Kraj neutralnosti interneta

Mark Dunbar
Autor 29.12.2017. u 10:00

Kraj neutralnosti interneta

Predsednik američke Savezne komisije za komunikacije (FCC) Ajit Pai najavio je 21. novembra da će FCC 14. decembra glasati o ukidanju pravila o neutralnosti interneta iz 2015 (to se i dogodilo: FCC je glasanjem 3-2 opozvao ova pravila, prim. prev). Kada se to desi, telekomunikacijske kompanije će dobiti pravo da odlučuju o tome čemu korisnici interneta mogu da pristupe – i koliko za to treba da plate.

Pravilima iz 2015. izvršena je rekategorizacija pružalaca internet usluga (ISP) kao što su Comcast, AT&T i Verizon iz kategorije „informacijskih usluga“ – klasifikacija koja se primenjuje na društvene mreže, pretraživače i blogove – u kategoriju „telekomunikacijskih usluga“. Tako je Savezna komisija za komunikacije postala nadležna za regulisanje rada ISP kompanija kao „pružalaca javnih usluga“, što su tradicionalno komunalne i infrastrukturne kompanije koje nude opšte javne usluge, a ne specijalizovane pakete usluga. Zahvaljujući takvoj klasifikaciji, a u skladu sa opštim odredbama Zakona o komunikacijama iz 1934, ISP kompanijama je zabranjeno da nude pakete internet usluga koji daju prednost ili isključuju određene isporučioce sadržaja – čime je zaštićena otvorenost i sloboda interneta.

Ukidanjem ovih mera Komisija izlazi u susret zahtevima lobista industrije telekomunikacija i kompanija kao što su AT&T i Comcast, koje tvrde da su pravila usvojena 2015. dovela do pada obima investicija u razvoj mreža širokopojasnog interneta. Međutim, kada iste kompanije izveštavaju svoje investitore o rezultatima poslovanja, prikazane brojke otkrivaju drugačiju sliku.

Suprotno tvrdnjama da je rekategorizacija ISP kompanija kao pružalaca javnih usluga dovela do pada investicija – što Savezna komisija za komunikacije navodi kao glavni razlog za ukidanje pravila o neutralnosti interneta – nedavno objavljeni izveštaj grupe za zaštitu slobode interneta Free Press pokazuje da „nijedna od kotiranih američkih ISP kompanija nikada nije obavestila svoje investitore (ili Komisiju za berzu i vrednosne hartije) da opšte odredbe Zakona o komunikacijama loše utiču na obim njihovih investicija“.

Predsednik Komisije Pai obrazložio je ukidanje pravila o neutralnosti kao „povratak slobodnijem dvopatrijskom regulatornom okviru iz vremena Klintonove administracije“ koji je predstavljen kao suprotnost „teškoj ruci Obaminih regulatornih agencija“. Ipak, propisi koji se ukidaju usvojeni su pre svega da bi se sprečile zloupotrebe.

Pre pojave širokopojasnih mreža, korisnici su pristupali internetu koristeći modeme i telefonsku mrežu, što je bilo klasifikovano kao telekomunikacijska usluga. Sudske bitke između Komisije i ISP kompanija počele su sa pojavom širokopojasnih mreža 2000-ih, kada su kompanije iskoristile to što su neispravno klasifikovane kao pružaoci informacijskih usluga za manipulacije i ucenjivanje isporučilaca sadržaja, usporavanje servisa koje su smatrale nepoželjnim i blokiranje pristupa konkurentskim sajtovima. Takve prakse su ukinute usvajanjem novih pravila 2015. godine.

Zašto ISP kompanije insistiraju na ukidanju neutralnosti interneta? Odgovor je jednostavan: ako ste u prilici da kontrolišete čemu korisnici pristupaju, možete zaraditi mnogo novca – pitajte Google i Facebook.

Nemoguće je proceniti kolika će biti finansijska korist od ove promene, ali milioni dolara koje ISP kompanije ulažu u kampanju pokazuju da očekuju veliki profit. Izvesno je da će najveći deo računa na kraju platiti korisnici.

Ipak, pitanje da li pristup internetu treba da bude slobodan ili ograničen ima daleko šire implikacije od posledica za naše novčanike. Ukidanjem neutralnosti iskustvo korišćenja interneta – koji je sada slobodan i interaktivan – pretvoriće se u nešto sličnije gledanju televizije: zatvoreno, pasivno i birokratsko. Vodeći veb-sajtovi će postati ekvivalent velikih televizijskih mreža.

Pre ove odluke, ISP kompanijama je bilo dozvoljeno samo da pružaju uslugu pristupa. Sada će im biti dozvoljeno da nude specijalizovane pakete usluga sa unapred utvrđenim sadržajima, brzinama i načinima korišćenja podataka.

To možda zvuči bezazleno, ali nije. Jer to znači da ISP kompanije mogu nuditi pakete kanala sa vestima koji će isključivati neke informativne sajtove (kao što je ovaj). Čak i bez uvođenja paketa, one mogu odlučiti da usporavaju ili blokiraju one sajtove za koje bi više voleli da ih njihovi pretplatnici ne posećuju.

Pre uvođenja pravila iz 2015, ISP kompanije su sve to radile. Na primer, Comcast je usporavao P2P veze za deljenje sadržaja za koje je smatrao da narušava prava kopirajta, a Verizon je svoje korisnike onemogućio da koriste konkurentske aplikacije za plaćanje.

U bici za neutralnost interneta na različitim stranama su se našli ISP kompanije i potrošači velikih količina podataka kao što su Google, Netflix i Spotify – kompanije koje ukidanje pravila iz 2015. tumače kao pretnju svojim poslovnim rezultatima.

Google govori o važnosti „otvorenog interneta“, ali ono što njegove šefove zaista brine jesu ucenjivačke naknade koje bi ISP kompanije sada mogle da im naplaćuju. Zato je Google lobirao za pravila i zato ova kompanija žuri sa izgradnjom sopstvenog internet servisa – Google Fiber – što ISP kompanije pokušavaju da spreče preko svojih veza na lokalnim nivoima vlasti.

Naravno, sve te kompanije moraju pre svega da vode računa o interesima svojih investitora i deoničara, a ne o interesu prosečnog korisnika interneta. Sa ukidanjem pravila o neutralnosti usluga će biti skuplja i manje slobodna za sve nas.

Internet već ima dovoljno čuvara i ISP kompanije ne treba dodavati tom spisku. Vlasnici veb servera imaju pravo da suspenduju problematične domene. Facebook i Google već odlučuju ne samo o tome šta korisnici smeju da vide, nego i u kakvom kontekstu će to videti. Digitalnoj ekonomiji nije potrebno još cenzure, nejednakosti i nadzora. Toga je već previše.

 In These Times,

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

Mark Dunbar
Autor 29.12.2017. u 10:00

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija