Japan i Kina usred tenzija dogovorili vojnu crvenu liniju komunikacij

 RSE
Autor 30.12.2021. u 07:59

Japan i Kina usred tenzija dogovorili vojnu crvenu liniju komunikacij

foto: reuters

Usred povećanih tenzija između Kine i Japana oko spornih ostrva i Tajvana, ministri odbrane dve zemlje su dogovorili uspostavljanje crvene linije kao mehanizam komunikacije za rešavanje potencijalnih kriza i izbegavanje incidenata, pišu svetski mediji.

Kao u vreme Hladnog rata

Japan i Kina saglasili su se da uspostave vojnu crvenu liniju u hladnoratovskom stilu između dve zemlje usred tenzija oko Tajvana i ostrva u blizini Okinave, ističe Tajms (The Times).

Ministri odbrane Japana i Kine, Nobuo Kiši i Vei Fenge, u ponedeljak, 27. decembra, na video konferenciji su razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti, kao i o opasnosti od incidenta između snaga dve zemlje.

To je, ukazuje londonski list, bio prvi razgovor između ministara odbrane dve zemlje i trajao je više od dva sata, duže nego što je bilo predviđeno.

Prema saopštenju kineskog ministarstva odbrane, Vei je rekao da dve strane treba da povećaju razmene na visokom nivou i praktičnu saradnju, zajednički upravljaju rizicima, spreče eskalaciju sukoba i unaprede saradnju u oblasti odbrane. On je takođe rekao da će Kina čuvati svoj teritorijalni suverenitet i pomorska prava i interese u Istočnom kineskom moru i nad ostrvima Diaoju, poznatim u Japanu kao ostrva Senkaku.

Kiši je, s druge strane, istakao značaj mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i izrazio zabrinutost zbog ulaska kineskih brodova u teritorijalne vode oko ostrva Senkaku u prefekturi Okinava.

Ta nenaseljena ostrva pod kontrolom Japana, ističe Tajms, izvor su spora Tokija i Pekinga od 2012. godine, kada ih je japanska vlada kupila od privatnog vlasnika. Kina dugo tvrdi da polaže pravo na suverenitet nad ostrvima.

Crvena linija Vašington-Moskva, uspostavljena 1963. posle kubanske raketne krize, bila je ikona Hladnog rata, mada u stvarnosti nikada nije bilo telefonske linije, već je prvo bio teleprinter, zatim faks, a onda bezbedan sistem elektronske pošte 2008, ukazuje Tajms, dodajući da još nije odučeno kakav će oblik imati specijalna vojna veza Japan-Kina.

Bez značajnog napretka?

Iako je, prema japanskim zvaničnicima, dogovorena crvena linija kao vanredni mehanizam komunikacije za rešavanje potencijalnih kriza oko spornih ostrva i Tajvanskog moreuza, osobe upoznate s razgovorima upozoravaju da poslednji znak dogovora možda ne predstavlja značajan napredak u vreme povećanih tenzija, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Ministri su, prema saopštenju japanskog ministarstva odbrane, dogovorili “blagovremeno uspostavljanje” crvene linije između dve vojske kako bi se poboljšala efikasnost pomorskog i vazdušnog komunikacionog mehanizma, sistema uspostavljenog 2018. za sprečavanje nenamernih sukoba.

S druge strane, kinesko ministarstvo nije direktno spomenulo posebnu liniju, mada je navelo da postoji potreba za jačanjem veze i komunikacije između dva ministarstava odbrane.

Kina već ima sa SAD vojnu liniju za krize, ali se Vašington, kako navodi list, ove godine žalio da su pozivi često bez odgovora. Američki stručnjaci kažu da su kanali komunikacije u kriznim situacijama u prošlosti prekidani tokom kritičnih situacija.

Kina i Japan više od jedne decenije raspravljaju o crvenoj liniji, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da su dve strane dogovorile njeno uspostavljanje 2007, ali da nisu uspele da finalizuju detalje.

Osoba upoznata s razgovorom Kišija i Veija rekla je da je telefonski razgovor između kineskog predsednika Si Đinpinga i Fumija Kišide ubrzo pošto je japanski premijer preuzeo dužnost u oktobru označio kratkotrajno otopljavanje u odnosima.

Si je rekao da bi rivali trebalo da nastave “prijateljske i kooperativne” odnose uoči 50. godišnjice njihovog ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa 1972. godine, ali su nastavljeni redovni kineski upadi kod ostrva Senkaku, dok je kineska vlada bila ljuta zbog Kišidine kritike tih aktivnosti, kao i politike Pekinga u Hongkongu i Sinđangu na regionalnom samitu krajem oktobra.

Zabrinutost Tokija zbog Tajvana

Japan upravlja ostrvima, poznatim kao Senkaku u Japanu i Diaoju u Kini od 1972. godine, ali tenzije oko tog lanca, 1.900 kilometara jugozapadno od Tokija, tinjaju godinama, ukazuje CNN, ističući da Kina sve češće šalje svoje brodove, uključujući brodove obalske straže do tih ostrva, što Tokio smatra osporavanjem njegovog međunarodno priznatog suvereniteta nad njima.

Dok je japansko ministarstvo posle razgovora saopštilo da je Kiši rekao da je Japan ozbiljno zabrinut zbog takvih aktivnosti kineske Narodnooslobodilačke vojske i brodova obalske straže, Kina je u svom saopštenju ostala pri svojim pretenzijama na suverenitet nad ostrvima.

Iako su ostrva Senkaku/Diaoju godinama u centru tenzija između Japana i Kine, Tokio pokazuje sve veću zabrinutost zbog situacije oko Tajvana, ostrva sa samoupravom na 200 kilometara od istočne obale Kine, ali i samo 110 kilometara od južnog japanskog ostrva Jonaguni u prefekturi Okinava.

Vladajuća Komunistička partija Kine nastavlja da gleda na Tajvan kao na neodvojivi deo svoje teritorije uprkos tome što ga nikada nije kontrolisala. S druge strane, ukazuje CNN, Japan, koji je kontrolisao Tajvan od 1895. do kraja Drugog svetskog rata, smatra da to ostrvo ima centralni značaj za njegovu nacionalnu bezbednost.

Tokio je u julu objavio svoju godišnju odbrambenu belu knjigu s dosad najsnažnijim formulacijama o Tajvanu, navodeći da je “stabilizacija situacije oko Tajvana važna za bezbednost Japana” i Kiši je tada rekao da situaciju treba pratiti s “osećajem krize”. U intervjuu za CNN u septembru izneo je detalje, ističući da je “ono što se dešava na Tajvanu direktno povezano sa Japanom”, pošto se 90 odsto energije koju Japan koristi uvozi preko oblasti oko Tajvana.

Internacionalizacija spornog pitanja

Japan je zauzeo čvrst stav po pitanju spornih ostrva u Istočnom kineskom moru, ocenjuje Njuzvik (Newsweek), ukazujući da je ministar odbrane Kiši deo frakcije vladajuće stranke koja je odlučno protajvanska i stoga otvoreno skeptična u vezi s namerama Kine prema demokratskom ostrvu, za koje Peking takođe tvrdi da je deo njegove teritorije.

Povezivanje bezbednosti Tajvana s bezbednošću Japana bila je tema ove godine, otkako se, kako navodi američki časopis, prethodni premijer Jošihide Suga sastao s predsednikom SAD Džoom Bajdenom (Joe Biden) u Beloj kući u aprilu.

Internacionalizaciju višedecenijske pat pozicije oko Tajvanskog moreuza neki japanski komentatori ocenjuju kao Sugino najveće spoljnopolitičko dostignuće tokom njegovog kratkog vremena na funkciji.

Japanska novinska agencija Kjodo izvestila je 27. decembra, na dan kada su razgovarali ministri odbrane dve zemlje, da su japanske odbrambene snage održale vežbe na udaljenom ostrvu kako bi simulirale oružani napad na sporna ostrva Senkaku, koji bi, kako ukazuje Njuzvik, prema bezbednosnom sporazumu SAD i Japana pokrenuo američki odgovor.

Tabloid Komunističke partije Kine Global tajms, opisao je te vežbe kao “pokazivanje desničarskih militarističkih ambicija Japana i njegovog neuspeha da razmotri istoriju”, dodajući da je taj potez “očigledno bila provokacija usmerena na Kinu”.

RSE

 RSE
Autor 30.12.2021. u 07:59