Lideri G20 podržali minimalni porez za korporacije od 15 odsto

Povezani članci

• Papa Franjo imenovao prvu ženu na više sinodsko mjesto
• Kome predviđaju smrt taj živi duže
• Evropsko odupiranje strogim mjerama zabrane
• Francuski mediji: Strah od vakcina i prijeteće poruke
• EK dogovorila kupovinu još 160 miliona vakcina
• EU najavila gotovo pola milijarde eura pomoći Afganistanu

Foto: AP

Lideri 20 najvećih svetskih ekonomija odobrili su globalni sporazum kojim će se profit velikih preduzeća oporezovati najmanje 15 odsto.

Iz toga sledi zabrinutost da multinacionalne kompanije preusmeravaju svoj profit kroz jurisdikcije sa niskim porezom.

O paktu su se složili svi lideri koji su prisustvovali samitu G20, koju čini 19 zemalja i Evropska unija, u Rimu.

Klimatske promene i COVID-19 takođe su na dnevnom redu samita, koji je prvo fizičko okupljanje lidera od početka pandemije.

Kineski i ruski predsednici Si Đinping i Vladimir Putin su odabrali da se pojave putem video linka.

Očekuje se da će poreski sporazum, koji su predložile Sjedinjene Američke Države, biti zvanično usvojen u nedelju, prema novinskoj agenciji Rojters, i biti sproveden do 2023. godine.

Američka sekretarka finansija Janet Yellen rekla je da je istorijski sporazum „kritičan trenutak“ za globalnu ekonomiju i da će „okončati štetnu trku do dna u oporezivanju preduzeća“.

Ona je na Tviteru napisala da će američka preduzeća i radnici imati koristi od sporazuma iako bi mnoge mega kompanije sa sedištem u SAD morale da plate više poreza.

Samit G20 dolazi uoči dugo očekivanog samita COP26 o klimatskim promenama u Glazgovu koji počinje u ponedeljak. Ono što se dešava na G20 moglo bi da postavi ton za COP26, uz oštre podele između zemalja u vezi sa njihovim obavezama u borbi protiv klimatskih promena.

Italijanski premijer Mario Dragi otvorio je dvodnevni samit G20 porukom ujedinjenja, rekavši svetskim liderima da “samostalni put nije opcija. Moramo učiniti sve što možemo da prevaziđemo naše razlike”.

Italijanski premijer je rekao da ako lideri G20 žele da obuzdaju globalno zagrevanje, okončaju nejednakost u vezi sa vakcinama i uspostave ekonomski oporavak, moraju da počnu da razmišljaju i deluju više multilateralno.

Sve su strašnija upozorenja stručnjaka za budućnost ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje emisije ugljenika.

U razgovoru za BBC, britanski premijer Boris Johnson opisao je klimatske promene kao „najveću pretnju čovečanstvu”, rekavši da predstavljaju „rizik za civilizaciju koja se u osnovi vraća unazad”.

Međutim, on je priznao da ni sastanak G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, ali da bi mogli, ako se preduzmu prave mere, „ograničiti rast temperature planete“.

Prema agenciji Rojters, u nacrtu saopštenja navodi se obećanje G20 da će raditi na ograničavanju porasta temperatura na 1,5 stepeni Celzijusovih, uz navod da će to “zahtevati smislene i efikasne akcije svih zemalja”.

U nacrtu se takođe navodi potreba da „razvijene zemlje mobilišu 100 milijardi dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora do 2025. kako bi odgovorile na potrebe zemalja u razvoju“ kako bi mogle da se pozabave klimatskim promenama – što je obećanje koje bogatije zemlje nisu ispunile od 2009. kada je prvobitno založeno.

Lideri SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije sastali su se odvojeno da razgovaraju o svojoj “ozbiljnoj i rastućoj zabrinutosti” zbog iranskih nuklearnih aktivnosti. Iran nije deo foruma G20.

U zajedničkoj izjavi, nacije su navele da bi, ako Iran nastavi sa nuklearnim napredovanjem, to ugrozilo mogućnost njegovog povratka nuklearnom sporazumu iz 2015. sa SAD i ukidanje ekonomskih sankcija.

Oni su pozvali iranskog predsednika Ebrahima Raisija da “promeni kurs… kako bi izbegao opasnu eskalaciju”.

Bivši američki predsednik Donald Trump odustao je od sporazuma 2018. godine, vraćajući oštre sankcije Iranu. Od tada je Iran pojačao svoje nuklearne aktivnosti, kršeći veći deo multinacionalnog pakta.

Pregovori sa Teheranom – koji su mesecima bili u zastoju – trebalo bi da ponovo počnu u novembru.

RSE