Nemačka priznala genocid u Namibiji, prvi u 20. veku

tačno.net
Autor 29.5.2021. u 08:44

Nemačka priznala genocid u Namibiji, prvi u 20. veku

foto: Ullstein Bilderdienst Berlin

Više od 100 godina nakon zločina koje je počinila nemačka kolonijalna sila u današnjoj Namibiji, zvanični Berlin je priznao u petak nasilje nad etničkim grupama Herero i Nama kao genocid.

Nemačka će podržati Namibiju i potomke žrtava sa 1,1 milijardu evra (1,3 milijarde dolara) za obnovu i razvoj i zatražiti oproštaj za „zločine nemačke kolonijalne vladavine“, rekao je ministar spoljnih poslova Hajko Mas.

“Cilj nam nam je da pronađemo zajednički put do istinskog pomirenja u znak sećanja na žrtve. To uključuje označavanje događaja iz nemačkog kolonijalnog perioda u današnjoj Namibiji, a posebno zločina u periodu od 1904. do 1908. godine, ne štedeći ili prikrivajući ih. Sada ćemo takođe zvanično nazvati ove događaje onim što su bili iz današnje perspektive: genocidom“, rekao je Mas.

Namibijska vlada smatra formalno prihvatanje zločina kao genocid ključnim korakom u procesu pomirenja i odštete, rekao je u petak CNN-ov portparol namibijskog predsednika Alfredo Hengari.

“To su vrlo pozitivni pomaci u svetlu veoma dugog procesa koji je ubrzan poslednjih pet godina. Ljudi nikada neće zaboraviti ovaj genocid; žive s njim. A ovo je važan proces u zarastanja tih rana,” rekao je Hengari.

Istoričari navode da je reč o “zaboravljenom genocidu”, prenosi BBC, i može se smatrati prvim u 20. veku. Nemačka je vladala ovom teritorijom od 1884. do 1915. godine. Nekadašnja Nemačka Jugozapadna Afrika je potom pala pod vlast Južnoafričke Republike stekavši nezavinost tek 1990.

Porodice žrtava protiv sporazuma

Međutim, porodice žrtava su odbile sporazum. Vekui Rukoro, lider naroda Herero, bivši državni tužilac i član parlamenta rekao je za CNN da nisu učestvovali u dogovoru sa nemačkom vladom.

“Da li je ovo vrsta reparacije zbog koje bi trebalo da budemo uzbuđeni? Ovo su samo odnosi s javnošću. Ovo je trgovina namibijske vlade. Ona je izdala ciljeve mog naroda”, rekao je Rukoro.

On je dodao Herero i Nama očekuju novčane reparacije. Istakao je da reparacije ne treba da idu pojedincima, već da se kolektivno isplate potomcima ubijenih i proteranih sa njihove zemlje tokom genocida.

Rukoro je naveo da nemački predsednik nije dobrodošao u ovu južnoafričku zemlju.

“Predsednik Nemačke ovde nije dobrodošao što se tiče zajednica žrtava. On je persona non grata,” rekao je.

Krvavi sukob

Nemačke trupe ubile su oko 80 hiljada pripadnika naroda Herera i Name između 1904. i 1908. godine, kao odgovor na antikolonijalnu pobunu, prema navodima američkog Memorijalnog muzeja holokausta.

Istoričari ističu da se krvavi sukob dogodio kada su se starosedeoci Herero pobunili protiv kolonijalnih trupa zbog zauzimanja zemlje i otimanja stoke.

Šef tamošnje vojne administracije Lotar von Trota naložio je istrebljenje lokalnog stanovništva kao odgovor.

Preživeli iz naroda Herero i Nama bili su proterani u pustinju i kasnije poslati u koncentracione logore gde su bili prinuđeni da rade za potrebe Nemačke.

Mnogi su umrli od bolesti, iscrpljenosti i gladi, a neki su bili izloženi seksualnom iskorišćavanju i medicinskim eksperimentima. Smatra se da je do 80 odsto autohtonog stanovništva umrlo tokom genocida, prenosi BBC.

Nemačka, koja danas pruža razvojnu pomoć Namibiji, prvi put se formalno izvinila za sukob 2004. godine, ali je isključivala mogućnost plaćanje reparacija. Pre tri godine Nemačka je vratila deo ljudskih ostataka u Namibiju koji su korišćeni u diskreditovanim istraživanja čiji je cilj bio da se dokaže rasna superiornost belih Evropljana.

Obe zemlje su pregovarale od 2015. o kompenzaciji za masakr koji su počinile nemačke kolonijalne snage.

Poslednji dogovor je postignut u pregovorima specijalnih izaslanika sredinom maja.

Mas je naveo da su predstavnici zajednica Herero i Nama “blisko uključeni” u pregovore sa namibijske strane.

“Zločini tokom nemačke kolonijalne vladavine dugo su opterećivali odnose sa Namibijom. Knjiga o prošlosti se ne može zatvoriti. Međutim, priznavanje krivice i naša molba za izvinjenjem važan su korak ka suočavanju sa zločinima i zajedničkom oblikovanju budućnosti“, rekao je Mas.

Nemački mediji izveštavaju da će zvanični zahtev za oproštaj podneti nemački predsednik Frank-Volter Štajnmajer na ceremoniji u namibijskom parlamentu.

“Odluka o mogućem putu predsednika biće doneta nakon što vlade postignu formalni sporazum i uz bliske konsultacije sa namibijskom stranom”, rekao je za CNN portparol u Štanmajerovoj kancelariji.

Saopštenje dolazi dan nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron javno priznao “ogromnu odgovornost” Francuske u genocidu u Ruandi 1994. godine i rekao da samo preživeli mogu da daju “dar oproštaja”.

Oko 800 000 uglavnom etničkih Tutsija ubili su 1994. milicije Hutu uz podršku Vlade Ruande. Francuska je optužena da nije sprečila genocid i da je podržala režim Hutua, čak i nakon što su masakri započeli.

RSE

tačno.net
Autor 29.5.2021. u 08:44

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija