Iransko rešenje za veliku inflaciju – brisanje nula i novo ime valute

Povezani članci

• Kanadski parlament odobrio bombardovanje položaja IS u Siriji
• Eksplodirala bomba ispred zgrade policije u Briselu
• Dva novinara među 7 mrtvih u napadu u Iraku
• Prve osuđujuće presude u suđenju za teroristički napad u Bruxellesu 2016.
• Assad prijeti Americi: Čeka vas poraz kao u svim ratovima prije, počevši od Vijetnama do danas!
• U napadima u Afganistanu za osam mjeseci ubijeno 2.000 policajaca i 856 civila

S privredom opterećenom američkim sankcijama i višedecenijskom visokom inflacijom Iran je pribegao skidanju četiri nule s nominalne vrednosti i promeni imena valute, dok kritičari ocenjuju da reforma predstavlja kozmetičku promenu koja neće olakšati život Iranaca teško pogođenih merama SAD i pandemijom COVID-19, pišu svetski mediji.

Toman umesto rijala

Iranski parlament u ponedeljak, 4. maja, usvojio je predlog zakona kojim će se kao nova valuta koristiti toman koji će vredeti sadašnjih 10.000 rijala, prenosi Rojters (Reuters).

Rijal je izgubio 60 odsto vrednost pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) 2018. povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana sa svetskim silama i vratio sankcije Teheranu, ističe agencija, ukazujući da je u ponedeljak jedan dolar na ulici vredeo oko 156.000 rijala.

Da bi zakon stupio na snagu treba da ga odobri i klerikalno telo Savet čuvara, dok je iranska državna televizija javila da će Centralna banka Irana imati dve godine da pripremi teren za promenu valute u toman.

Zbog slabljenja rijala i visoke inflacija od kraja 2017. su izbijali sporadični protesti, ukazuje Rojters.

Kozmetička promena

Promena nacionalne valute skidanjem četiri nule, što je iranska vlada godinama razmatrala, priznanje je da su američke sankcije i loše ekonomsko upravljanje doprineli inflaciji u zemlji, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Predsednik Hasan Rohani je od 2016. pokušavao da uvede promene valute, ali je sada, ističe američki list, pandemija COVID-19 izgleda imala odlučujuću ulogu, pošto je doprinela daljoj devalvaciji rijala kako je Iran postao regionalni epicentar zaraze.

Guverner centralne banke Abdolnaser Hemati rekao je da je rijal devalvirao 3.500 puta od 1971. i da Iran nije imao drugog izbora do da spasava lice nacionalne valute. S druge strane, ukazuje Njujork tajms na ocene kritičara, promene valute svode se na kozmetičko ukrašavanje.

Pristalice promene kažu da će brisanje nula značajno uprostiti finansijske transakcije i olakšati kupovinu Irancima koji sada moraju da nose gomile rijala u prodavnicu, ističe listi i ukazuje da protivnici kažu da će plan doneti dodatne troškove u vreme kada se vlada suočava s budžetskim deficitom između 30 do 50 odsto u predstojećoj fiskalnoj godini.

Iranski ekonomista Ferejdun Kavand iz Pariza kaže da vlade obično pribegavaju promeni nacionalne valute u poslednjoj fazi ekonomskih reformi. Iran, kaže on, radi suprotno, delomično zbog razornih američkih sankcija koje su ograničile izvoz nafte i finansijske transakcije Irana na međunarodnim tržištima, pa je u tim okolnostima, teško sprovesti osnovne ekonomske promene koje bi vlada možda želela da sprovede.

Brisanje nula

Brisanje četiri nule bi trebalo da ublaži psihološki udar rasta cena na stanovništvo koje decenijama živi s viskim inflacijom i mnoštvom nula, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Iran je prešao s dinara na rijal 1930. u okviru modernizacije privrede pod dinastijom Pahlavi koja je srušena u revoluciji 1979, ukazuje britanski list i ističe da su Iranci koristili termini toman u svakodnevnom razgovoru i poslovanja, dok je rijal korišćen u zvaničnim dokumentima. Jedan biznismen je rekao da će novi potez imati “psihološki značaj” za ljude koji ne priznaju rijal i uvek koriste termin toman, ali da inače neće imati ekonomske ili finansijske posledice.

Pojedini analitičari kažu da je epidemija koju je izazvao korona virus u Iranu pojačala osećaj nacionalnog jedinstva i da su zasad konzervativni protivnici predsednika Rohanija prestali da ometaju ekonomske reforme, ističe Fajnenšl tajms, ali i ukazuje da Rohani neće imati vremena da sprovede reforme pošto mora da se povuče sledeće godine kada mu istekne drugi mandat.

Vlada je ubrzala planove za privatizaciju da bi došla do novih prihoda dok se očekuje da poreski prihodi značajno padnu, ukazuje Fajnenšl tajms, ističući da je Teheran već ostao bez većine petrodolara zbog sankcija, a da sada još manje može da se oslanja na izvoz nafte usled pada globalne potražnje i cena.

Kritičari, međutim, kažu da će biti teško sprovesti reforme u vreme kada se vlada muči sa sankcijama SAD i ekonomskim posledicama pandemije COVID-19, imajući u vidu da se očekuje povećanje nezaposlenosti koja je među mladima već na 17,9 odsto, navodi britanski list i ukazuje na ocene ekonomista da će posle brisanja četiri nule, inflacija brzo vratiti dve nule.

Istorija devalvacije

Kako god da se zvala iranska valuta, verovatno neće vredeti mnogo, ocenjuje televizija CBS njuz (CBC News), ukazujući da je vrednost rijala postojano padala od Islamske revolucije 1979, što je ubrzano poslednjih godina kako su teške sankcije SAD oštetile ekonomiju.

Četiri značajna događaja u modernoj istoriji Irana su doprinela devalvaciji Irana, ocenjuje američka televizija. Prvi je Islamska revolucija posle koje su mnogi preduzetnici i poslovni moguli pobegli iz zemlje u strahu od proganjanja, ponevši sa sobom svoje bogatstvo. Drugi događaj je rat i Irakom koji je završen 1989, ali je Iranu trebalo osam godina da obnovi privredu, a u međuvremenu je rijal izgubio većinu vrednosti.

Treća velika devalvacija je usledila za osam godina vladanja konzervativnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada kada su Iranu uvedene stroge međunarodne sankcije. Iranska privreda je bila na ivici kolapsa i, kako navodi CBS njuz, Iranci srećni da uopšte imaju prihod usred velike nezaposlenosti, u kupovinu su nosili praktično bezvredan novac.

Ekonomska kriza je primorala iranske lidere da preispitaju tvrdoglavo odbijanje pregovora o ograničenju nuklearnog programa i Iran je 2015. pod pritiskom pristao na dogovor, ali je Tramp tri godine kasnije povukao SAD iz nuklearnog sporazuma, što je ponovo potreslo iransku privredu.

Globalna pandemija je povećala stres ljudi iscrpljenih taktikom Bele kuće maksimalnog pritiska, ističe CBS njuz uz ocenu da brisanje četiri nule i preimenovanje valute neće puno doprineti smirivanju Iranaca.

RSE