ENG
Nemačka bomba
Autor/ica 👤Jakob Augstein
Povezani članci
Ovo dugo nismo videli: nemački tenkovi kreću na istok. Tenkovi tipa Leopard i Marder krenuli su ka Litvaniji. Šta oni rade stotinu kilometara od granice sa Rusijom? Spiegel objašnjava: „Nemačka vojska predvodi NATO bataljon u Litvaniji čiji je cilj odvraćanje Rusije od napada“. Ni reč odvraćanje dugo nismo čuli. Kao da se vraća ludilo hladnog rata. Da li ćemo ponovo pominjati zagarantovano uzajamno uništenje, koncept sulud kao i njegova skraćenica na engleskom MAD (mutual assured destruction)? Kako smo počeli, i Nemačka će postati nuklearna sila.
Nemačka bi do 2024. trebalo da izdvoji dva odsto BDP-a za vojsku. To je oko 65 milijardi dolara, u poređenju sa današnjih 39 milijardi. Ovo nisu podaci iz Trumpovog tvita ili neke lažne vesti. Ludilo je isključivo naše. Kancelarka lično je obećala SAD da će Nemačka drastično povećati vojni budžet. U tom času je verovala da daje obećanje koje nikada neće morati da ispuni, ali prevarila se.
Predsednik Trump je možda neotesan, ali zna da računa. I lepo je obračunao naših 65 milijardi dolara ludila. Rusija, protiv koje je sve ovo upereno, potrošila je pre dve godine 66 milijardi dolara na vojsku. Ako Nemačka ispuni svoje obećanje, ostatak NATO-a ne treba da potroši ni dolar. Da li taj ogromni novac treba da posluži za pravljenje atomske bombe? One su besmislene, ali prilično skupe. Vrhovni poljski lutkar, šef vladajuće Partije zakona i pravde, Jarosław Kaczyński u intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung zahtevao je evropsku bombu: „Evropa treba da postane nuklearna sila sposobna da se nosi sa Rusijom.“
Bild je otišao korak dalje: „Da li Nemačka uskoro dobija svoju atomsku bombu?“ U pitanju je sledeća logika: ako SAD ostave Evropu na cedilu, ispašćemo potpune budale. „Koliko je Evropa bespomoćna bez SAD pokazuje jedno poređenje prema kome Evropa raspolaže sa 512 nuklearnih bojevih glava, a Rusija sa preko 7000!“ Nemačka kao nuklearna sila? Uvek se u Nemačkoj razmišljalo o pridruživanju francuskom vojnom nuklearnom programu Sila odvraćanja / Force de Frappe. Do sada se domovina holokausta držala podalje od atomske bombe. Ali šta će biti u budućnosti? Die Zeit citira nuklearnog stručnjaka koji se žali da je Nemačka zaboravila da razmišlja u nuklearnim kategorijama.
Nuklearna logika se vraća sa smetlišta istorije, a sa njom i Doktor Strangelove nuklearne teorije igara. Drugi je neprijatelj i nikad ne znate šta planira, ali računajte na najgore. To je povratak paranoje hladnog rata. Ako svako sledi samo sopstveni interes, neće nastati najbolji od svih svetova, već svet postaje ludnica ili klanica. Šta nemačka vojska traži na Baltiku? „Rusija može da osvoji baltičke države brže nego što mi shvatimo da treba da ih branimo“, izjavio je prošlog leta komandant američkih trupa u Evropi general Ben Hodges. Šta bi se desilo kada bi Rusija odlučila da osvoji Estoniju?
Da li bi SAD bile spremne da započnu nuklearni rat i rizikuju Njujork, samo da bi spasile beznadežni Tartu, drugi najveći grad Estonije? Ako u to verujete sami ste krivi. To je razumno kao i vera nemačkih građana tokom hladnog rata da bi SAD žrtvovale Njujork za Berlin. Sve to nije novo. Ono što danas važi za Baltik, važilo je za zapadni Berlin, to jest za celu Nemačku – vojno se ne mogu odbraniti.
Nemačka nikada nije razumela logiku nuklearnog odvraćanja. Ona se nikada nije odnosila na nju, već na druge. Rusija i Amerika su se mogle jedna na drugu osloniti da se neće međusobno poslati u kameno doba. Jedino na šta je Nemačka mogla da se osloni je da će u slučaju rata, konvencionalnog ili nuklearnog, biti uništena. Rečenica bivšeg kancelara Helmuta Schmidta „da Nemačka može da se odbrani samo po cenu totalnog uništenja“, važi i danas. Sada bi trebalo da potrošimo novac na oružje čija je jedina svrha naše samoubistvo. Bolje bi bilo da razmislimo zašto sovjeti nisu osvojili zapadni Berlin. Prosto, zato što nisu hteli.
Autor/ica 👤Jakob Augstein
