Napadom na republikance, Biden odustao od obećanja o ujedinjenju zemlje

RSE
Autor 5.9.2022. u 08:28

Napadom na republikance, Biden odustao od obećanja o ujedinjenju zemlje

Foto: Reuters

Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je u važnom političkom govoru izneo upozorenje o opasnosti koja preti američkoj demokratiji od bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump) i njegovih saveznika u Republikanskoj partiji i time odustao od svog obećanja s početka mandata da će biti predsednik koji će ujediniti zemlju, pišu svetski mediji.

Nada u zadržavanje većine u Kongresu

Bajden je 1. avgusta u udarnom televizijskom terminu pokrenuo frontalni napad na Republikansku partiju kao pretnju američkoj demokratiji zbog njene potčinjenosti Trampu, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ukazuje da je predsednik SAD predstavio opoziciju kao ekstremiste pred izbore za Kongres u novembru.

U borbenom govoru ispred Dvorane nezavisnosti (Independence Hall) u Filadelfiji, američki predsednik je, kako piše britanski list, stavio odbranu vladavine prava i američkih institucija u srce svog obraćanja biračima, rekavši da su pod pretnjom bivšeg predsednika i njegovih političkih saveznika.

Bajdenova kritika Trampa i republikanaca koji su pod njegovim uticajem usledila je pošto je na početku mandata obećao da će ujediniti zemlju posle izbora 2020, ali i posle niza dogovora u Kongresu s konzervativnim poslanicima o zakonima o infrastrukturi, kontroli oružja i subvencijama za proizvodnju čipova.

Ta kritika odražava sve veći nemir među demokratama zbog toga što Trampova kontrola nad Republikanskom partijom nastavlja da raste, ocenjuje Fajnenšl tajms, ukazujući da mnogi republikanski poslanici prihvataju negiranje rezultata izbora 2020, umanjuju značaj napad na Kapitol 6. januara 2021. i napadaju organe reda kao što je FBI zbog pretresa rezidencije bivšeg predsednika.

Tema govora je, dodaje list, istakla u kojoj meri Bela kuća i mnoge demokrate polažu nade da će na izborima u novembru zadržati većinu u Predstavničkom domu i Senatu, povlačenjem oštrog kontrasta u odnosu na Trampa i njegove republikanske saveznike, što je formula koja je pomogla Bajdenu 2020.

Bajden je prethodno u maju rekao da je Republikanska partija “najekstremnija politička organizacija” u novijoj istoriji SAD, dok je u avgustu rekao da su Trampovi saveznici i pristalice prihvatili “polufašizam”.

‘Neprijatelj države’

Dok je Bajden u svom obraćanju pozvao umerene republikance da odbace nasilje i negiranje izbora, Tramp je u odgovoru na kritike predsednika SAD označio kao “neprijatelja države”, ukazuje Tajms (The Times).

U svom prvom javnom nastupu otkad je pretresena njegova rezidencija, Tramp je na skupu u Filadelfiji pristalicama rekao da je prošlomesečna potraga za poverljivim dokumentima u Mar-a-Lagu bila “travestija pravde” i “jedna od najšokantnijih zloupotreba moći koju je počinila neka administracija u američkoj istoriji”.

Bajden je prethodno odabrao Dvoranu nezavisnosti u Filadelfiji – kolevku američke demokratije gde se raspravljalo o Deklaraciji nezavisnosti i Ustavu – za svoje upozorenja da su “jednakost i demokratija pod napadom”. To je drugi put da je Bajden u nedelju dana bio u Pensilvaniji, koja je jedna od ključnih saveznih država u nastojanju demokrata da zadrže tesnu većinu u oba doma Kongresa.

Na izborima u novembru republikancima je potrebno da osvoje jedno mesto u Senatu da bi dobili većinu. Ipak, dosadašnji slabi rezultati kandidata koje je Tramp podržao otvorili su pukotinu u Republikanskoj partiji, umanjujući njene nade da će osvojiti većinu u Kongresu. Nekoliko republikanskih kandidata je počelo da izbegava spominjanje Trampa u strahu da je povezivanje s njim toksično.

S druge strane, Bajden je odustajanjem od obećanja da će ujediniti Ameriku priznao da su SAD podeljene kao i uvek – društvenim i ekonomskim pitanjima, kulturnim ratom, teorijama zavere i pretnjama političkim nasiljem. Sada je predsednik SAD usredsređen na obnovu koalicije levičarskih i centrističkih demokrata, nezavisnih glasača i republikanaca koji se protive Trampu, a koja ga je dovela u Belu kuću.

Bajden nastoji da izbori budu glasanje o Trampu i haosu koji ga prati. Ipak, ocenjuje Tajms, pokušaj povezivanja borbe za demokratiju s društvenom agendom Demokratske partije je rizičan – odbacujući napore da ujedini Ameriku, Bajden je otvorio prostor za napade republikanaca kakvi su oslabili Hilari Klinton (Hillary Clinton) i za tvrdnje da on, a ne Tramp, predstavlja stvarnu pretnju demokratiji.

Slika u ogledalu

Godinama je očigledno da demokrate, iako tvrde da preziru Trampa, zaista ne mogu da žive bez njega – potreban im i žele ga, jer misle da je on njihova karta za ostanak na vlasti, piše konzervativni Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru, uz ocenu da je to bilo posebno jasno u poslednjem Bajdenovom govoru kada je Trampa stavio u centar predizborne kampanje.

Strategija fokusiranja na bivšeg predsednika posebno pomaže Bajdenu kao čoveku koji ga je pobedio, ocenjuje list, navodeći da bi bez Trampa demokrate mogle naći drugog kandidata za izbore 2024 – s Trampovom ponovnom kandidaturom Bajden ima razlog postojanja.

Zato je Bajden, navode urednici Volstrit džurnala, tako jasno isticao Trampa i njegove sledbenike pod oznakom “MAGA republikanci” – njegova sve snažnija retorika ima za cilj da predstavi Republikansku partiju kao stranku pod Trampovom kontrolom i “polufašističku”. A ako birači budu verovali da je ulog na novembarskim izborima budućnost demokratije, debata će se pomeriti s inflacije, porasta kriminala i vouk (woke) ideologije.

Sve je to duboko cinično, polarizujuće i u suprotnosti sa Bajdenovim obećanjem posle izbora 2020. da će ujediniti zemlju, piše Volstrit džurnal i ocenjuje da je predsednik SAD tvrdnju o “jedinstvu” prošle nedelje spomenuo tek usputno.

Ljudi koji su zaista spasili američku demokratiju posle izbora 2020. i 6. januara 2020. bili su republikanci na vlasti u saveznim državama i na federalnom nivou koji su se oduprli Trampovim zahtevima, a pre svega tadašnji potpredsednik Majk Pens (Mike Pence), navodi konzervativni list i ističe da je Bajden, ako veruje u svoju retoriku o spasavanju demokratije, trebalo te republikance da spomene kao heroje u svojoj borbi.

On većinu republikanaca blati kao potencijalne fašiste da bi naterao birače da veruju da se nikome od njih ne može poveriti vlast. Time je, ocenjuje Volstrit džurnal, Bajden postao polarizujuća slika u ogledalu svog neprijatelja, što je upravo ono što je kao kandidat obećao da neće raditi.

Patriotizam umesto strančarenja

Demokratija u SAD jeste u opasnosti, ali je Bajden trebalo da se poziva na patriotizam a ne na strančarenje da bi na to ukazao, ocenjuje liberalni Vašington post (Washington Post) u uredničkom stavu.

To što je Bajden bio prinuđen da u udarnom terminu osuđuje političko nasilje i negiranje rezultata izbora s pozivom Amerikancima da se ujedine u odbrani demokratije jeste depresivan odraz opasne političke situacije u kojoj se SAD nalaze.

Ipak, Bajden je u svom govoru prečesto zvučao kao pripadnik demokrata a ne kao zagovornik demokratije, ističe list, ukazujući da se ljudi ne pridobijaju omalovažavanjem, kako je predsednikov govor zvučao mnogim konzervativcima dobre volje.

Predsednik je u govoru pogrešio što je održanje vladavine prava spojio sa svojom partijskom agendom, ocenjuje Vašington post i navodi da neko može biti za demokratiju, ali i protiv predsednikovih predloga. Na primer, mnogi konzervativci, a ne samo “MAGA sile”, podržavaju odluku Vrhovnog suda SAD o abortusu.

Razočaravajuće je što Bajden izostavio da kaže da su zakoni o infrastrukturi ili kontroli oružja usvojeni uz pomoć republikanskih glasova. Da je to istakao, ukazuje Vašington post, onda bi ojačao svoj napor da istakne razliku između “MAGA republikanaca” i “mejnstrim republikanaca”.

Jaz između dve Amerike

Poslednje istraživanje Univerziteta Kvinipijak pokazalo je da 69 odsto demokrata i 69 odsto republikanaca kaže da je demokratija “u opasnosti od kolapsa”. Međutim, ukazuje Njujork tajms (The New York Times), jedna strana okrivljuje Trampa i njegove “MAGA republikance”, dok druga okrivljuje Bajdena i “socijalističke demokrate”.

Tako da kada predsednik iznese upozorenje o sudbini demokratije, javnost čuje dve potpuno različite poruke, što, kako navodi list, podvlači duboke podele u američkom društvu – ne samo što među njima postoje oštre razlike oko važnih pitanja kao što su abortus, imigracija i ekonomija, već oni svet vide fundamentalno drugačije.

Zbog jaza između dve Amerike, predsednikov zadatak je utoliko značajniji. Posle pobede nad Trampom, Bajden je težio da premosti tu podelu, ali je, prema njegovim savetnicima, bio iznenađen koliko je čvrst stisak njegovog prethodnika nad Republikanskom partijom.

Sada je predsednikov cilj, umesto da zbliži Amerikance, u suštini evoluirao u to da osigura da većina zemlje koja se protivi Trampu bude potpuno svesna pretnje koju bivši predsednik i dalje predstavlja, kao i da bude dovoljno animirana ili uplašena da nešto preduzme u vezi s tim – najpre na predstojećim izborima na sredini predsedničkog mandata.

U vreme dok Tramp popunjava naslovne strane, stratezi Demokratske partije kažu da imaju priliku da povežu “MAGA republikance” s bivšim predsednikom čija je nepopularnost oborila rejting celokupne stranke, što demokratama na izborima u novembru daje šansu da se zadrže Kongres i guvernere u više saveznih država.

Međutim, ističe Njujork tajms, kako je pokazala anketa Univerziteta Kvinipijak, to nije poruka koju će svi prihvatiti, a pitanje je da li će odjeknuti kod dovoljno Amerikanaca da napravi razliku.

RSE

Tagovi:
RSE
Autor 5.9.2022. u 08:28