Kisindžer: Vreme je za dogovor o miru, neutralnost kao alternativa više nema smisla

Izdvajamo

• ”Rivalske frakcije mogle bi odlučiti da sporove rešavaju nasiljem. Druge države bi mogle pokušati da svoja potraživanja reše silom. Sve te opasnosti dodatno pogoršava prisustvo velike količine nuklearnog oružja zbog kog je Rusija jedna od najveće dve nuklearne sile na svetu”.

Povezani članci

• Odgovorni za gušenje 71 migranta osuđeni na po 25 godina
• Na Vaclavskom namjesti proruski demonstranti htjeli obustaviti pomoć Ukrajini. Rakušane, istjeraćemo te, galamili sa podijuma
• VIDEO: Policajac 16 puta pucao u tamnoputog tinejdžera
• Oligarsi u Engleskoj: Ulica milijardera u Londongradu
• Jemenski Huti nude primirje nakon napada na saudijska naftna postrojenja
• Gdje kineska ekspanzija gura svijet?

Izvor: John Macdougall/AFP

Bliži se vreme za dogovor o miru u Ukrajini kako bi se smanjio rizik još jednog razornog svetskog rata, ali bi snovi o razbijanju Rusije mogli izazvati nuklearni haos, rekao je američki diplomata Henri Kisindžer.

Kisindžer, arhitekta hladnoratovske politike otopljavanja prema Sovjetskom Savezu kao državni sekretar za vreme republikanskih predsednka Ričarda Niksona i Džeralda Forda, u više navrata se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenose Vijesti.

Konfliktu koji je izazvala Putinova invazija na Ukrajinu 24. februara nema kraja na vidiku, a desetine hiljada ljudi su stradale i milioni su napustili svoje domove. Rusija sada kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, podseća Rojters.

Kremlj tvrdi da Kijev mora da prizna rusku aneksiju južnih i istočnih regiona. Ukrajina tvrdi da svaki ruski vojnik mora da napusti njenu teritoriju, uključujući i Krim, koji je Rusija pripojila 2014. godine.

”Bliži se vreme za nadogradnju strateških promena koje su već postignute i za nihovo integrisanje u nove strukture ka postizanju mira kroz pregovore”, napisao je Kisindžer za magazin “Spektator”. “Mirovni proces treba da poveže Ukrajinu i NATO, kako god to bilo formulisano. Neutralnost kao alternativa više nema smisla”, napisao je Kisindžer za Spektator u članku pod naslovom “Kako izbeći još jedan svetski rat”.

Kisindžer je kazao da je u maju predložio prekid vatre u okviru kojeg bi se Rusija povukla na linije fronta od pre početka invazije 24. februara, ali da bi Krim bio predmet “pregovora”.

Sukob u istočnoj Ukrajini počeo je 2014. nakon što je proruski predsednik svrgnut u ukrajinskoj Majdanskoj revoluciji i Rusija pripojila Krim, a separatističke snage koje podržava Rusija borile su se protiv ukrajinskih oružanih snaga u istočnoj Ukrajini.

”Gospodin Kisindžer još ništa nije shvatio… niti prirodu ovog rata, niti njegov uticaj na svetski poredak”, objavio je na Telegramu saradnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak.

“Recept na koji poziva bivši državni sekretar, ali koji se plaši da kaže glasno, je jednostavan: udovoljiti agresoru žrtvujući delove Ukrajine uz garancije ne-agresije na druge države istočne Evrope”.

Podoljak je dodao: “Sve pristalice jednostavnih rešenja treba da upamte ono što je očigledno: svaki dogovor sa đavolom – loši mir na račun ukrajinske teritorije – biće pobeda za Putina i recept za uspeh za autokrate širom sveta”.

Direktor CIA, Vilijam Berns, kazao je u intervjuu objavljenom u subotu da mada većina konflikata završava pregovorima, procena CIA je da Rusija još ne pristupa ozbiljno pregovorima za okončanje rata.

Kisindžer, koji sada ima 99 godina, sugerisao je ukoliko je moguće povratak na status kvo koji je uspostavljen 2014, opcija bi mogli biti i referendumu uz međunarodni nadzor na teritoriji koju je okupirala Rusija.

Kisindžer je upozorio da bi želje da se Rusija “onesposobi”, ili čak raspadne, mogle da izazovu haos. Rojters podseća da ni Ukrajina niti bilo koja zapadna država zvanično nisu zagovarale nijednu od tih opcija.

”Raspad Rusije ili uništavanje njene sposobnosti za stratešku politiku moglo bi da pretvori njenu teritoriju koja obuhvata 11 vremenskih zona u opasni vakuum”, smatra Kisindžer.

”Rivalske frakcije mogle bi odlučiti da sporove rešavaju nasiljem. Druge države bi mogle pokušati da svoja potraživanja reše silom. Sve te opasnosti dodatno pogoršava prisustvo velike količine nuklearnog oružja zbog kog je Rusija jedna od najveće dve nuklearne sile na svetu”.