Nova školska godina i nošenje hidžaba u Kazahstanu

tačno.net
Autor/ica 6.9.2019. u 09:15

Nova školska godina i nošenje hidžaba u Kazahstanu

Početak nove školske godine intenzivirao je dugotrajnu debatu o hidžabu u gradu Aktobe na severozapadu Kazahstana, gde desetine roditelja traže od obrazovnih zvaničnika da dozvole njihovim ćerkama da nose hidžab u školi.

Kazahstansko Ministarstvo obrazovanja ne dozvoljava da devojčice nose hidžabe u školama, ali mnogi roditelji na sve konzervativnijem severozapadu zemlje veruje da takva zabrana krši ustav zemlje i sputava obrazovanje devojčica, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Gulžan Sabenova iz Aktobea kaže da je zabrana navela njenu ćerku da okonča pohađanje škole N23 u oblasnoj prestonici. Umesto toga, tinejdžerka se opredelila za učenje na daljinu preko onlajn škole iz Moskve.

Obrazovni zvaničnici Aktjubinske oblasti potvrdili su da je najmanje 11 učenica iz tog regiona upisalo istu internet školu.

Nije poznato da li se akreditivi onlajn škola iz Rusije zvanično priznaju u Kazahstanu.

Sabenova, međutim, insistira da se njena ćerka neće vratiti u redovnu školu osim ako vlasti ne dozvole devojčicama da nose hidžab u školi.

Kazahstanski zakon eksplicitno ne zabranjuje hidžabe u školama, ali uredba Ministarstva obrazovanja o školskim uniformama ne dopušta nošenje verskih simbola u školama.

Učenice protestu što moraju da skinu hidžabe da bi ušle u školu u oblasti Turkestan u septembru 2018.
Učenice protestu što moraju da skinu hidžabe da bi ušle u školu u oblasti Turkestan u septembru 2018.

Sabenova je među 15 roditelja koji su se pre početka školske godine sastali sa zamenikom guvernera Aktjubinske oblasti Maratom Tokžanovim i visokim predstavnicima oblasnog Sekretarijata za obrazovanje i Direktorata za verska pitanja da razgovaraju o pitanju hidžaba.

Žitelj Aktobea Berik Sulekenov, koji je bio na sastanku 29. avgusta, rekao je da su on i drugi roditelji rekli oblasnim vlastima da je praktična zabrana hidžaba neustavna.

“Ustav zabranjuje diskriminaciju na verskim osnovama, ali su prava naših ćerki i sestara prekršena”, rekao je Sulekenov za Kazahstanski servis RSE-a. “Niko nema pravo da podriva ustav”.

Sabenova je rekla da je njena grupa zahtevala od vlasti da “uključe marame za glavu u školske uniforme”, ali zvaničnici snažno negiraju da je iznet takav zahtev.

“Ako promenimo uslove zbog zahteva male grupe učenica, onda bi sutra svako radio šta hoće”, rekao je Tokžanov.

Zamenik guvernera, istoričar po profesiji, tvrdi da hidžab nije nužno deo kazaške kulture.

“Prema kazaškoj tradiciji, samo mlade nose maramu na glavi. Mlade (neudate) devojčice nosile su šešire ukrašene ptičjim perjem”, rekao je Tokžanov. “Marama na glavi je bila znak da je devojka udata”.

Tokžanov je rekao roditeljima da njihove ćerke mogu nositi marame na glavama izvan škola ako žele.

“Ali u školi moraju nositi uniformu”, rekao je Tokžanov.

Zamenik guvernera Aktjubinske oblasti Marat Tokžanov (desno) na sastanku s roditeljima, među kojima je Gulžan Sabenova (levo), 29. avgust
Zamenik guvernera Aktjubinske oblasti Marat Tokžanov (desno) na sastanku s roditeljima, među kojima je Gulžan Sabenova (levo), 29. avgust

Praktična zabrana hidžaba

Prema uredbi Ministarstva obrazovanja iz 2016. godine, kazahstanske zvanične školske uniforme za devojčice se sastoje od “klasične bluze” sa suknjom ili pantalonama do članaka.

Boju uniforme i dužinu suknje određuju pojedinačne školske uprave i moraju dobiti zvanično odobrenje odbora roditelja, navodi se u dokumentu.

Mada uredba o uniformama konkretno ne spominje marame, nije dozvoljeno da se s uniformom nosi bilo kakav verski simbol, čime se iskljuju hidžabi.

Škole širom Kazahstana koriste uredbu da zvanično zabrane hidžabe.

Prema aktjubinskom Sekretarijatu za obrazovanje, oko 340 učenica u toj oblasti prošle godine je želelo da nosi hidžabe u školama.

Zamenica šefa sekretarijata Nurgul Bertleuova rekla je da je bio potreban veliki napor i “rad na objašnjavanju roditeljima”, pre nego što je većina devojčica pristala da se prihvati školske uniforme bez hidžaba. Neke devojčice su skidale marame unutar školskih prostora, ali su ih stavljale na glavu po izlasku.

Trinaest učenica je odbilo da skine hidžabe i napustilo je oblast.

Vlasti kažu da su se te učenice upisale u privatnu školu – udaljenu hiljadama kilometara – u gradu Almati na jugoistoku, gde im je navodno dozvoljeno da nose marame za glavu po propisima islama.

Teški izbori

Preseljenje u drugi grad nije opcija za stanovnicu Aktobea Galiju Aminovu, čija 15-godišnja ćerka nosi hidžab.

Aminova je rekla da je tokom prošle školske godine, tinejdžerka skidala maramu unutar škole.

“Skinula je maramu s glave zato što je bila pod pritiskom da to uradi”, rekla je Aminova. “Ove godine, moja ćerka je odbila da ide u školu, govoreći da ne želi da se obrazuje u neprijatnom okruženju”.

Zabrinuta za obrazovanje svog deteta, Aminova ju je poslala u obližnju privatnu školu, iako kao samohrana majka jedva može da priušti 105 evra mesečno za školarinu.

“To je polovina moje mesečne zarade, ali psihičko zdravlje moje ćerke je važnije”, rekla je Aminova.

Dotle, sedam učenica iz dve škole u Aktobeu mora da ponavlja razred zato što nisu pohađale školu prošle godine. Razlog što nisu pohađale nastavu je zabrana hidžaba.

Među njima su tri sestre. Njihov otac Nurali Šakozov više puta je tužio školu zbog zabrane hidžaba i ponavljanja razreda.

“Svi sudovi, od gradskih i oblasnih sudova do Vrhovnog suda, presudili su da je odluka škole zakonita. Sada pripremam dokumenta za žalbu međunarodnim organizacijama”, rekao je otac.

Petnaest roditelja koji su se sastali sa zvaničnicima Aktobea nezadovoljni su insistiranjem vlasti na školskim uniformama. Oni planiraju da podnesu žalbu novim predsedniku zemlje Kasim-Žomartu Tokajevu.

Slične rasprave o hidžabu i drugoj “verskoj odeći” dugo se vode u različitim delovima centralnoazijskih država s muslimanskom većinom.

Bivši predsednik Nursultan Nazarbajev tražio je zakonsku zabranu crne odeće koja pokriva cela tela žena, kao i pantalone muškaraca do članaka, u takozvanom selefijskom stilu.

Nazarbajev je 2017. rekao da je broj mladih Kazaha koji nose takvu odeću u porasta i dodao: “Moramo se boriti protiv težnji koje predstavljaju pretnju po našu državnost”.

Kazahstanske vlasti sve više izražavaju zabrinutost zbog, kako smatraju, pretnji koje islamistički ekstremizam predstavlja po zemlju.

U junu 2016. vlada je za napad u Aktobeu okrivila “sledbenike radikalnih, netradicionalnih religioznih pokreta”.

Prema zvaničnoj verziji događaja, osam ljudi je ubijeno kada je grupa, kako se sumnja, islamističkih ekstremista ušla u grad, opljačkala prodavnicu s oružjem i napadala vojnu jedinicu.

Aktobe je takođe 2011. bio poprište, prema opisu kazahstanskih vlasti, prvog samoubilačkog napada verskih ekstremista u toj zemlji.

Radio Slobodna Evropa

tačno.net
Autor/ica 6.9.2019. u 09:15