Krvavi fudbal i sumnjive NVO

Autor 15.2.2012. u 09:58

Krvavi fudbal i sumnjive NVO


U Egiptu se neretko desi da neko izgubi glavu zato što je ostao dužan pet funti (manje od jednoga dolara) ili da ga ustrele zato što je mrko pogledao komšiju ili nešto rekao nečijoj ženi, ćerci ili sestri. Ali, kada posle fudbalske utakmice u Port Saidu između domaćeg Al Masrija i kairskog Ahlija na teren provali razuzdana rulja navijača i na igralištu ostane 79 mrtvih i preko hiljadu ranjenih, onda dara pređe meru. Širom Egipta traju neredi i sukobi sa vojskom i policijom. Skoro svakoga dana na ulicama ostane na desetine ubijenih i ranjenih.

Demonstranti traže da vojska i policija odgovaraju, zato što nisu sprečile krvoproliće u Port Saidu. Traži se odlazak Vojnog saveta, koji i dalje vuče sve konce u državi, raspisivanje predsedničkih izbora. Mnogi smatraju da su “za sve krivi prijatelji bivšeg predsednika Hosnija Mobaraka koji su potplatili kriminalce, huligane ali i brojne navijače da započnu tuču koja je poprimila masovan, ubilački oblik”. Domaći i strani analitičari naklapaju i o sukobu levice i desnice, islamista i njihovih protivnika.

Novinar i vrsni poznavalac navijačkog mentaliteta Mohamed Gamal Bešir je tom prilikom, međutim, napisao: “Slobodno se može reći da najmanje 80 odsto Egipćana pojma nema o politici, i to važi i za navijače.” To važi i za narodne mase koje su demonstrirale i demonstriraju za demokratiju i građanske slobode.

Hodža je u Egiptu neka vrsta političkog komesara koji formira javno mnjenje. Kada hodže u džamijama “objašnjavaju” da su “stranci krivi za sve nevolje i nedaće i da ih zato treba što pre isterati iz Egipta”, onda ne čudi ako policija maltretira strance.

Egipćani su oduvek važili za pitome i tihe ljude. Kako kaže koptski (hrišćanski) milijarder i jedan od najbogatijih ljudi sveta Nagib Soveiris, “što su siromašniji, oni su sve bolji”. Egipatska revolucija i izlazak “demokratije” na ulice promenili su, međutim, stanovništvo i stvorili atmosferu u kojoj je moguće da se fudbalska utakmica pretvori u masakr.

BEDA I REVOLUCIJA: Slike konfuzije i neizvesnosti vide se na svakom koraku. Tako se ispred libijske ambasade u Kairu svakodnevno okuplja na hiljade seljaka i ljudi bez posla iz delte Nila koji čekaju na vize za Libiju, u koju su Egipćani pre revolucije putovali samo sa ličnom kartom. Seljaci stižu pred ambasadu autobusima, dočekuju ih stanovnici Kaira, ali i Libijci kojih ovde ima na desetine hiljada i sada žele da se vrate u svoju zemlju. Nastaje nezamisliva gužva koja se često završava masovnom tučom. Pritom se ceo kraj ori od ljudske dreke, galame i urlikanja u koje se mešaju ponude lokalnih trgovaca hranom i bezalkoholnim pićima, ali i “advokata” koji nude svoje usluge podnosiocima viza, jer je većina onih što hoće u Libiju nepismena.

Pred Mogamom (zgrada policijsko-administrativne uprave), koja dominira trgom Tahrir kao spomenik sovjetskoj socijalističkoj arhitekturi zastrašujuće veličine, postavljeno je oko 200 klozeta, jer se tu svakodnevno odvija egipatski postrevolucionarni život i to na dva koloseka. Na povećem platou na ulazu u Mogamu trguje se i prodaje sve i svašta: maslinovo ulje, sušene haringe, tiganji, hemijske olovke, kineske rukavice i korejske kravate. Sve to je “garnirano” sušenim urmama, lepinjama, kafom i čajem koje konzumiraju i prodavci i kupci. Malo dalje uz trotoar ambulantna kola u kojima demokratski orijentisani doktori i sestre uzimaju krv od dobrovoljnih davalaca, koje su pre toga zavrbovali njihovi pomoćnici. Samo nekih desetak metara dalje su šatori “doživotnih revolucionara” koji se tu u manjem ili većem broju nalaze nedeljama i mesecima. Na zapadu ih nazivaju demokratama i revolucionarima.

PALESTINSKI FAKTOR: U opštem političkom metežu sve prisutniji je i “palestinski faktor”. Početkom decembra prošle godine u Kairu se obreo premijer novoizabrane vlade Hamasa u pojasu Gaze, Ismail Hanija, koji je došao na poziv vrhovnog poglavara Muslimanske braće Mohameda Badije. Njihov srdačan susret u kairskom kvartu Mokatam izraelski general Ejal Ajzenberg opisao je “kao arapsko proleće koje se pretvorilo u radikalnu islamsku zimu”. Hanija je poručio svetu da je od sada Hamas “džihad Muslimanske braće, ali sa palestinskom vizurom”.

Dobri odnosi egipatske Muslimanske braće i Palestinaca datiraju još od prve polovine prošloga veka. U aprilu 1948. godine, kada je većina arapskih vlada oklevala ili odbijala da uzme učešća u odbrani Palestine, egipatska Muslimanska braća uputila su tamo tri bataljona dobrovoljaca. Odnosi između Braće i Palestinaca od tada su imali svoje padove i uspone, ali nikada nisu bili prekidani. Sa zvaničnim formiranjem Hamasa 1987. godine, oni su bili kanalisani. Palestinski izvori u Kairu poručuju da na susret Hanije i Badijea valja gledati u “istorijskom kontekstu”, jer “podmlađuje vezu Braće i Palestinaca, a Hamasu daje veću i jaču političku ulogu nakon godina izolacije”. Hanija je izrazio nadu da će “uspeti da proširi palestinski islamski pokret u Egiptu”, i tako potvrditi da “palestinska stvar” ima i dalje svoju stratešku dubinu.

Dve nedelje posle ovog susreta oglasila se nova islamska firma na egipatskom Sinajskom poluostrvu najavljujući napade na vojnu huntu u Kairu, kao i na američke ciljeve, citirajući pritom reči osnivača Al Kaide Osame bin Ladena da “Amerika neće imati mira sve dok u miru ne budu uživali i Palestinci”. Poručili su da se zovu “Ansar al Džihad na Sinaju” i zapretili da će “dati sve od sebe u borbi protiv korumpiranog egipatskog režima i njegovih saveznika među Jevrejima i Amerikancima i svima drugima”.

Od 2004. do 2006. Sinaj je bio meta brojnih bombaških napada na turistička mesta u kojima je ubijeno preko 100 turista. Nedavno se po prvi put oglasila i organizacija “Jedinstvo i Sveti rat”. Od februara prošle godine sinajski gasovod kojim ide gas u Izrael i Jordan bio je napadnut i rušen deset puta. Pošto je egipatska vlada saopštila da je “uhapšen jedan čovek, ali da je nažalost umro u zatvoru”, Jordan je zamolio Egipćane “da malo bolje čuvaju gasovod” i istovremeno ponudio da pošalje svoje vojnike da čuvaju ovu instalaciju, što su vlasti u Kairu uvređeno odbile.

U Egiptu sudnice se često pretvaraju u pravi cirkus. Videlo se to i na početku suđenja bivšem predsedniku Hosniju Mubaraku. Na redovnim suđenjima često se pobiju advokati tužbe i odbrane, publika između sebe, udaraju se plastičnim flašama za vodu, cipelama ili papučama, što je ovde najveća uvreda.

U cirkus preti da se pretvori i suđenje koje su vlasti najavile optuženim strancima i domaćim ljudima iz nevladinih organizacija. U decembru prošle godine policija je provalila u kancelarije 17 nevladinih organizacija i izvršila premetačinu. Nakon toga je saopšteno da se na spisku “onih koji treba da odgovaraju za mešanje u unutrašnje stvari zemlje i još neke druge mahinacije” (vidi okvir) nalazi 19 Amerikanaca, troje Srba, četvoro Nemca,14 Egipćana i troje Arapa. Niko od njih nije uhapšen, niti mu je oduzet pasoš, samo je svima rečeno da “ne mogu da napuste Egipat”.

“Subverzivna” delatnost NVO

U Egiptu su 44 osobe osumnjičene za osnivanje i vođenje kancelarija stranih nevladinih organizacija, dobijanje novca od stranih agencija i upotrebu tog novca za delovanje bez odobrenja egipatske vlade. Među njima se nalazi i troje srpskih državljana koji su radili u Nacionalnom demokratskom institutu (NDI), potvrdio je ministar policije Ivica Dačić. Prema njegovim rečima, to su Mirjana Jovanović koja je radila u Kairu, šef kancelarije NDI u Aleksandriji Budimir Milić i šef kancelarije NDI u Asjutu Elmedin Kurtović. “Svi su oni na slobodi, ali svima je zabranjeno da napuste Egipat”, rekao je Dačić.

Sudije koje vode istragu optužile su domaće i strane nevladine organizacije da se nedozvoljeno mešaju u politiku i da im je to glavna aktivnost, ističući i da rade bez potrebne dozvole.

Ovaj sudski proces preti, između ostalog, da dodatno ugrozi ionako poljuljane odnose između Egipta i SAD. Amerika je najveći donator u Egiptu. Američki saradnici NVO koji u Kairu rade za International Republican Institute i National Democratic Institute, izjavili su da ne znaju da li će im nakon sudskog procesa biti izrečene novčane ili zatvorske kazne u trajanju do pet godina. Obe organizacije finansira američki Kongres i bave se obukom za vođenje izbornih kampanja i odnosima sa javnošću. Među optuženima nalazi se i sin američkog ministra saobraćaja Reja Lahuda.

Optužnica egipatskog tužilaštva usledila je samo dan nakon što je šefica diplomatije SAD Hilari Klinton zapretila da će Vašington Egiptu uskratiti godišnju vojnu pomoć od 1,3 milijarde dolara, ukoliko ne obustavi istrage protiv NVO.

Egipatske bezbednosne snage su još prošlog decembra pretražile preko deset NVO. Zaplenjeni su kompjuteri i gotovina, a kancelarije su zatvorene. Uprkos zahtevima SAD, egipatske vlasti nisu popustile i slučaj je eskalirao dotle da se u Vašingtonu govori o “agresivnom antiamerikanizmu”.

Egipatska prelazna vlada tvrdi da ne može da se meša u “nezavisno sudstvo”. Egipatski i strani saradnici NVO tvrde, međutim, da je reč isključivo o politički motivisanom procesu.


Za Vreme iz Kaira
 

Autor 15.2.2012. u 09:58