Nagoveštaj Teherana o direktnim pregovorima sa SAD naišao na kritike u Iranu

Povezani članci

• Trijumf zla: Orban pobedio na izborima u Mađarskoj, većina glasova i za sužavanje prava LGBTQ
• Sve veći uticaj ekstremne desnice u Evropi
• Koje zemlje rastu, koje se smanjuju – i šta to znači za svijet
• 1 : 1027 – Palestincima preostaju još samo virtualna zadovoljstva
• Zapis sa Kube: Pomirenje u Havani
• Izrael bombardovao Siriju zbog Hezbolaha

Foto:( EPA-EFE) 

Piše: Golnaz Esfandiari

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei zabranio je direktne razgovore sa SAD 2018. godine, ubrzo pošto je tadašnji američki predsednik Donald Tramp (Trump) jednostrano povukao Vašington iz nuklearnog sporazume iz 2015. godine i ponovo uveo teške sankcije Teheranu.

Ranije ovog meseca, međutim, Hamnei kao da je dao prećutnu saglasnost za moguće direktne razgovore sa SAD, kada je rekao da pregovaranje s “neprijateljem” ne znači i “predaju”, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ministar spoljnih poslova Husein Amir-Abdulahian potvrdio je 24. januara otvorenost za razgovore licem u lice. On je rekao da bi Iran to učinio, ako bi to značilo postizanje “dobrog sporazuma” koji bi spasio nuklearni dogovor Irana sa svetskim silama.

Na istom tragu, sekretar iranskog Vrhovnog nacionalnog veća bezbednosti Ali Šamhani je u svom komentaru ostavio otvorena vrata za direktne pregovore s Vašingtonom.

“Kontakt s američkom delegacijom u Beču ostvaren je kroz neformalnu pismenu razmenu i za sada nema potrebe, niti će je biti, za više kontakata”, napisao je Šamhani na Tviteru 25. januara. “Ovakav vid komunikacije može biti zamenjen drugim, kada dobar sporazum bude moguć”.

Više rundi posrednih pregovora između Teherana i Vašingtona u austrijskoj prestonici Beču za oživljavanje sporazuma obeležila su odlaganja i sporovi. Vašington je više puta ponovio da je spreman na direktne razgovore s iranskim zvaničnicima, tvrdeći da bi to bilo “produktivnije”.

Međutim, predlog o direktnim pregovorima s Vašingtonom izazvala je reakcije pripadnika tvrde struje u Iranu, među kojima mnogi SAD nazivaju “Velikom Satanom” i upozoravaju da se Vašingtonu ne može verovati.

Grupa sveštenika i studenata iz svetog šiitskog grada Koma, centra moći u Iranu, u saopštenju 26. januara obrušili su se na Amir-Abdulahianove “čudne” komentare. U saopštenju oni kažu da je ministar “uznemirio” pristalice “poretka i revolucije”.

U saopštenju je Amir-Abdulahian upozoren da ne ponovi “naivnost” i “greške” nekadašnjeg, relativno umerenog predsednika Hasana Rohanija i njegovog ministra spoljnih poslova Muhameda Džavada Zarifa, koji su ispregovarali nuklearni sporazum sa SAD. Prema tom sporazumu Iran se obavezao da ograniči nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

U saopštenju sveštenika i studenata se navodi da “revolucionarna vlada” ultrakonzervativnog predsednika Ebrahima Raisija “ne bi trebalo da ponavlja iste greške”.

“Nažalost, iznenađeni smo što vidimo da sledite isti pogrešan put i zvanično igrate istu igru sa SAD”, navodi se u saopštenju.

“Od vas se očekuje da ispravite ovu iracionalnu izjavu što je moguće pre”, dodaje se, uz napomenu da bi parlament trebalo da reaguje.

Tvrdokorni iranski dnevnik Kajhan takođe je kritikovao Amir-Abdulahiana. Na naslovnoj strani 26. januara pisalo je: “Direktni pregovori sa SAD su trik neprijatelja da izbegne ukidanje sankcija”.

Kajhan piše da su komentari ministra spoljnih poslova ostavili utisak da je Teheran ustuknuo, insistirajući na tome “Islamska Republika ima bolju poziciju u pregovorima”.

Direktor iranskog projekta pri Međunarodnoj kriznoj grupi (International Crisis Group) Ali Vaez rekao je da još nije jasno da li je Teheran odlučio da direktno pregovara sa SAD.

“Čini se da je iranski establišment došao do zaključka da posredni razgovori više nisu rešenje, ali nije jasno da li su doneli odluku i da li su u ovom trenutku spremni na taj korak ili samo pripremaju teren za njega u budućnosti”, rekao je Vaez u intervjuu za BBC.

U samom Iranu ima i onih koji su podržali Amir-Abdulahianove komentare, tvrdeći da su se direktni razgovori odavno morali desiti.

“Blagoslovena je pojava to što su državni zvaničnici napokon (shvatili) potrebu da se direktno pregovara i interese građana stavili ispred revolucionarnih gestova”, napisao je 26. januara na Tviteru (Twitter) bivši poslanik Ali Motahari.

Posle negativnih reakcija, Amir-Abdulahian je 26. januara obavestio poslanike o nuklearnim pregovorima. On je rekao da dosad nije bilo direktnih kontakata s američkim pregovaračima. Mediji su preneli da je ministar rekao da je ostvaren neki napredak.

Iran u ovom trenutku o nuklearnom sporazumu direktno pregovara s ostalim potpisnicima: Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, Kinom i Rusijom.

Trampova odluka da povuče Vašington iz nuklearnog sporazume i ponovo uvede sankcije devastirale su privredu Irana. Teheran je odgovorio postepenim prekoračenjem limita uspostavljenih sporazumom o njegovim nuklearnim aktivnostima.

Po preuzimanju funkcije u januaru 2020. godine, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da je spreman na povratak u sporazum, ako se Iran opet bude potpuno pridržavao njegovih odredbi. Međutim, pregovori između Teherana i svetskih sila koji su počeli u aprilu obustavljeni su u junu kada je Islamska Republika izabrala Raisija za predsednika.

Posle petomesečne pauze, pregovori su nastavljeni početkom decembra, ali su spori i neizvesni.

Ruski izaslanik na pregovorima Mihail Uljanov rekao je 24. januara da bi direktni pregovori Teherana i Vašingtona “u poodmakloj vazi” mogli biti “korisni”.

Prošlog meseca, izaslanik SAD za Iran Robert Mali (Malley) rekao je da su američki pregovarači spremni da se sastanu s iranskim kolegama “bilo kad i bilo gde”.

“Mislimo da je to daleko bolje od posrednih pregovora. Imamo posla s nečim vrlo kompleksnim, s toliko nepoverenja, s toliko potencijala za nerazumevanja”, rekao je Meli u intervjuu za Al Džaziru (Al Jazeera).

RSE