Izbori u Interpolu uz strah od zloupotreba autoritarnih režima

RSE
Autor 25.11.2021. u 09:25

Izbori u Interpolu uz strah od zloupotreba autoritarnih režima

Dok se članice Interpola spremaju da izaberu novog predsednika međunarodne policijske organizacije postoji bojazan da bi globalna agencija mogla da završi pod uticajem autoritarnih režima koji često koriste njen sistem crvenih poternica za progon disidenata i kritičara umesto lova na kriminalce, pišu svetski mediji.

Ulog izbora u Interpolu

Generalna skupština Interpola sastaje se ove nedelje da izabere novog predsednika organizacije, za koga se zapadne vlade nadaju da će sprečiti autoritarne države da koriste globalnu agenciju za progon političkih neistomišljenika van svojih granica, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ulog ovih izbora je, kako piše američki list, da li Interpol može da nastavi dugogodišnje napore u uklanjanju upozorenja o beguncima poznata kao crvene poternice protiv disidenata koje zemlje poput Kine, Rusije i Turske, gde se i održavaju izbori, smatraju legitimnim metama.

Poslednji predsednik s punim mandatom bio je kineski bezbednosni zvaničnik Meng Hongvei, koji je nestao 2018. kad je otišao u Kinu gde je kasnije osuđen na 13 godina zatvora po optužbi za korupciju za koju njegova supruga kaže da su namestili njegovi politički rivali u Pekingu. Kina sada pokušava da postavi njegovog podređenog Hu Binčena u izvršni komitet Interpola.

Taj odbor s 13 članova nadzire generalnog sekretara, Nemca Jirgena Štoka (Jürgen Stock), koji je pod pritiskom Zapada da blokira autokratske vlade, uključujući Kinu, da zloupotrebljavaju sistem crvenih poternica. Dvanaest mesta u komitetu, uključujući i predsedničko, biće popunjeno ove nedelje.

Ko god pobedi na izborima u Interpolu, širi trend autokratskih vlada koje pokušavaju da iskoriste tu agenciju za sopstvene političke ciljeve verovatno će se nastaviti, rekli su zvaničnici i analitičari koji prate Interpol.

Tenzije između autoritarnih režima i liberalnih demokratija

Izbori za novog predsednika Interpola ističu tenzije između autoritarnih režima i liberalnih demokratija oko upotrebe policijskih ovlašćenja, dok je visoki zvaničnik Ujedinjenih Arapskih Emirata na pragu da dođe na čelo međunarodne policijske organizacije uprkos oštrim kritikama grupa za ljudska prava, piše Vašington post (The Washington Post).

Interpol sam ne istražuje niti hapsi osumnjičene za kriminal, već deli informacije i pomaže policijskim agencijama skoro svake zemlje da pronađu i privedu osumnjičene, ukazuje list, dodajući da je u vreme porasta prekogranične saradnje kriminalaca, mogućnost Interpola da brzo identifikuje i osumnjičene važnija nego ikad, mada pojedine zemlje i aktivisti kažu da se sistem crvenih poternica zloupotrebljava za napadanje i uznemiravanje kritičara autoritarnih režima.

Čehinja Šarka Havrankovu, koja je sada potpredsednica Interpola, Ahmed Naser al-Raisi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, vodeći su kandidati za predsednika Interpola, koji bi trebalo da bude izabran u četvrtak, 25. novembra. U Turskoj se okupilo više od 140 zemalja članica Interpola i svaka zemlja ima jedan glas.

Insajderi u Interpolu smatraju da će al-Raisi verovatno pobediti, pošto je mesecima putovao svetom i sastajao se s policijskim zvaničnicima, navodi Vašington post, dodajući da je njegova kandidatura izazvala kritike zbog odnosa UAE prema ljudskim pravima, ali i pozive da se preispita donacija od 50 miliona dolara koju je ta zemlja obećala Interpolovoj fondaciji pre nekoliko godina.

Godišnji operativni troškovi Interpola su prilično mali – oko 150 miliona dolara i ta se organizacija muči s finansijama zbog čega je, kako navodi list, poklon od 50 miliona dolara od UAE za neke mnogo alarmantniji.

Zabrinutost zbog kandidata UAE i Kine

Nastojanje kandidata UAE da dođe na čelo Interpola izazvalo je zabrinutost zbog uticaja autoritarnih zemalja unutar međunarodne policijske organizacije, ukazuje Njuzvik (Newsweek).

Al-Raisi je generalni inspektor ministarstva unutrašnjih poslova UAE, zadužen za pritvore i bezbednosne operacije u toj zemlji, navodi američki časopis, dodajući da međunarodne organizacije Amnesti internešnal (Amnesty International) i Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) i optužuju UAE za brojna kršenja ljudskih prava, dok je u oktobru prošle godine 19 nevladinih organizacija poslalo pismo Interpolu protiveći se al-Raisiju, uz navode da bi njegovo predsedavanje “naštetilo reputaciji Interpola i uveliko protivrečilo duhu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i misijom te organizacije”.

UAE nisu jedina autoritarna zemlja za koju se disidenti plaše da bi mogla uticati na Interpol, ističe Njuzvik, dodajući da se Kina posebno navodi kao jedna od zemalja koja više pokušava da se uključe u Interpol, dok je takođe zabeležen sve veći pritisak Rusije koja je pokušala da ubaci svog zvaničnika na mesto predsednika posle smene prethodnog predsednika, ali su grupe za ljudska prava zaustavile plan zbog straha od korupcije u Rusiji.

Grupe za ljudska prava i zapadni političari upozoravaju da bi Interpol mogao da završi pod uticajem autoritarnih vlada, dok su najveće kritike izazvali kandidat UAE za predsednika organizacije i kandidat Kine za mesto u Izvršnom komitetu, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Interpol tvrdi da odbija da se koristi u političke svrhe, ali kritičari tvrde da bi, ako ovi kandidati pobede, umesto da se love krijumčari droge, trgovci ljudima, osumnjičeni za ratne zločine i ekstremisti, njihove zemlje mogle da iskoristi Interpolovu mrežu da hapse prognane disidente, pa čak i političke protivnike kod kuće.

Al-Raisi je, kako navodi AP, optužen za mučenje i protiv njega su podignute krivične prijave u pet zemalja, uključujući Francusku, gde je sedište Interpola.

S druge strane, izbor kandidata Kine, za koju se sumnja da je koristila globalnu policijsku agenciju za lov na disidente i za nestanak svojih građana, moglo bi doneti opasnosti i njemu samom, ocenjuje AP, ukazujući da je prethodni predsednik Interpola posle dve godine mandata uhapšen u Kini.

U klopci autokrata

Interpol, koji je uspostavljen kao dobronamerna globalna služba za razmenu informacija i dojava, našao se u klopci autokrata koji međunarodnu mrežu koriste za lov na protivnike i kritičare umesto za poteru za kriminalcima, piše u komentaru urednik diplomatije u Tajmsu (The Times) Rodžer Bojs (Roger Boyes).

Crvena poternica u praksi Interpol često pretvara u saučesnika represivnih režima, ocenjuje Bojs, navodeći da ta poternica, koja nije potkrepljena istragom Interpola, niti dokaz krivice, može da preokrene svet osumnjičenog, s mogućim pritvorom na aerodromima, zamrzavanjem imovine i ekstradicijom.

Interpol zabranjuje upotrebu crvene poternice iz političkih razloga, ali kada je reč o kleptokratskim režimom, skoro svaki čin uzbunjivanja ili izazivanja moćnih pojedinaca predstavlja politički čin, ukazuje se u komentaru i navodi primer biznismena Bil Brauder (Bill Brower) koji se u pokušaju da otkrije istinu o ubistvu svog prijatelja i kolege Sergeja Magnitskog, našao u zamci sistema crvene poternice i najmanje osam puta označen na aerodromima.

Demokratske zemlje moraju da zaustave truljenje Interpola i formiraju osovinu za promene u toj organizaciji, ističe urednik u Tajmsu uz ocenu da će, ako Zapad bude oklevao, propasti i druge nekada korisne međunarodne organizacije.

RSE

RSE
Autor 25.11.2021. u 09:25

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija