Kako se zidalo u Turskoj

Izdvajamo

• Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije nazvali su ovo najgorom prirodnom katastrofom u evropskom regionu u poslednjih 100 godina. Neprilično je govoriti o razaranju u geografskom smislu (šteta pokriva područje veličine Velike Britanije) ili u brojevima (potvrđeni broj poginulih od preko 35.000 daleko je od konačnog). Razmere tuge su takve da je o njoj neprilično govoriti. Ali ćutanje pogoduje onima koji treba da odgovaraju.

Povezani članci

• ŠEF BRITANSKE DIPLOMATIJE TVRDI: SAMO PUTIN MOŽE ZAUSTAVITI RAT U SIRIJI
• Iranski režiser osuđen na godinu zatvora zbog filma
• Baterija crne kutije u avionu Malaysia Airlinesa je bila neupotrebljiva godinu dana prije nestanka
• „Tajni Hitler“ i rizik liberalne konfuzije
• Aktivisti javljaju o prekretnici u borbi s virusom, “početku kraja AIDS-a”
• Nastavljaju se borbe za Raku

Foto: Predrag Trokicić

„Iz politike odlazite onako kako ste došli u nju“. Ova izreka se pripisuje Sulejmanu Demirelu, koji je bio premijer Turske 7 puta, da bi na kraju bio izabran za predsednika. Na toj funkciji ga je 1999. zadesio zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom istočno od Istanbula. Birači, rešeni da kazne sve saučesnike u građevinskim praksama zbog kojih je 17.500 ljudi izginulo u svojim kućama, iskoristili su naredne izbore da na vlast dovedu Erdoganovu AK partiju (Adalet ve Kalkınma Partisi, Partija pravde i razvoja).

Dvadeset četiri godine kasnije, na Demirelovu misao podsetila su dva zemljotresa koji su 6. februara 2023. pogodili južnu Tursku i severozapad Sirije. Uprkos niskim temperaturama, više od nedelju dana kasnije spasioci još uvek izvlače retke preživele iz ruševina. Svaki uspeh spasilaca istovremeno je i olakšanje i optužnica. Da je bilo efikasnijeg odgovora na katastrofu, mnogo više ljudi je moglo biti spaseno.

Ovi zemljotresi su bili smrtonosniji zbog velikog snega i zato što su se na direktnom udaru našli turski gradovi sa najbržim rastom stanovništva usled priliva izbeglica iz dvanaestogodišnjeg rata u Siriji. Nema rešenja za činjenicu da se Turska nalazi na prostoru spajanja tri kontinentalne ploče. Međutim, posledice su još gore zbog loše gradnje, iste one zbog koje su se 1999. mnogi zaklinjali „nikad više“.

Kuće reklamirane kao da ispunjavaju najviše standarde za zemljotrese danas leže u ruševinama. Preživeli traže odgovornost onih koji su ih izgradili i onih koji su takvu gradnju dozvolili.

Zemljotresi su razotkrili ubitačnu naviku turske vlade da nadglasava stručnjake. U potresu je razorena pista aerodroma u provinciji Hataj, što je usporilo spasilačke napore u kritičnom trenutku. Pista je izgrađena na liniji raseda, uprkos upozorenjima. Članovi komore arhitekata i inženjera (TMMOB) navikli su na ignorisanje. Prizor regionalnog sedišta TMMOB koji stoji neoštećen usred ruševina u Kahramanmarašu, simbol je činjenice da je bezbedna gradnja pitanje ličnog izbora, a ne obaveze.

Gunenč Girkajnak, advokat koji u normalnim vremenima radi za klijente kao što je Tviter, koristio je ovu platformu da koordinira isporuku pomoći udaljenim selima – jedan od mnogih volonterskih poduhvata pokrenutih pošto je postalo jasno da razmere tragedije prevazilaze kapacitete vladinih službi. „Zasad nastavljam sa akcijama za prikupljanje donacija“, napisao je Girkajnak, „a posle ćemo da radimo na primeni zakona“. Policija je počela da hapsi izvođače, što je dobro. Međutim, posle zemljotresa 1999. malo je hapšenja rezultiralo osuđujućim presudama.

Sinan Kurmuš je nekad radio u građevinarstvu. Prema njegovoj računici, razlika u ceni između zgrade izgrađene po propisima i one koja se ruši u potresu iznosi oko 45 evra po kvadratnom metru. Od smrtonosnog cicijašenja na stambenom projektu, navodi Kurmuš, izvođač može da kupi automobil srednje veličine. Pitala sam ga da li zgrada izgrađena po propisu može da izdrži zemljotres jačine 7,8 stepeni. „Može“, rekao je. „Osim ako niste direktno na liniji raseda. Ali ako radite po propisima, nećete ni zidati na liniji raseda.“

Posle zemljotresa 1999. trebalo je da se striktno primenjuju zakoni o zoniranju i građevinski standardi. Ali 2018 – neposredno pre poslednjih opštih izbora – vlada je sprovela unosnu legalizaciju širom zemlje, kojom je obuhvaćeno više od 7 miliona objekata izgrađenih mimo propisa. Zakon za još jednu turu legalizacije nalazio se u parlamentu baš uoči prošlonedeljne katastrofe. Opšti izbori su zakazani za maj. I pre zemljotresa, 6. pobeda AKP-a bila je neizvesna. Još je prerano spekulisati da li će se birači setiti Demirelove izreke i kazniti vladajuću stranku. Prerano je čak reći i da li se izbori mogu održati u utvrđeno vreme. Mnoge od stradalih tek treba sahraniti, još je više onih koje tek treba pronaći u ruševinama. Predsednik je odbacio kritike i rekao da je sada trenutak za nacionalno jedinstvo. Time nije zaustavio opštenarodnu žalost.

Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije nazvali su ovo najgorom prirodnom katastrofom u evropskom regionu u poslednjih 100 godina. Neprilično je govoriti o razaranju u geografskom smislu (šteta pokriva područje veličine Velike Britanije) ili u brojevima (potvrđeni broj poginulih od preko 35.000 daleko je od konačnog). Razmere tuge su takve da je o njoj neprilično govoriti. Ali ćutanje pogoduje onima koji treba da odgovaraju.

Izzy Finkel, London Review of Books, 15.02.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 18.02.2023.

Srodni link: London Review of Books – Gaziantep