Magla u Limi

Valeria Costa-Kostritsky
Autor/ica 17.5.2023. u 10:36

Izdvajamo

  • Za mnoge ljude u gradu, međutim, magla nije metafora, kao što Kabrera ističe: „Na periferiji grada, posebno u višim predelima, gde ljudi imaju problem sa pristupom vodi, gde su stambeni objekti napravljeni od veoma loših materijala i gde je vlaga još gora, najveća je koncentracija respiratornih bolesti, posebno kod dece.“

Povezani članci

Magla u Limi

Foto: Michelangelo Oprandi/Alamy

Ljudi kažu da je vreme u Limi užasno. Kako je to sročio peruanski pesnik iz 19. veka Pedro Paz Soldan i Unanue:

Vreme u čijoj se atmosferi kupam
Je izvanredno vreme, ništa više od
Lake slabosti od januara do januara
I osećaj da se umire čitave godine.

U Limi je u aprilu bilo neočekivano toplo. Razgovori o vremenu, koji bi trebalo da budu umirujući način da se popuni praznina kada više nema o čemu da se priča, dobili su pomalo mučan obrt. Pitanje da li će zima ikada doći glavna je tema diskusija i analiza na radiju.

Oduvek sam ovde provodila letnje mesece, od decembra do aprila, kada je toplo i oblačno. Zime traju od juna do oktobra i obično su blage (sa temperaturama između 12 i 19 stepeni), ali vlažne i maglovite. Gotovo nikad ne pada kiša.

Prošlog decembra, zbačen je izabrani predsednik Perua Pedro Kastiljo i uhapšen zbog pokušaja da raspusti Kongres kako bi izbegao opoziv. Više od 60 građana je poginulo tokom protesta koji su usledili nakon njegove smene, ali je privremena predsednica Dina Boluarte odbila da podnese ostavku. Bivši predsednik Alehandro Toledo izručen je nedavno iz SAD-a zbog optužbi za mito.

Moja „tetka“ Edit (u stvari, bivša žena rođaka moje majke) živi u Mirafloresu, luksuznom kvartu blizu okeana. Kada je pre 14 godina kupila stan na spratu, imala je pogled na Pacifik. Od tada su višespratnice nicale kao pečurke i sada skoro u potpunosti zaklanjaju pogled. Mali kvadrat plave boje sada se vidi sa balkona samo ako se nagnete udesno.

Rano ujutru se oseća miris mora. Domar u zgradi mi kaže da je oduvek tako. Ubrzo, međutim, počinje saobraćaj; zvuk i miris vozila pokrivaju sve. Lima je jedan od najzagađenijih gradova u Latinskoj Americi.

Tereza Kabrera Espinoza, sociološkinja i pesnikinja koja vodi blog LimaMalaLima („Lima loša Lima“), ispričala mi je zašto je jedan kadar iz filma Bong Džun-Hoa Parazit popularna mema u gradu: žena na zadnjem sedištu taksija kaže: „Kiša od sinoć je bila pravi blagoslov“, dok vozač misli na svoj potopljeni stan u suterenu. Radnja filma se odvija u Seulu, ali bliska je i stanovnicima Lime. Kabrera kaže da, umesto vremenske prognoze, prati koliko se ova mema deli ujutru.

Lima se nalazi na ušću reke Rimak, na sušnoj obali Perua. U otmenijim kvartovima sa negovanim travnjacima, pa čak i terenima za golf, lako se zaboravi da je to grad izgrađen u pustinji. Vremenom se proširio daleko od reke do podnožja Anda i širom obale. Metropola danas ima više od 11 miliona stanovnika. U novijim, siromašnijim, manje pristupačnim kvartovima, ljudi nemaju tekuću vodu i zavise od nestalnih kamionskih dostava. Kad padne kiša, poplave i klizišta mogu biti smrtonosni.

Grad je dobio nadimak „la gris“ (sivi) zbog magle, koja nastaje mešanjem vrelog vazduha u priobalju sa hladnim, vlažnim vetrovima sa Pacifika. U toplim mesecima, magla je neobično svetla. Bilo kako bilo, ja volim ovo vreme.

Zimi je drugačije. Magla može biti tako gusta da se kod moje tetke ne vide zgrade preko puta. Druga rođaka mi je rekla da bi joj cipele u dnu ormarića pozelenele od buđi, da ih ne provetrava svake nedelje. Kora ananasa u vodi počinje da fermentira za samo jedan dan. „Probaj to u Londonu“, nasmejala se. „Ništa se neće desiti.“

U zbirci poezije Gluva pesma Lime (El Sordo Cantar de Lima, 1993), koja opisuje iskustvo ljudi koji se sele iz provincija u glavni grad, Sezareo ‘Ćaćo’ Martinez piše:

U Limi nema ni noći ni dana.
U magli se teško vidi ko ti se obraća, ko te voli,
a ko te pljuje.

Kabrerina zbirka pesama San o ribi ili magli (Sueño de Pez o Neblina, 2010) prikazuje svakodnevni život na periferiji Lime. „Zamišljala sam“, rekla mi je, „kako ćaskamo u gradu jednog veoma hladnog zimskog jutra – hladnog po merilima Lime – kad pored nas prođe riba jer je magla tako gusta, ili da smo mi razvili škrge da bismo se prilagodili vlažnosti vazduha, koja je često blizu 90 posto“.

Za mnoge ljude u gradu, međutim, magla nije metafora, kao što Kabrera ističe: „Na periferiji grada, posebno u višim predelima, gde ljudi imaju problem sa pristupom vodi, gde su stambeni objekti napravljeni od veoma loših materijala i gde je vlaga još gora, najveća je koncentracija respiratornih bolesti, posebno kod dece.“

U centru Lime su vidljivi znaci da su zemlju nedavno potresali protesti. Bilo je grafita koji su Boluarte nazivali „atentatorkom“ i osuđivali „genocid“. Jedna spaljena zgrada je urušena. Ulicama patrolira naoružana policija.

Veliki deo Kastiljove podrške dolazi iz ruralnih oblasti, od domorodačkih birača. U Ajakučou je vojska, sa novim ovlašćenjima koja im je dala Boluarte, 15. decembra pucala na demonstrante, ubila desetoro i ranila više od 60. U Huljaki je 9. januara policija ubila najmanje 18 ljudi, a više od stotinu je ranjeno. Demonstranti su tražili raspuštanje Kongresa, ostavku Boluarte i formiranje konstitutivne skupštine za izradu novog ustava.

Dan nakon masakra u Huljaki, državni tužilac je najavio da će pokrenuti istragu protiv Boluarte i troje njenih ministara za genocid i druge zločine. Kongres je odbacio sve pokušaje raspisivanja opštih izbora i njena „privremena“ vlada bi mogla da ostane na vlasti do 2026. godine, kada je trebalo da se završi Kastiljov mandat. „Ovo je težak trenutak“, kaže Kabrera. „Ne možemo da vidimo šta će se desiti, preblizu smo“. Opet je magla.

Valeria Costa-Kostritsky, London Review of Books, 28.04.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 16.05.2023.

Tagovi:
Valeria Costa-Kostritsky
Autor/ica 17.5.2023. u 10:36