Kina se odriče izjava ambasadora kojima se dovodi u pitanje nezavisnost Ukrajine

Povezani članci

• Boris Nemcov, ‘Zlatni dječak’ ruske politike koji se borio protiv Putina
• Inflacijska epizoda a ne šok
• Dve tužbe u SAD protiv Facebook-ovog monopola
• GOLA LAŽ
• Ruski hakeri domogli se “osjetljivih” podataka iz Bijele kuće
• Trump: Nećemo više rušiti vlade

foto: arhiva

Kina se ogradila od komentara jednog od svojih izaslanika koji je doveo u pitanje suverenitet Ukrajine i drugih bivših sovjetskih zemalja. Komentari ambasadora Kine u Parizu, Lu Šajea, prošle nedelje izazvali su veliki gnev, što je dovelo do poziva Pekingu da pojasni njegove stavove.

U intervjuu za francusku LCI mrežu prošle nedelje, kineskom ambasadoru je postavljeno pitanje o stavu Kine prema statusu Krima koji je Rusija anektirala 2014. godine. Novinar je tvrdio da je po međunarodnom pravu taj region deo Ukrajine. Lu je odgovorio sugerišući da to pitanje nije jasno i da se zemlje kao što je Ukrajina ne mogu osloniti na međunarodno pravo u odbrani svog suvereniteta.

“Čak ni ove bivše sovjetske zemlje nemaju efektivni status prema međunarodnom pravu jer ne postoji međunarodni sporazum prema međunarodnom pravu koji bi konkretizovao njihov status kao suverenih zemalja”, rekao je on.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning odbacila je u ponedeljak Luov stav, rekavši da Peking poštuje suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja i podržava ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija.

Ona je rekla da iako je “Sovjetski Savez bio federalna država i imao status entiteta međunarodnog prava u celini u spoljnim poslovima… ovo ne poriče činjenicu da svaka republika članica Sovjetskog Saveza ima status suverene države nakon raspada Sovjetskog Saveza”, prenosi BBC.

Tri baltičke zemlje, Litvanija, Letonija i Estonija, pozvale su predstavnike Kine da razjasne Luove komentare. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je, citira AFP, da će od diplomata biti zatraženo da objasne da li se kineska pozicija promenila po pitanju nezavisnosti i dodao: “mi nismo postsovjetske zemlje, već smo zemlje koje su ilegalno okupirane od strane Sovjetskog Saveza”. Ove tri zemlje je SSSR zauzeo 1940. godine, a nezavisnost su postigle tek 1991. dok se raspadao.

Predsednik Rusije, Putin, je često dovodio u pitanje nezavisnost Ukrajine. U govoru nekoliko dana pre početka ruske invazije prošle godine, on je negirao da Ukrajina ima bilo kakvu “pravu državnost” i rekao da je zemlja sastavni deo ruske istorije i kulture.

I drugi ministri inostranih poslova Evropske unije osudili su Luove komentare i trebalo bi da o njima razgovaraju na sastanku u ponedeljak. Pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak takođe je doveo u pitanje Luovo tumačenje međunarodnog prava i opisao njegov stav o Krimu kao “apsurdan”.

Kina je glavni saveznik Rusije i nije osudila invaziju na Ukrajinu.
Kina sebe vidi kao glavnog igrača u pokušajima da se donese mir Ukrajini, ali je postala sve važniji trgovinski partner za Rusiju usred zapadnih sankcija izazvanih invazijom, a mnogi na Zapadu sumnjaju u njenu nepristrasnost po tom pitanju.

RSE