Makron osvojio drugi predsednički mandat

 RSE
Autor 24.4.2022. u 22:16

Makron osvojio drugi predsednički mandat

foto: reuters

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pobedio je svoju ekstremno desničarsku rivalku Marin Le Pen (Marine Le Pen) sa udobnom razlikom na izborima u nedelju, pokazuju rane projekcije.

Prema uobičajeno tačnim procenama, aktuelni predsednik je dobio 58,2 posto glasova, naspram 41,8 posto koliko je njegova protivkandidatkinja.

Makron je tako obezbedio drugi mandat i sprečio ono što bi bio politički zemljotres.

Prve projekcije Ifopa, Elabea, Opinionvaia i Ipsosa pokazale su da je Makron dobio 58,2-57,6 posto glasova.

Uoči glasanja, ankete su pokazale da bi Makron pobedio sa 56 posto.

Makron obećao drugačiji predsednički mandat

Francuski predsednik je u svom pobedničkom govoru u nedelju rekao da će njegov sledeći petogodišnji mandat biti drugačiji i obećao da “niko neće biti ostavljen po strani”.

“Zato što svako od nas računa više od sebe“, rekao je Makron.

“To je ono što francuski narod čini tako jedinstvenom silom koju toliko volim i kojoj sam tako ponosan što ponovo služim”, dodao je on.

Šta je rekla Le Pen?

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen priznala je poraz u drugom krugu predsedničkih izbora, čestitavši pobedu aktulenom predsedniku Emanuelu Makronu.

Ona je ocenila da rezultat od 43 posto glasova predstavlja “veliku pobedu”, te je dodala da u ovom porazu “ne mogu da ne osećam nadu”.

Odbacujući izveštaje da je planirala da se povuče ako ne pobedi, ona je rekla da će „nastaviti moju posvećenost Francuskoj i Francuzima“, dodajući da će „za nekoliko nedelja biti održani parlamentarni izbori.

“Ovo još nije gotovo. Bitku za parlament proglašavamo otvorenom”, rekla je Le Pen.

Poruka francuske levice

Žan-Luk Melanšon (Jean-Luc Mélenchon), lider radikalne levice koji bi mogao da odigra ključnu ulogu na predstojećim parlamentarnim izborima, rekao je da je kandidatkinja ekstremne desnice potučena i da je Francuska “jasno odbila da joj poveri svoju budućnost”.

On je, međutim, dodao da je Makron postao “najlošije izabrani predsednik Pete republike”.

“Njegova pobeda lebdi u okeanu uzdržanih i pokvarenih glasačkih listića. ‘Treći krug’ je u toku i neophodno je da udružene snage levice – nova Narodna zajednica – obezbede većinu u Narodnoj skupštini”, rekao je Melanšon.

Slavlje Makronovih pristalica

Kako javlja Rojters, pristalice predsednika Emanuela Makrona, okupljene ispod Ajfelovog tornja u Parizu, bučno su proslavile objavljivanje prvih izbornih projekcija. S druge strane, na predizbornoj zabavi njegove krajnje desničarske protivkandidatkinje Marin Le Pen čuli su se zvižduci.

Čestitke Makronu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i holandski premijer Mark Rute uputili su čestitke francuskom predsedniku Emanuelu Makronu nakon što je u nedelju pobedio na reizboru.

“Radujem se nastavku naše opsežne i konstruktivne saradnje u okviru EU i NATO i daljem jačanju odličnih odnosa između naših zemalja“, naveo je Rute na Tviteru.

Fon der Lajen je ponovila to osećanje u svojoj izjavi.

Čestitke je Makronu uputio i britanski premijer Boris Džonson (Johnson) na Tviteru.

“Francuska je jedan od naših najbližih i najvažnijih saveznika. Radujem se što ćemo nastaviti da radimo zajedno na pitanjima koja su najvažnija za naše dve zemlje i za svet”, napisao je Džonson.

Građani Francuske glasali su o tome hoće li proevropski, centristički predsednik Makron dobiti drugi mandat ili će ga smeniti krajnje desničarska evroskeptična Marin Le Pen, što bi predstavljalo politički potres.

Glasanje je počelo u 8 sati, a birališta su zatvorena u 20 sati.

“Svako od njih ima veliku slabost”, rekao je Bernard Sananes iz anketara Elabe.

“Emanuela Makrona smatra arogantnim više od jednog od dva glasača, a Marin Le Pen ostaje zastrašujuća za polovinu njih.”

Aktualni centristički predsednik glasao je u primorskom gradu Le Touquetu.

Pobedom bi Macron postao prvi francuski predsednik u 20 godina koji je osvojio drugi mandat.

Le Pen je u nedjelju glasala u Henin Beaumontu, na severu zemlje.

Podrška Marin Le Pen porasla je tokom ove kampanje na najvišu razinu ikada.

Marine Le Pen, kandidatkinja francuske krajnje desničarske stranke National Rally za predsjedničke izbore u Francuskoj 2022., stiže glasati u drugom krugu francuskih predsjedničkih izbora 2022. na biračkom mjestu u Henin-Beaumontu, Francuska, 24. april 2022.
Marine Le Pen, kandidatkinja francuske krajnje desničarske stranke National Rally za predsjedničke izbore u Francuskoj 2022., stiže glasati u drugom krugu francuskih predsjedničkih izbora 2022. na biračkom mjestu u Henin-Beaumontu, Francuska, 24. april 2022.

Makron Le Pen ostali su u trci za šefa države, jednako kao i 2017. godine, ali ovaj put u vreme velikih unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova.

Rezultati tri ankete o namerama glasača u drugom krugu predsedničkih izbora pokazali su da aktuelni predsednik Francuske ima veću podršku nego što je bilo uoči prvog kruga izbora 10. aprila.

Anketa Ipsosa pokazala je da je Makrona podržava 56,5 posto birača, što je 3,5 posto više u odnosu na rezultate anketa provedenih 8. aprila, uoči prvog kruga izbora koji su održani 10. aprila.

Ankete agencije Opinionway i Ifop također su pokazale da Makron ima veću podršku birača nego uoči prvog kruga glasanja 10. aprila.

Makron, proevropski centrista, bio je vodeći posle prvog kruga glasanja 10. aprila i predvodi i po kasnijim istraživanjima javnog mnjenja.

Međutim, njegova protivkandidatkinja Le Pen, nacionalistkinja i protivnica imigracije, ove godine je igrajući na kartu inflacije u državi dobila veću podršku birača nego 2017. godine. Tada je izgubila sa 34 odsto glasova prema Makronovih 66 odsto.

U televizijskom duelu u sredu, nekoliko dana prije izbora, Makron je oštro napao Le Pen zbog njenih veza s Rusijom i njene skeptičnosti prema Evropskoj uniji (EU).

U njihovoj jedinoj televizijskoj debati uoči drugog kruga, Makron je pokušao da prikaže Le Pen kao suštinski nedostojnu poverenja, optužujući je za nepoštenje u davanju predizbornih obećanja.

Le Pen koju je Makron lako pobedio na poslednjim predsedničkim izborima pre pet godina, ovoga puta stoji bolje po anketama, iako i dalje zaostaje za Makronom.

Francuski lider je posebno ljutito kritikovao stranku Le Pen zbog kredita rusko-češke banke 2014. godine. Rekao je da taj dug znači da će, ako Le Pen bude izabrana za predsednicu, njene ruke biti vezane kada se bude bavila Kremljom.

“Kada govorite o Rusiji, vi se obraćate svom bankaru – to je problem”, rekao je Makron u večernjoj debati 20. aprila.

Makron i Le Pen u debati nekoliko dana prije drugog izbornog kruga
Makron i Le Pen u debati nekoliko dana prije drugog izbornog kruga

Le Pen se naljutila na Makronovu sugestiju da je dužna Rusiji i sebe opisala kao “potpuno slobodnu”. Rekla je da njena stranka otplaćuje kredit i nazvala Makrona “nepoštenim” jer je pokrenuo to pitanje.

U međuvremenu je i ministar finansija Bruno le Mer (Bruno Le Maire) izjavio za Radio Evropa 1 da će Le Pen, ukoliko bude izabrana, “prepustiti suverenitet Francuske Vladimiru Putinu i Rusiji”.

Le Pen je u prošlosti izražavala divljenje prema ruskom predsedniku i izjavljivala da bi povukla Francusku iz integrirane vojne komande NATO-a.

Obećanja kandidata

Makron je nakon prvog izbornog kruga izjavio da želi da ujedini sve delove političkog spektra i da će debata koja se bude vodila do drugog kruga izbora odlučujuća za Francusku i za Evropu…

“Jedini verodostojni projekt protiv visokih troškova života je naš projekt. Jedini projekt za radnike, za sve one koji su na rubu nezaposlenosti, je naš projekt. Jedini projekt Francuske i Evrope je naš projekt”, kazao je tada Makron.

Dodao je da veruje “u sve Francuze bez obzira na poreklo, kakva god bila naša mišljenja i uverenja”.

Le Pen je istovremeno obećala da će “dovesti Francusku u red u roku od pet godina” i pozvala one koji nisu glasali za Makrona da glasaju za nju u drugom krugu.

Rekla je da će biti “predsjednica svih Francuza” ako bude izabrana u drugom krugu, i dotakla se svih poznatih tema o kojima je vodila kampanju uoči izbora, uključujući “ponovno afirmaciju francuskih vrednosti, kontrolu imigracije i sigurnost za sve”.

'Težak izbor' za muslimane na izborima u Francuskoj

Pozivi da se ne glasa za Le Pen

Kandidati konzervativaca Valerie Pécresse, Socijalističke stranke Anne Hidalgo, Komunističke partije Fabien Roussel i Yannick Jadot iz stranke Zelenih pozvali su pristalice da glasaju za Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora kako bi krajnja desnica ostala izvan vlasti.

Svi ovi kandidati su zajedno dobili, prema projekcijama, oko 12 posto glasova.

Naknadno im se pridružio i kandidat krajnje levice Jean-Luc Mélenchon koji je s dvadesetak posto trećeplasirani.

“Znamo za koga nikada nećemo glasati. Nemojte dati svoje glasove Le Pen. Mislim da ste čuli poruku”, kazao je trećeplasirani po izlaznim anketama, dodavši da “rezultati ne odražavaju istinsko ogorčenje koje osete ljudi širom Francuske”.

Kandidat francuske krajnje desnice Eric Zemmour koji je, prema izlaznim anketama, osvojio oko sedam posto glasova, pozvao je svoje pristalice da u drugom krugu glasaju za Le Pen.

Oko čega se dvoume birači?

Predsednički izbori će odrediti ko će upravljati drugom po veličini ekonomijom Evropske unije (EU) i njenom jedinom članicom sa stalnim sedištem u Savetu bezbednosti UN-a, dok rat u Ukrajini besni na pragu EU.

Ako pobedi u drugom krugu, Makron bi bio prvi francuski predsednik od Žaka Širaka (Jacques Chirac) 2002. koji je osvojio drugi mandat nakon što su desničar Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i socijalist Fransoa Oland (Francois Hollande) dobili samo jedan mandat.

Čak i ako uspe da dobije drugi mandat, tesna pobeda mogla bi se odraziti loše za Makronovu sposobnost da sprovede reforme, jer bi njegova centristička stranka La Republique en Marche (LaRem) tada morala da se bori za pobedu na parlamentarnim izborima u junu, prenosi Reuters.

Za izbore se registrovalo 48,7 miliona ljudi. Istraživanja javnog mnjenja pred izbore pokazala su da je kupovna moć najveća briga birača, usred ogromnog povećanja cena energenata i rastuće inflacije. Le Pen je svoju kampanju uspešno fokusirala na to, prenosi Reuters.

Izborna kampanja je počela u jeku rata u Ukrajini. Ankete su pokazale da je to bio početni podsticaj za Makrona, koji je kasnije splasnuo.

Istraživanja su takođe pokazala da su birači nezadovoljni Makronovom ekonomskom politikom, ali je nezaposlenost na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina i ispitanici ne misle da bi bilo koji od njegovih protivnika prošao bolje.

Način na koji se Makron nosio s pandemijom korona virusa takođe može igrati ulogu, u vreme kada su ograničenja u velikoj meri ukinuta, ali broj slučajeva COVID-19 ponovo raste.

Značaj izbora francuskih glasača

Pobednik izbora u Francuskoj će morati da se izbori sa pitanjem ruske invazije na Ukrajinu i posledicama po celu Evropu. Sada kada je Britanija napustila EU, Francuska je glavna vojna sila bloka.

To je takođe neosporno druga najveća ekonomija u EU, a odlazak Angele Merkel s mesta nemačke kancelarke dao je Makronu istaknutiju ulogu u Evropi.

Sledeći francuski predsednik će se suočiti i sa rastućim javnim deficitom kako bi se uhvatio u koštac s uticajem pandemije, sa penzionim sistemom za koji mnogi kažu da treba reformisati, i potezima za reindustrijalizaciju Francuske.

Rekonstrukcija i desnice i levice u zemlji takođe će zavisiti od toga kako će proći predsednički i parlamentarni izbori.

Novi predsednik stupa na dužnost najkasnije do 13. maja, a u Francuskoj već u junu, 12. i 19, slijede i parlamentarni izbori.

RSE

 RSE
Autor 24.4.2022. u 22:16