile rakete sa kasetnom municijom.

“Neposredna i dugoročna patnja koju kasetna municija izaziva kod civila, čini njihovu upotrebu danas u Ukrajini nesavesnom i uvek nezakonitom”, rekla je Meri Verham (Mary Wareham), direktorka odeljenja u Hjumen Rajts Voču za pitanja oružja i urednica časopisa Cluster Munition Monitor 2022 (Monitoring kasetne municije).

“Sve zemlje bi trebalo da osude upotrebu ovog oružja u bilo kojim okolnostima,” dodala je.

Kasetna municija se može ispaljivati sa zemlje koristeći artiljeriju, rakete i minobacače, ili bacati iz aviona. Ona se obično otvara u vazduhu, raspršujući više bombi ili manje delove većih raketa na širokom području.

Mnogi delovi ove municije ne eksplodiraju pri početnom udaru, ostavljajući opasne komade koji mogu neselektivno sakatiti i ubijati godinama, poput nagaznih mina, sve dok se ne očiste i unište.

Stradanja civila u Harkivu od kasetne municije

Istraga HRW-a u Harkivu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, pokazala je da su ruske snage u maju i junu lansirale rakete sa kasetnom municijom čiji su delovi pogodili kuće, gradske ulice i parkove, kao i ambulantu u porodilištu i kulturni centar.

U napadu 12. maja na obližnji grad Derhači ubijena je žena koja je kuvala u svojoj bašti i odsečene su noge njenom mužu, koji je preminuo nekoliko sati kasnije.

Konvencija o kasetnoj municiji iz 2008, koju je ratifikovalo 110 zemalja, a još 13 potpisalo, zabranjuje upotrebu ovog oružja u celini.

Nema potvrđenih izveštaja ili navoda o novoj upotrebi, proizvodnji ili transferu kasetne municije od strane bilo koje države članice od usvajanja konvencije 30. maja 2008.

Međutim, nijedna zemlja nije ratifikovala konvenciju iz 2020. godine, uključujući Rusiju i Ukrajinu.

Časopis Cluster Munition Monitor 2022 prati napore za uklanjanje kasetne municije u svim zemljama, bez obzira da li su pristupile sporazumu.

U 2021. godini, prvi put posle decenije, nije zabeleženo da je iko stradao u napadima kasetnom municijom, iako je bilo 147 novih žrtava u osam zemalja od njenih ostataka.

Deca su činila dve trećine svih žrtava. Ovaj primetan pad broja novih žrtava zasenila je ponovna upotreba kasetne municije u Ukrajini od februara 2022.

HRW je utvrdio da je strogi standard postavljen Konvencijom o kasetnoj municiji uticao na planove vlada o razvoju i nabavkama, pa se kasetna municija postepeno povlači iz upotrebe u mnogim od 47 zemalja koje nisu pristupile konvenciji.

Kina i Iran i dalje proizvode klaster municiju, SAD se nisu pridružile Konvenciji

Rusija je 2022. godine koristila i zalihe stare kasetne municije i novorazvijene u Ukrajini. Istovremeno, nema dokaza da je kasetna municija, kako je definisana konvencijom, transferisana sa artiljerijom, raketnim sistemima i drugim oružjem koje je ukrajinska vlada dobila od drugih zemalja 2022.

Druge vojne sile prkose pozitivnom trendu kada je reč o kasetnoj municiji. Kina i Iran aktivno istražuju i razvijaju nove tipove ovog oružja.

SAD su poslednji kontigent klaster municije proizvele 2016., ali se nisu pridružile njenoj međunarodnoj zabrani niti obavezale da je nikada više u budućnosti neće proizvoditi.

Prema ovoj konvenciji, 37 zemalja koje su nekada posedovale kasetnu municiju uništile su svoje zalihe – skoro 1,5 miliona komada koji sadrži 178 miliona delova, odnosno podmunicije. To iznosi 99 procenata koliko su zemlje potpisnice prijavile da imaju na zalihama.

Bugarska, Peru i Slovačka su u 2021. i prvoj polovini 2022. uništile najmanje 1.658 komada kasetne municije i 46.733 podmunicije.

Prema Konvenciji, zemlje kontaminirane ostacima kasetne municije očistile su više od 58 kvadratnih kilometara pogođenog zemljišta 2021. godine, uništivši najmanje 78.424 komada podmunicije i ostataka kasetne municije.

Cluster Munition Monitor je godišnji izveštaj o praćenju od strane Koalicije za kasetnu municiju (CMC), globalnog saveza nevladinih organizacija čiji je suosnivač i predsedavajući Hjumen Rajts Voč.

Izveštaj će biti predstavljen zemljama učesnicama 10. godišnjeg sastanka Konvencije o kasetnoj municiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi od 30. avgusta do 2. septembra.

“Rasprostranjena ruska upotreba kasetne municije u Ukrajini je otrežnjujući podsetnik šta konvencija treba da prevaziđe da bi se okončala ljudska patnja koju izaziva ovo neselektivno oružje”, rekla je Verham.

“Vlade koje se još nisu pridružile konvenciji treba da preispitaju svoju poziciju i da se udruže sa drugima pomažući da se svet oslobodi kasetne municije,” dodala je jedna od direktorki u Hjumen Rajts Voču i urednica časopisa Cluster Munition Monitor 2022.

RSE

RSE
Autor 26.8.2022. u 08:59