Lukašenko daje KGB-u veći pristup podacima na internetu

Povezani članci

• „Ples na oštrici noža za Ukrajinu“
• Orban ne vjeruje u evropsku politiku u vezi s migracijama
• Porošenko apeluje na Moskvu da povuče svoje snage
• Teška vremena i za Google, pada prihod od oglašavanja
• Sirijska kriza: Ruskim službenicima prijete sankcije
• Ljevica pobijedila na parlamentarnim izborima u Norveškoj

Foto: Sputnik/Sergey Guneev/Kremlin via REUTERS

Pišu: Todd Prince i beloruski servis RSE-a

Tokom proteklih 28 godina represivne vladavine Aleksandra Lukašenka, Belorusi koji su mu se suprotstavljali, koji su ga prezirali ili koji su samo želeli da kritikuju neku vladinu meru mogli su da se osećaju relativno bezbedno kada su izražavali takve stavove u svojim domovima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Sada će možda želeti da porazmisle, kažu stručnjaci za pravo i digitalna pitanja – posebno ako koriste stvari kao što su aplikacije za GPS, servisi za onlajn upoznavanje ili virtuelne asistente koji se kontrolišu glasom poput Alise koju je napravila ruska tehnološka kompanija Jandeks (Yandex).

Lukašenko je prošle nedelje potpisao uredbu kojom se od telekomunikacionih operatera i vlasnika internet sajtova zahteva da se povežu na novi, državni sistem koji će omogućiti beloruskom KGB-u (Komitet državne bezbednosti) da nadgleda skoro svaku onlajn aktivnost.

Uredba od 18. oktobra konkretizovala je zakon usvojen prošle godine koji je na papiru dao državnim bezbednosnim agencijama neograničena ovlašćenja da špijuniraju digitalne tragove građana, uključujući kućne pametne uređaje, mada nije predvideo mehanizam kako da se to radi.

“Ako je nadziranje preko internet resursa i baza podataka ranije izgledalo kao potencijalna pretnja, sada je jasno kako će se to raditi u praksi”, navele su organizacije Netobservatory i Za BYnet koje prate internet slobode u Belorusiji, u istraživačkoj belešci objavljenoj u saradnji s organizacijom za pravnu pomoć LegalHub.

Proširenje državnog onlajn nadziranja neće odmah stupiti na snagu pošto sistem još nije završen, dok su kompanijama potrebni vreme i novac da ga instaliraju, kažu stručnjaci za pravo i digitalna pitanja.

U teoriji, ovlašćenje za pristup tragovima građana na internetu može biti dobijeno samo u okviru aktivne istrage, ali, navode stručnjaci, niko ne nadgleda radnje bezbednosnih službi.

U kombinaciji sa zakonom iz 2021. nova uredba omogućava KGB-u pristup informacijama koje internet provajderi, sajtovi i baze podataka čuvaju o pojedincima – od stranica koje su posećivali i poruka koje su objavljivali na forumima do njihovog korišćenja onlajn bankarskih usluga, sajtova za upoznavanje, i drugih stvari.

Sajtovi i onlajn servisi često godinama čuvaju podatke i uredba ne sprečava da državne bezbednosne službe da traže informacije iz vremena pre nego što je ukaz stupio na snagu.

Uredba je poslednja u nizu mera suzbijanja sloboda i ljudskih prava koje je uveo Lukašenko otkako su desetine hiljada beloruskih građana izašle na ulične proteste pošto je proglasio pobedu na predsedničkim izborima u avgustu 2020. čiji su rezultati, kako tvrde, namešteni.

Lukašenkova vlada je posle upotrebe nasilja protiv demonstranata počela da donosi stroge zakone u pokušaju da onemogući organizovanje protesta.

Na meti države se našla društvena mreža Telegram koja je imala ključnu ulogu u komunikaciji građana, širenju informacija i organizovanju aktivnosti poput protesta. Vlasti su pritvorile administratore opozicionih Telegram kanala i zapretile optužbama onima koji su pratili te kanale.

Uredba od 18. oktobra nije izričito odredila tip sajtova, internet servisa i baza podataka koji moraju da se povežu sa sistemom za nadzor, što potencijalno daje beloruskim bezbednosnim službama široke mogućnosti kako da je implementiraju.

Takođe nije precizirala da li su samo domaće kompanije obuhvaćene novim zakonom, što otvara mogućnost da vlasti pokušaju da izvrše pritisak na inostrane sajtove.

Netobservatory, Za BYnet i LegalHub sugerišu da bi KGB mogao prvo da cilja najveće internet servise i sajtove kao što su Gugl (Google), Jandeks, Fejsbuk (Facebook), VK, Instagram, Tviter (Twitter), TikTok, Jutjub (Jutjub) i Telegram.

Malo je verovatno da će strane kompanije pristati na takve zahteve, pošto su se oduprle sličnom pritisku u Rusiji, mnogo većem i unosnijem tržištu.

Sajtovi i onlajn servisi koji odbiju da sarađuju mogu biti zabranjeni, navode u izveštaju Netobservatory, Za BYnet i LegalHub .

Beloruski građani neće znati koji su sajtovi povezani sa sistemom za nadzor, što bi mnoge moglo da navede da izbegavaju bilo koji sajt ili onlajn uslugu za koju misle da je na meti države.

U strahu od hapšenja Belorusi su masovno otkazali pretplatu na Telegram kanale koje država smatra “ekstremističkim”.

Izveštaj tri ekspertske grupe navodi da bi uređaji povezani u sistem “pametne kuće” mogli biti od interesa za KGB. Uređaji koji služe za, na primer, obezbeđivanje doma, grejanje i uštede energije, mogu sadržati obilje informacija o pojedincima, kao što je njihova lokacija.

Stručnjaci kažu da bi KGB potencijalno mogao da pristupi sačuvanim podacima sistemima pametnih glasovnih asistenata koji snimaju razgovore.

“Da li ste već postavili sistem ‘pametne kuće’ koji pruža (državni provajder) Beltelekom sa senzorima i video kamerama ili ste još u nedoumici”, napisali su oni, sugerišući da su Belorusi u opasnosti da ugroze svoju privatnost i da idu na ruku KGB-u ako to učine.

RSE