Mask u danu izgubio 16 milijardi dolara, kineski bogataš zaradio 32 milijarde

Dragan Štavljanin
Autor 10.9.2020. u 07:19

Mask u danu izgubio 16 milijardi dolara, kineski bogataš zaradio 32 milijarde

Vrednost akcija na berzama i dalje pada, pre svega u tehnološkom sektoru. Tako je kompanija Tesla bila u utorak u minusu čak 21 odsto, a njen vlasnik Ilon Mask (Elon Musk) samo u jednom danu ostao bez 16 milijardi dolara. Istovremeno, pojedine kompanije su profitirale, poput Nikola Corp. čije su akcije skočile za više od 40 odsto, dok je kineski bogataš Žong Šanšan zaradio 32 milijarde dolara.

Turbulencije na berzama su posledica neizvesnosti kao i činjenice da su poslednjih meseci zabeležile rekordni rast zahvaljujući ogromnim količinama novca koje su vlade i centralne banke ubacile na tržišta u cilju ublažavanje nezapamćene ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa.

Pad akcija na Volstritu

Sva tri berzanska indeksa na Volstritu zabeležila su oštar pad u utorak: Dau Džouns (Dow Jones) 2,25 odsto, S&P 500 za 2,78, a Nasdak (Nasdaq) 4,11 procenta.

Nakon najvišeg nivoa koje su dostigli sredinom prošle sedmice, od petka je započeo negativan trend, pre svega zbog korekcije vrednosti deonica u tehnološkom sektoru.

Turbulencijama je doprineo i potez i japanskog konglomerata SoftBank koji je prošlog meseca plasirao velike količine novca na američke berze, ulažući pre svega u akcije tehnoloških kompanija. Kako prenosi Rojters, ova banka je izgubila zaključno sa utorkom 15 milijardi dolara.

Tesline akcije pale za 21 odsto

Zbog toga su od sredine marta do prošle sedmice berzanski indeksi na Volstritu u proseku porasli za 75 odsto, naročito u tehnološkom sektoru.

Tako su akcije Tesle od izbijanja pandemije skočile skoro 500 odsto, da bi u utorak pale za 21 procenat. Berzanska vrednost ove kompanije je porasla za više od 70 odsto samo od 11. avgusta kada je najavila takozvani „stock split“, tako što je deoničarima dodeljeno pet akcija za svaku koju poseduju.

Reč je o operaciji kojom se ne povećava njihova pojedinačna vrednost, ali se višestruko uvećava njihov broj, tako da u ukupnom zbiru ostaje ista vrednost kompanije na berzi u cilju privlačenja malih investitora.

Kada je ova mera stupila na snagu 31. avgusta, Tesline akcije su skočile u jednom danu za 12 odsto, dostigavši u jednom trenutku 502 dolara. Od tada su u konstantnom padu, tako da su za manje od 10 dana spale na 330 dolara, što je minus od oko 35 odsto.

Sam Mask, čije je bogatstvo dostiglo tog 31. avgusta 115 milijardi – dok je na početku krize imao 24 milijarde – od tada je izgubio, prema Forbsu (Forbes), oko 33 milijardi dolara. Samo u utorak je ostao bez 16,3 milijardi dolara, prenosi Blumberg (Bloomberg).

To je najveći gubitak u jednom danu od 2012. kada je Blumberg ustanovio listu najbogatijih.

Sada ima 82,3 milijarde dolara i sa trećeg mesta, na kome je kratko bio, sada je peti na listi najgobatijih ljudi na svetu.

Teslinu situaciju je zakomplikovala i činjenica da njegove akcije nisu uvrštene u referentni indeks S&P 500, koji se sastoji od 500 američkih kompanija s najvećom kapitalizacijom, uprkos očekivanjima investitora i analitičara jer je ova kompanija objavila u julu da je u četvrtom kvartalu uzastopno ostvarila profit.

Skok akcija Nikola Corp. za 40 odsto

Takođe, na poziciju Tesle se negativno odrazio i uspeh njegovog konkurenta Nikola Corp. koja proizvodi, između ostalog, električne kamione.

Naime, ova kompanija je postigla strateški dogovor sa Dženeral Motorsom (General Motors) koji je uložio dve milijarde dolara u njene akcije, postavši vlasnik 11 odsto kapitala.

Kao rezultat, deonice Nikole Corp. su skočile u utorak za 40 procenata, prenosi CNN.

Kineski biznismen zaradio 32 milijarde dolara

Dok je Mask izgubio najviše u jednom danu, Žong Šanšan, vlasnik kineske kompanije Nongfu Spring Co, koja pakuje i distribuira pijaću vodu širom zemlje, pridodao je u utorak svom bogatstvu 32 milijarde dolara, jer su njene akcije porasle za 54 odsto prvog dana trgovanja na berzi u Hong Kongu.

Žong sada raspolaže sa 50,9 milijardi dolara i treći je najbogatiji Kinez.

Blumberg navodi da je Maskov gubitak i Žongov dobitak, najveći obrt otkako postoji njegov indeks, ako se izuzmu revizije zbog razvoda, nasledstva i redistribucije.

Eplove akcije pale za 16 odsto

I akcije drugih tehnoloških kompanija su osetno pale. Tako je berzanska vrednost Epla (Apple) smanjena za 16 odsto od prošle sedmice – u utorak 6,7 procenta.

Istovremeno, akcije Majkrosofta su pale za 5,4 odsto, Fejsbuka 4,09, Amazona 4,39.

Rast berzi, pad realne ekonomije

Stručnjaci već mesecima upozoravaju da je rast na berzama, pre svega tehnoloških kompanija, prebrz i nema pokrića s obzirom na anemičan oporavak realnih ekonomija tako da retko ko sada pominje mogućnost brze normalizacije prilika.

Razlozi za trenutno stanje su višestruki. Naime, nakon dramatičnog pada berzi na početku pandemije, one su ponovo počele ubrzano da rastu zahvaljujući ogromnim količinama novca koje ubacivale vlade i centralne banke širom sveta u nastojanju da obezbede likvidnost ekonomije pogođene restriktivnim merama – procenjuje se više od 10 hiljada milijardi dolara.

I dok je realna ekonomija beležila ogromne minuse i nezaposlenost – na primer SAD 32 odsto u drugom kvartalu i 45 miliona radnika koji su ostlai bez posla – berze su znatno rasle zahvaljujući ogromnim količinama novca na tržišu.

Naime, investitori su kupovali akcije koje su tada bile veoma jeftine u očekivanju zarade od njihovog rasta u budućnosti. Takođe, tada se očekivalo da će se ekonomija relativno brzo oporaviti u trenutku kada se ukinu restriktivne mere (rast u obliku slova „V“).

Međutim, ulagače sada brine ponovno širenje pandemije, što bi dodatno moglo da se zakomplikuje tokom zime.

Tenzije između SAD i Kine

Tome treba dodati i nezivesnost u vezi predsedničkih izbora u SAD i nove tenzije u odnosima SAD i Kine. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je pre dva dana izjavio da “uopšte nije zadovoljan” sa Kinom najavljujuću razdvajanje od njene ekonomije (decoupling).

“Stvorićemo od Amerike svetsku proizvodnu supersilu i okončati oslanjanje na Kinu jednom za svagda, bilo da je reč o razdvajanju ili uvođenju carina kao što već činimo. Okončaćemo oslanjanje na Kinu jer ne možemo da se u nju pouzdamo”, kazao je Trump na obeležavanju Dana rada.

“Razdvajanje implicira da jedino domaće kompanije mogu da pružaju usluge domaćim potrošačima,” izjavio je Mark Hefel (Haefele) jedan od direktora UBS-a. Međutim, on i njegovi saradnici su naveli nekoliko razloga zašto će svet posle COVID-19 biti spreman da bude „manje globalan a više digitalan“, s obzirom na rad od kuće i automatizaciju proizvodnje.

Tržišna preterivanja

Istovremeno, kako prenosi Market Voč (Watch), Kina je saopštila u utorak da će pokrenuti inicijativu za uspostavljanje globalnih standarda u bezbednosti podataka, što se tumači kao pokušaj da se suprostavi američkim naporima da izoluje svoje mreže od kineske tehnologije.

Neizvesnost je pojačana i odlaganjem usvajanja u Kongresu SAD novog paketa ekonomskih podsticaja. Lider republikanske većine u Senate Mič Mekonel (Mitch McConnell) izjavio je u utorak da ova institucija planira da donese te mere ove sedmice, ali je malo verovatno da će to prihvatiti Predstavnički dom u kome su demokrate u većini.

“Kolebljivost amerčkih berzi poslednjih dana je promena u odnosu na tržišna preterivanja i viškove stvorene tokom leta,” napisali su analitičari Oksford Ikonomiksa (Oxford Economics) u dopisu klijentima, prenosi CNN.

‘Perfektna oluja’

Nakon velikih profita ostvarenih tokom leta, neizvesnost poslednjih dana je stvorila “savršenu oluju” (perfect storm) na berzama, ističe Silvija (Sylvia) Jablonski, analičarka Direksiona (Direxion).

Doduše, vrednost indeksa tehnoloških kompanija Nasdak je i dalje u plusu od početka godine za 20,9 odsto, ali je neizvesno šta će se dalje dešavati.

Jedan od ključnih faktora za buduće trendove na berzama jeste da li će investitori proceniti da je sada prilika da kupuju akcije po nižoj vrednosti ili će nastaviti da ih prodaju i povuku ostvarenu zaradu u bezbednije oaze kao što su zlato, državne obveznice ili stabilne valute.

Prizor zabeležn na njujorškoj berzi 18. marta 2020., kada je trgovina zaustavljena zbog korona virusa.
Prizor zabeležn na njujorškoj berzi 18. marta 2020., kada je trgovina zaustavljena zbog korona virusa.

Pad na evropskim berzama

Akcije su pale i na evropskim berzama, između ostalog i zbog nesuglasica između Velike Britanije i Europske unije, nakon što je Vlada u Londonu najavila da će u sredu stupiti na snagu zakonski okvir kojim se poništavaju neki od ključnih delova Sporazuma o Bregzitu, pre svega o carinskom režimu između Severne Irske i Republike Irske.

Rast dolara, pad cene nafte

To je jedan od razloga što evro pada, a dolar raste treći dan zaredom.

Negativnim trendovima na berzama je doprinela i vest da je AstraZeneca odložila testiranje vakcine zbog neobjašnjive bolesti jednog od pacijenata. Zbog toga su akcije ove farmaceutske kompanije pale za šest odsto.

Takođe, pale su i cene nafte – na najniži nivo od juna – zbog zabrinutosti ulagača da će se smanjivati tražnja za ovim energentom imajući u vidu spori oporavak svetske ekonomije.

Tako se na londonskom tržištu u sredu prodavala za 39,57 dolara, što je manje za 0,5 odsto, a na američkom barel je pojeftinio 0,7 procenata, na 36,50 dolara.

RSE

Dragan Štavljanin
Autor 10.9.2020. u 07:19

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija