Kako Zuckerberg može da spasi Facebook i nas

Povezani članci

• Predsjednik Ukrajine podnio zakon kojim se kriminalizira nezakonito bogaćenje
• Čileanski predsjednik raspisao referendum o novom ustavu
• Erdoan pozvao na reviziju Dejtonskog sporazuma
• Assadove snage će dozvoliti civilima da izađu iz Idliba
• Šta se radi kad je Gadafi Amerikanac?
• Bašar Asad: Izgubili smo bitke, ali ćemo dobiti rat

Ovih dana ima toliko vesti da je teško razlikovati jednu veliku priču od druge. Međutim, za mene najznačajnija priča je bila da je samoupravljujući automobil, kojim je upravljao Uber i to tako što je iza tog vozila bio automobil za hitne slučajeve, udario i ubio ženu u Tempi u Arizoni. Mogao sam samo da pogledam tu uznemirujuću priču i kažem: Dobrodošli u drugu dimenziju – dimenziju jednog od velikih tehnoloških skokova kao što je automobil koji sam upravlja. Dimenziju čije implikacije tek počinjemo da shvatamo. Uz ovaj primer autor New York TimesaTomas Fridman (Thomas L. Friedman), na slikovit način počinje priču o uticaju Facebooka na ljudske živote.

U tom stilu autor nastavlja sa ocenom da smo postali sopstveni filmski stvaraoci i novinari; pokrenuli smo političke i društvene revolucije iz naših dnevnih soba; povezali smo se sa dugo izgubljenom porodicom i prijateljima; našli smo odgovore na stara i nova pitanja jednim klikom; preko naših telefona tražili smo sve: od supružnika do vesti, od uputstava do rodbinskih veza; izložili smo se diktatorima, ali i brendirali sebe. Jednim dodirom, možemo odjednom nazvati taksi, uputiti taksi na određeno mesto, proceniti taksi i platiti taksi – ili iznajmiti iglu, proceniti iglu i platiti iglu na Aljasci.

U tekstu njujorškog dnevnika autor navodi da je Mark Zuckerberg obećao da će nas sve povezati i da će sve biti dobro. Sada se našao na naslovnoj strani magazina Wired, sa izlomljenim likom, modricom i zavojima, kao da ga je pogodila brza lopta. Nije bio sam u tome. Na početku druge dimenzije, počeli smo da se osećamo kao da su nas pretukle te iste platforme i tehnologije koje su obogatile, osnažile i povezale naše živote.

Šta da radim? Za ovakve probleme volim da se konsultujem sa svojim učiteljem i prijateljem Davom Sejdmanom (Dov Seidmanom), direktorom kompanije LRN-a, koja pomaže kompanijama i liderima u izgradnji etičkih kultura, navodi autor teksta i prenosi Sejdmanove reči: “Sve zavisi od toga kako su alati dizajnirani i kako ćemo ih koristiti. Neverovatna tehnologija koja omogućava ljudima da uspostave dublje odnose, podstiču bliske zajednice i daje svakom prava glasa, takođe može da razvije izolaciju, ohrabri rasiste i osnaži digitalne nasilnike i neobične glumce.”

Sejdman dodaje i da je jedna stvar da koristimo naše podatke kako bi omogućili bolja iskustva u kupovini, ali da je štetno kada se našim verovanjima i stavovima manipuliše u korist nečije političke kampanje, koja može biti suprotna našim uverenjima. „Pa šta onda učiniti? Upravo zato što smo na početku tehnološke revolucije sa dugim, nesigurnim i usredsređenim putem, moramo da pauziramo kako bi razmislili kako naš svet preoblikovan ovim tehnologijama, funkcioniše drugačije.”

Popravljanje poverenja između korisnika, podataka i politike

Eri deljenja podataka s obaveznim pristankom na uslove dolazi kraj. Do sada korisnici Facebooka i drugih društvenih mreža nisu bili svesni kolektivne vrednosti ličnih podataka, ocena je Financial Timesa.

Postojao je prećutni ugovor: u zamenu za korisne usluge, tehnološke kompanije su izvojevale podatke i koriste ih za prodaju reklama. Sve dok privilegija nije bila zloupotrebljena, korisnici su bili zadovoljni s tim.

Ipak, ovaj minimalni standard nije ispunjen. Skandal Cambridge Analytice je primer zašto se gubi poverenje u tehnološke gigante.

Javnost je shvatila stepen do kog se podaci koriste i zloupotrebljavaju – posebno za političku kampanju. Reakcije su tu. I tehnološke firme se ne mogu same nositi s tim, piše ovaj list.

Promena zakona je neophodna ako korisnici vrate poverenje u deljenje svojih podataka. Prvi korak je strožije sprovođenje zakona. Kada preduzeće prekrši zakone treba da usledi odgovarajuća kazna.

Najznačajniji novi zakon je Uredba Evropske unije o zaštiti podataka. Od maja svaka kompanija koja se bavi informacijama građana EU moraće da pokaže kako prikuplja te podatke i kako će biti korišteni, podseća Financial Times.

Zuckerberg pristao da svedoči pred Kongresom

Kada je reč o slučaju Cambridge Analityca poslednje informacije koje, između ostalih prenosi The Wall Street Journal, je da će Mark Zuckerberg svedočiti pred Kongresom. List se poziva na poverljive izvore i ocenjuje da bi to bilo prvo javno svedočenje Zukerberga pred američkim zakonodavcima. Podseća se da se Zuckerberg često uzdržavao od javnih nastupa, ali da se sada pomirio sa sudbinom da mora da svedoči. U Facebooku se trenutno pripremaju za ovu neizbežnost.

Wall street Journal podseća i da je početkom ovog meseca otkriveno da je Facebook informacije o desetinama miliona korisnika prodavao kompaniji Cambridge Analitica, koja je radila na kampanji Donalda Trampa 2016. godine, ali i za druge kandidate republikance. U tekstu se ocenjuje da je ova epizoda rasvetlila koliko je malo Facebook uložio u to da bude siguran da programeri poštuju pravila. Prodavanje korisničkih podataka krši Facebookovu politiku, a Cambridge Analitica je saopštila da sledi Facebookove smernice.

Pomoćnici Kongresa, koji su prošle nedelje razgovarali sa osobljem na Faceboku, rekli su da je nakon tog sastanka 60 pitanja ostalo bez odgovora. Zvaničnici Facebooka obećali su da će im kasnije odgovoriti, uključujući i pitanje da li su i druge kompanije, osim Cambridge Analitice, zloupotrebile podatke. Zakonodavci takođe žele da znaju da li ima više kopija osnovnih podataka Facebook korisnika. Facebook zvaničnici su rekli da je moguće, ali da nisu sigurni, prenosi WSJ i navodi da im je Zuckerberg u intervjuu nedavno ponovio da će Facebook pokušati identifikovati “loše momke”, ali da ne može da otkrije gde svi podaci završavaju i kako se raspoređuju.

Wall Street Journal navodi i da se očekuje da će se saslušanje Zuckerberga pretvoriti u javni i nepredvidiv spektakl koji je on dugo izbegavao. “Facebook je mnogo duže u žiži javnosti od ostalih kompanija, a pritom se snažno identifikuje sa jednim dugogodišnjim liderom”, ocenjuje Dafni Keler (Daphne Keler), koja je proučavala zakonsku odgovornost društvenih mreža u Stanfordovom centru za Internet i društvo, a ranije je bila Googleov saradnik. Ona ujedno dodaje: “Sigurna sam da se Facebook nadao da može da stavi ljudsko lice kao brend kompanije i da tako povrati ozbiljno oštećeno poverenje.”

Facebook menja podešavanja za zaštitu privatnosti

U međuvremenu, Facebook je saopštio da će promeniti raspoloživa podešavanja za zaštitu privatnosti kako bi korisnici imali “veću kontrolu” nad svojim podacima na ovoj društvenoj mreži.

Kako piše Slobodna Evropa, promene obuhvataju lakše pristupanje podešavanjima i alatima radi jednostavnijeg pronalaženja, preuzimanja i brisanja ličnih podataka na Facebooku.

Izvršni zvaničnik za zaštitu privatnosti u Facebooku Erin Egan i zamenik generalnog savetnika Ešli Beringer objavili su u zajedničkom blogu da će “u narednim nedeljama biti preduzeti dodatni koraci da bi ljudi imali veću kontrolu nad svojom privatnošću”.

RSE