Minuti šutnje i pozivi na jedinstvo na godišnjicu napada na SAD

Povezani članci

• Janša najavio mogućnost samoorganiziranja građana ako Cerar ne zaustavi migrantski val
• Macronov put od nade do totalnog razočarenja
• Propagandna mašina
• Austrija namjerava od danas uvesti zatvaranje za nevakcinisane
• Kjara stigla do Korzike, vetar do 220 kilometara na čas
• Moskva i Kijev postigli sporazum o gasu

Minutama šutnje i polaganjem venaca na memorijale koji su podignuti u znak sećanja na žrtve, u Sjedinjenim Američkim Državama je obeleženo dve decenije od terorističkog napada koji je izveden 11. septembra 2001. godine i koji je uvukao zemlju u rat sa Avganistanom, najduži u njenoj istoriji.

Prvim od šest minuta šutnje, u 8:46 ujutru po lokalnom, 14:46 po srednjeevropskom vremenu vremenu 11. septembra 2021., kada je prvi avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku, počela je ceremonija obeležavanja sećanja na 2.977 ubijenih.

Drugi minut šutnje održan je u 9:03 po lokalnom vremenu i označio je trenutak kada je drugi avion udario u južnu kulu STO-a.

Treći minut šutnje bio je u 9:37 po lokalnom vremenu, a obeležio je trenutak kada je treći avion udario u zgradu Pentagona. U napadu je ubijeno 125 ljudi i uništeno je zapadno krilo zgrade.

Minut šutnje u 9:59 po lokalnom, odnosno 15:59 po srednjeevropskom vremenu podsetio je na trenutak kada se srušila južna kula Svetskog trgovinskog centra.

Peti minut šutnje obeležen je u 10:03, u vreme kada se oteti avion United Airlines na letu 93 srušio u blizini Šenksvila u Pensilvaniji. Kako piše BBC, veruje se da su otmičari planirali da njime napadnu Kapitol u Vašingtonu, ali su se putnici pobunili, suprotstavili se otmičarima, da bi se potom letelica srušila.

Poslednji, šesti minut šutnje održan je u 10:28 po lokalnom, 16:28 po srednjeevropskom vremenu obeležavajući trenutak kada se srušila severna kula Svetskog trgovinskog centra.

Pročitana su imena svih skoro tri hiljade nastradalih, a obeležavanje godišnjice kod memorijala Ground Zero u Njujorku je završeno u 19 časova po srednjeevropskom vremenu.

Obeležavanju su prisustvovali i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden (Joe Biden) sa prvom damom Džil Bajden (Jill Biden), te bivši predsednici SAD Barak (Barack) Obama i Bil Klinton (Bill Clinton).

Predsednik Bajden je kasnije položio venac na spomenik žrtvama United Airlines na letu 93 u Šenksvilu i Pentagonu.

Buš: Naši životi su promenjeni zauvek

U Šenksvilu su u znak sećanja zvonila zvona, a bivši predsednik SAD Džordž Buš, čija administracija je počela rat u Avganistanu nekoliko nedelja nakon napada na SAD, rekao je da su se američki životi zauvek promenili.

“Pre dvadeset godina, svi smo na različite načine, na različitim mestima ali u istom trenutku, shvatili da će nam se životi promeniti zauvek”, rekao je Buš.

Obraćajući se onima koji su premladi da bi zapamtili dan, Buš je rekao da je “teško opisati mešavinu osećanja koja su tada doživeli”:

“Šok zbog drskosti zla i zahvalnost na heroizmu i pristojnosti koji su mu se suprotstavili.”

Pozvao je na jedinstvo i podsetio da je bio ponosan što je vodio zemlju 11. septembra 2001. godine.

“U nedeljama i mesecima nakon 11. septembra bio sam ponosan što vodim fantastičnu zemlju otpora i ujedinjenih ljudi. Kada pričamo o jedinstvu, ti dani deluju tako daleko danas”, rekao je Buš.

Šta je rekao Bajden?

Američki predsednik je pozvao dan ranije u video poruci na nacionalno jedinstvo, povodom 20. godišnjice terorističkih napada.

“Poštujemo sve one koji su rizikovali i dali svoje živote u minutima, satima, mesecima i godinama nakon toga”, rekao je Bajden u šestominutnoj video poruci u kojoj je odao poštu poginulima u napadima.

Rekao je da su “mračnije sile ljudske prirode – strah i ljutnja, ogorčenost i nasilje nad muslimanskim Amerikancima, pravim i vernim sledbenicima miroljubive religije” narušile, ali ne i slomile američko jedinstvo.

“Naučili smo da je jedinstvo jedna stvar koja nikada ne sme da se slomi”, dodao je on.

Podsetimo, teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu je izvršen otetim avionima.

Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera militanata Al-Kaide koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Bombardovanje se pretvorilo u najduži američki rat iz koga su se Amerikanci povukli nešto manje od dve nedelje pre obeležavanja 20. godišnjice, a na vlast u toj zemlji vratili su se talibani protiv kojih su se borili.

Komemoracije dolaze u teško vreme za predsednika Bajdena, koji se poslednjih sedmica suočio sa snažnim kritikama zbog povlačenja SAD -a iz Avganistana, što je sprovedeno po sprazumu koji je sa talibnima postigla prethodna administracija predsednika Donalda Trampa (Trump).

RSE