Njujork na dugom putu oporavka iz krize korona virusa

tačno.net
Autor 29.5.2020. u 09:29

Njujork na dugom putu oporavka iz krize korona virusa

Njujork, koji je možda najteže pogođeni grad u svetu korona virusom, polako počinje da razmatra ponovno otvaranje, ali put do opravka bi mogao biti dug, dok će možda morati da nađe nove načine obnove i kako da zadrži talentovane ljude koji ga pokreću, pišu svetski mediji.

Postepeno otvaranje

Gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio (Bill de Blasio) u sredu, 27. maja, rekao je da gradske vlasti razmatraju kada i kako da otvore restorane i barove uz mere čuvanja javnog zdravlja, navodi televizija CNBC.

Gradski zvaničnici prethodno su izrazili nadu da bi prva faza otvaranja mogla početi u prvoj polovini juna, što bi omogućilo nastavak građevinskih radova, kao i otvaranje prodavnica uz neka ograničenja.

De Blazio je rekao da grad ostaje na putu da prva faza otvaranja počne sledećeg meseca.

Međutim, ukazuje američka televizija, Njujork tek treba da ispuni sve uslove za prvu fazu otvaranja. Do srede je grad ispunio pet od sedam zdravstvenih pokazatelje koje je država Njujork postavila kao uslove za otvaranje.

Ranije ovog meseca De Blazio je u koordinaciji s Gradskim većem Njujorka počeo da otvara ulice za pešake da bi se ohrabrile mere fizičkog distanciranja kako je toplo vreme izvuklo ljude napolje, dodaje CNBC.

Istovremeno dok se Njujork sprema za postepeno otvaranje, grad je suočen s ogromnim padom poreskih prihoda, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

De Blazio je rekao da projekcije ukazuju na gubitak od devet milijardi dolara u poreskim prihodima zbog mera ograničenje za suzbijanje širenja korona virusa.

Nova procene je za 1,6 milijardu dolara veća od projektivnog manjka prošlog meseca, zbog čega će De Blazio možda biti primoran da naloži otpuštanja, neplaćena odsustva i druge rezove u gradskim službama, ako grad ne dobije federalnu pomoć.

Grad takođe traži dozvolu države Njujork da pozajmi do sedam milijardi dolara kao poslednje sredstvo za plaćanje operativnih troškova.

Dug put oporavka iz krize

Kako broj umrlih od COVID-19 u Njujorku opada, sledeća faza je povratak ekonomije, što predstavlja sasvim novi skup izazova, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) uz ocenu da Njujorku predstoji dug put na povratku iz krize korona virusa s nizom prepreka s kojima se suočavaju plesači, vlasnici nekretnina, restorandžije, manikiri, finansijski direktori i drugi koji pokreću taj grad.

Snaga tog grada dolazi od njegove sposobnosti da privuče mase ljude, ali je to sada njegova najslabija tačka pošto korona virus vreba u mnoštvu, ističe list, dodajući da su mere ograničenja mnoge Njujorčane izvele iz grada, a uspešan povratak zavisiti od improvizacije i novih načina da se ljudi osećaju bezbedno i lagodno jedni pored drugih.

Oporavak neće biti test samo za Njujork, već za širi koncept gradova u Americi, ocenjuje list. Poslednje dve decenije su bile period urbane obnove SAD, jer dok se zemlje suočavala s finansijskim krizama, padom proizvodnje i problemima u ruralnim zajednicama, gradovi su cvetali, ali kako se privreda SAD okrenula tehnologiji i uslugama, grad može napredovati samo privlačenjem talentovanih.

Od 2000. do 2018. udeo radnih mesta, prihoda i proizvoda sve je više skoncentrisan u velikim gradovima, a u centru svega toga je, ističe Volstrit džurnal, diverzifikovana privreda Njujorka – informativne tehnologije, zdravstven usluge, umetnost, zabava i ugostiteljstvo su povećali udeo, dok su finansije i prodaja nešto opali.

Pre krize, na svakih 12 muzeja u SAD jedan je bio u Njujorku, na svakih osam plesnih kompanija jedna je bila u Njujorku i na svakih 12 barova i restorana, jedan je bio u Njujorku. Prošle godine, grad je posetilo 66 miliona turista, u odnosu na manje od 40 miliona 2000. Istorija, ekonomija i odlučnost stanovnika Njujorka sugerišu da će se grad oporaviti, ali to zavisi, kako ukazuje Volstrit džurnal, od mogućnosti da ljudi žive zgusnoto kao do sada.

Strepnja za budućnost

Dok se Njujorčani približavaju ponovnom otvaranju, sa strepnjom razmišljaju kako će grad, s verovatno najviše smrtnih slučajeva na svetu, izaći iz pandemije i kakva će im biti budućnost, piše Fajnenšl tajms (The Financial times), ukazujući da će pitanje kako će kriza korona virusa oblikovati politiku grada, verovatno imati značajnu ulogu na izborima sledeće godine kada će se birati novi gradonačelnik.

Njujork je u modernoj istoriji prošao kroz niz katastrofa koje su pratili strahovi od egzodusa u jeftinije, bezbednije i udobnije gradove – fiskalna kriza 70-ih i raspad koji je usledio, slom berze 1987, teroristički napad 11. septembra 2001. i finansijska kriza 2008. Ipak u svakom od tih slučajeva prognozeri propasti su grešili, ističe list, dodajući da se grad vraćao snažniji i ponekad ponovo pronalazeći sebe. Posle 11. septembra je nastao vibrantniji centar grada, a posle 2008. svetska finansijska prestonica se polako pretvorila u tehnološki centar privukavši novu generaciju talenata.

Dok neki ukazuju da je sada jedinstvena prilika za promenu imidža grada, smanjivanje generacijama nakupljanih propisa, privlačenje novih industrija ili ispravljanje društvene nejednakosti koju su ispoljene krizom, drugi strahuju da je ova kriza stvorila nove izazove, navodi britanski list, ukazujući da su bogati tokom pandemije našli utočišta van grada i da je pitanje da li se neki otišli zauvek, imajući u vidu i da su pre posle krize počeli da odlaze u mesta s manjim nametima.

Pronalaženje načina za otvaranje restorana, muzeja i galerija je od suštinskog značaja za održanje privlačnosti grada koji je inače skupo mesto za život, ističe Fajnenšl tajms. Ključni fokus u čišćenju je na najvećem sistemu podzemne železnice na svetu i njujorško saobraćajno preduzeće je počelo nešto nezamislivo do pre par meseci – čišćenje i dezinfekciju svakog vagona i svake stanice svakog dana, ali to ima svoju cenu, s procenama i do više stotine miliona dolara, u vreme kada je broj putnika i prihoda pao za više od 90 odsto.

Rešenje za manje prihode kakvom je grad pribegao posle 11. septembra – povećanje poreza na imovnu – sada možda neće biti moguće, pošto neki već ne mogu da plaćaju rentu, dok su neki od najvećih poslodavca najavili da će im u budućnosti trebati manje radnog prostora. Ali s time se, ukazuje britanski list, pojavljuju tračci nade – neki već razmatraju mogućnost da bi grad mogao proći kroz resetovanje – manje rente bi eventualno grad mogle učiniti pristupačnijim za novu generaciju koja bi mogla iskoristi stari prostor na način teško zamisliv starijoj generaciji.

RSE

tačno.net
Autor 29.5.2020. u 09:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija