Kako je ruska bolničarka sama spasila čitavu posadu broda od COVID-19

Dina Višneveckaja i Robert Coalson
Autor 14.9.2021. u 07:34

Kako je ruska bolničarka sama spasila čitavu posadu broda od COVID-19

Pišu: Dina Višneveckaja i Robert Coalson

Naselje Voroncovo jedno je od najudaljenijih mesta u Rusiji, smešteno iznad Arktičkog kruga na ogromnom rukavcu gde se reka Jenisej uliva u Karsko more. Može se doći jedino brodom – u vreme kratkog leta – ili helikopterom koji leti redovno dva puta mesečno. Čak i po lepom vremenu, potrebno je više od 24 sata da se stigne do Voroncova iz glavnog grada regiona Krasnojarska, nekih 1.800 kilometara južno.

Najbliže lekaru što naselje ima je 25-godišnja bolničarka Aljona Kirilovskaja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

“Radim sama”, rekla je za RSE u telefonskom intervjuu. “Nekada je ovde bila bolnica, ali je iz nekog razloga pretvorena u stanicu prve pomoći/porodilište (FAP). Ovde ima oko 250 do 270 ljudi, ako računate one koji žive u tundri. Sve je na meni.”

Nakon što je 2018. godine završila višu medicinsku školu u Barnaulu, glavnom gradu regiona Altaj, Kirilovskaja je nekoliko godina radila “na kopnu” – kako Rusi u teško pristupačnim oblastima nazivaju ostatak zemlje – pre nego što je potražila posao na krajnjem severu radi “avanture”.

“Kažu da ‘sever mami’ svojom prirodom i oštrim zimama”, rekla je ona. “Nemam dece i nisam udata. Dok imam priliku, želim da vidim kako ljudi žive na drugim mestima. Većina ljudi nikada ne dođe u tundru.”

Rečni teretni brod OT-2069 usidren blizu Voroncova.
Rečni teretni brod OT-2069 usidren blizu Voroncova.

Rečni teretni brod OT-2069 3. avgusta je dogurao kontingent barži u Voroncovo i bacio sidro. Posada od 15 ljudi imala je ozbiljan medicinski problem, a na brodu nije bilo lekara.

“Prvo se razboleo navigator brodske linije Ob-Irtiš”, rekla je Natalija Lopatina, članica posade OT-2069. “Kada smo pozvali Aljonu na brod, nivo saturacije kiseonikom bio mu je 75 odsto i nije mogao da ustane iz kreveta.”

Navigator je 23. jula došao avionom izdaleka i ukrcao se na OT-2069 u Sabeti, lučkom gradu na istočnoj obali poluostrva Jamal. Brod je 27. jula krenuo prema Dudinki na Jeniseju, na oko 50 kilometara zapadno od Norilsk, povećeg grada na krajnjem severu.

“Već je počeo da kašlje i prestao je da dolazi da jede”, priseća se Lopatina. “Nije izlazio iz svoje kabine. Bilo mu je sve gore i 3. avgusta u Voroncovu je kapetan otišao u FAP i sve objasnio Aljoni Aleksandrovnoj (Kirilovskoj).”

Kirilovskaja je došla na brod i procenila situaciju. Navigator je odmah hospitalizovan u FAP-u i Kirilovskaja je organizovala hitnu evakuaciju helikopterom u Norilsk. Takođe je počela da leči još nekoliko članova posade, kojima je dijagnostikovala blage slučajeve COVID-19.

“Bio je u veoma teškom stanju”, prisetila se Kirilovskaja. “Odmah sam pozvala medicinski helikopter. Ali sam se zaista oslanjala samo na sebe. Niko tu nije mogao da mi pomogne, a ne želite da samo gledate kako neko umire ispred vas.”

“U roku od nekoliko dana svi su bili bolesni”, rekla je ona. “Odlazila bih tamo posle radne smene i po ceo dan sam bila u komunikaciji s njima. Ponekad bi dolazili kod mene oni koji su to mogli. Na kraju sam poslala još dvoje u bolnicu.”

Među obolelima je bila Lopatina, 30-godišnja veteranke ruske rečne flote.

“(Kirilovskaja) je preduzela sve potrebne mere”, rekla je Lopatina. “Bila je baš profesionalna. Odmah nam je rekla da je najverovatnije COVID-19 i prepisala antibiotike. Pomagala sam dvoma najbolesnijima i, kao rezultat toga, i sama sam se razbolela.”

Naselje Voroncovo, jedno od najudaljenijih mesta u Rusiji.
Naselje Voroncovo, jedno od najudaljenijih mesta u Rusiji.

Pre zaražavanja u avgustu, posada OT-2069 nije ozbiljno shvatala korona virus i niko od njih nije bio vakcinisan. Čitava posada je bila negativna na testiranju 19. jula.

“Vrlo brzo mi se stanje pogoršalo”, rekla je Lopatina. “Saturacija je pala i nisam mogla da dišem. Aljona je rekla da moram da budem evakuisana ili ću umreti. Devetog avgusta smo jedan mladi mornar i ja bili evakuisani. Imao je dvostruku upalu pluća. Uz poteškoće sam uspela da stignem do helikoptera, ali bez kiseonika.”

Lopatina je puštena iz bolnice u Norilsku 26. avgusta. Mornar se oporavio i sada je kod kuće u Iževsku. Još dva člana posade OT-2069 su kasnije hospitalizovana i u međuvremenu su se oporavila. Navigator je i dalje u bolnici, ali se očekuje da će se oporaviti.

“Isprva sam bila skeptičan u pogledu COVID-a”, priznala je Lopatina. “Ali posle pakla kroz koji sam prošla, spremna sam da uradim sve. Ne bih poželela ni najgorem neprijatelju ono što se meni dogodilo s COVID-om. Nisam smela da pričam jer bi mi, čim bi izgovorila jednu reč, saturacija kiseonikom pala. Prva tri dana, samo ležiš na stomaku i moliš se… Samo plačeš zbog onoga što ti se dešava. I moliš se da imaš snagu da to izdržiš. Kad su mi rekli da se moje stanje stabilizovalo, plakala sam od radosti”.

“Čim su mi dali telefon kada sam se oporavila, odmah sam pisala (Kirilovskoj): ‘Ti si moj anđeo čuvar’. Moliću se za nju do kraja mog života.”

"Isprva sam bila skeptičan u pogledu COVID-a", rekla je članica posade OT-2069 Natalija Lopatina, 30-godišnja veteranka rečne flote Rusije koja se takođe teško razbolela. "(Kirilovskaja) je preduzela sve potrebne mere. Nije nas prezirala."
“Isprva sam bila skeptičan u pogledu COVID-a”, rekla je članica posade OT-2069 Natalija Lopatina, 30-godišnja veteranka rečne flote Rusije koja se takođe teško razbolela. “(Kirilovskaja) je preduzela sve potrebne mere. Nije nas prezirala.”

Iako su skoro svi u Voroncovu vakcinisani i tamo nije bilo ozbiljnih slučajeva COVID-19, meštani su se plašili zbog broda i bolesnih mornara koji su prolazili kroz naselje na putu do FAP-a.

“Tako je s pandemijom u Rusiji”, rekla je Kirilovskaja. “Svi se plaše. Morala sam da im kažem da smo veoma oprezni i da je FAP dezinfikovan posle svake posete… Mogu da razumem da su se plašili za svoje zdravlje i da su se plašili da medicinar koji dolazi njihove domove takođe može da se razboli.”

Kada je brod konačno mogao ponovo da plovi, kapetan je poslao poruku zahvalnosti regionalnom ministarstvu zdravlja Krasnojarska. U njoj je pisalo:

“U ime cele posade broda OT-2069 i svoje lično ime, želeo bih da izrazim ogromnu zahvalnost Aljoni Kirilovskajoj, medicinarki u FAP-u u naselju Voroncovo na ušću reke Jenisej, za njenu neprocenjivu pomoć, rad, profesionalizam i savesno ispunjavanje svojih profesionalnih dužnosti.”

“Više od 10 dana, Aljona Aleksandrovna je brinula o celoj posadi ovog plovila i imala je značajnu ulogu u njihovom lečenju, brzo ime je postavila dijagnozu i preduzela sve potrebne mere da spase živote dvoje ljudi. Hvala vam na trudu. Želimo vam dobro zdravlje i sve uspehe u vašem profesionalnom i ličnom životu.”

Sa svoje strane, Kirilovskaja staloženo prihvata takve pohvale.

“Oni misle da sam anđeo, ali, naravno, nisam”, rekla je ona.

“Kako sam mogla da ih napustim? To je moj posao i ne vidim ništa posebno u tom slučaju… samo sam radila svoj posao i ispunjavala svoju dužnost.”

RSE

Dina Višneveckaja i Robert Coalson
Autor 14.9.2021. u 07:34

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija