Nova strategija talibana u Avganistanu – psihološki rat

Povezani članci

• Napad na civilno društvo
• CIA je navodno planirala otmicu i atentat na Juliana Assangea
• Država New York tuži Trumpovu fondaciju za protuzakonito djelovanje
• Politička kriza u Iraku, Abidi mandatar nove Vlade
• Egipat dobio socijaliste
• Tehnološka prekretnica

Piše: Fred Bezhan

Godinama su talibanski bombaši samoubice vršili česte napade na istaknute političke i bezbednosne mete u velikim avganistanskim gradovima.

U značajnoj promeni, talibani sada u urbanim sredinama napadaju civile – zaposlene u vladi, novinare, aktiviste za ljudska prava, umerene verske lidere i žene u javnosti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ekstremistička grupa smanjila je broj nasumičnih bombaških napada koji su izbijali na naslovne strane. Umesto toga, talibani koriste takozvane “lepljive” bombe – napravljene u kućnoj radinosti s magnetima da se pričvrste za kola i aktiviraju na daljinu – za napade na određene osobe.

U novom trendu za mnoge žrtve niko nije osumnjičen, dok talibani u mnogim slučajevima odbijaju da preuzmu odgovornost.

Posmatrači kažu da je nova taktika odgovor na sporazum SAD i talibana potpisan u februaru 2020. godine, koji ograničava gde i kakve napade ekstremisti mogu da izvode.

Promena je, kažu posmatrači, povezana i sa strategijom talibana na mirovnim pregovorima s avganistanskom vladom.

“Čini se da je njihova namera da dodatno onesposobe i diskredituju aktuelnu vladu, ali i da smanje broj ljudi koji bi im se mogli naći na putu posle dogovora”, kaže Džonatan Šroden (Jonathan Schroden), bezbednosni stručnjak iz neprofitne organizacije za istraživanja i analize CNA sa sedištem u SAD.

Međuavganistanski mirovni pregovori – koji su počeli u septembru 2020. godine u zalivskoj državi Katar – ključni su deo sporazuma SAD i talibana.

Taj sporazumom nalaže povlačenje svih stranih snaga iz Avganistanu do maja, u zamenu za garancije talibana koji su se obećali da će pregovarati o trajnom prekidu vatre i formuli za podelu vlasti s međunarodno priznatom vladom u Kabulu.

‘Psihološki rat’

Od potpisivanja sporazuma sa SAD, talibani su okrivljeni za nagli porast ciljanih ubistava, uključujući istaknutih civilnih i političkih lidera.

Poslednja žrtva bio je avganistanski novinar Bismilah Adel Aimak, kojeg su 1. januara ubili neidentifikovani napadači u zapadnoj provinciji Gor. On je peti novinar ubijen u Avganistanu u poslednja dva meseca.

Istaknuta avganistanska aktivistkinja za prava žena Frešta Kohistani ubijena je 24. decembra kada su naoružani ljudi pucali na nju s motocikla u provinciji Kapisa.

U eksploziji bombe prikačene za oklopno vozilo 15. decembra ubijeni su zamenik guvernera provincije Kabul Mahbobulah Mohibi i još dve osobe.

Kampanja atentata izazvala je gnev javnosti na vlasti i ulila strah stanovništvu u većim gradovima gde se mnogi protive talibanima.

“Nova strategija je da se zastrašivanjem i psihološkim ratom dobije podrška ili potčini stanovništvo u oblastima pod kontrolom vlade, posebno u urbanim centrima”, kaže Rahmatulah Amiri, politički analitičar iz Kabula.

‘Haotičan pristup’

Portparol talibana Zabiulah Mudžahid negirao je umešanost talibana u napade i odbacio optužbe kao “propagandu”.

Avganistanski zvaničnici i nezavisni posmatrači, međutim, kažu da nema sumnje da talibani stoje iza talasa napada.

Šef avganistanske obaveštajne službe Ahmad Zia Siradž nedavno je rekao poslanicima da su bezbednosne snage uhapsile 270 pripadnika specijalne talibanske jedinice Obaida karvan povezane s ciljanim ubistvima.

U odgovoru na talas atentata, avganistanske vlasti su saopštile da će u Kabulu udvostručiti broj policajaca i potrošiti oko 100 miliona dolara za bezbednosne kamere visoke tehnologije, što je mnoge navelo da pitaju zašto te mere nisu ranije uvedene.

“Haotičan pristup avganistanske vlade kada je reč o bezbednosti daje talibanima izvrsnu priliku”, kaže Amiri.

Vlada u Kabulu je duboko podeljena, korumpirana i veoma zavisna od strane pomoći i vojne podrške.

Vlada kontroliše provincijske prestonice, velike gradove i većinu okružnih centara. Ali samo oko 30 odsto od avganistanskih 407 okruga je u potpunosti u vladinim rukama, dok su ostale ili pod kontrolom talibana ili se u oko njih i dalje vode borbe.

‘Optimizovanje’ taktike

Posmatrači kažu da su nove taktike talibana delimično odgovor na ograničenja nametnuta sporazumom SAD i talibana.

Veruje se da je prema sporazumu pobunjenicima zabranjeno da izvode samoubilačke bombaške napade u urbanim centrima.

Zvaničnici SAD kažu da su se talibani usmeno saglasili da smanje ukupno nasilje, mada to ekstremisti osporavaju.

Šroden kaže da ekstremisti “optimizuju svoj taktički pristup kako bi uradili što mogu više” u okviru ograničenja bilateralnog sporazuma.

“Talibani tom sporazumu pridaju veliku vrednost, ali nasilje vide kao primarni oblik svoje prednosti u odnosu na vladu”, kaže on.

Od februara 2020. ekstremisti su povećali ukupan broj svojih napada bez preuzimanja odgovornosti za njih, što im omogućava da tvrde da se pridržavaju dogovora.

Međutim, izgleda da su se sada izlile frustracije SAD zbog talibanski kršenja sporazuma.

Vojska SAD je prvi put direktno optužila talibane za porast ciljanih ubistava, navodeći da je to prepreka miru.

“Talibanska kampanja napada i ciljanih ubistava vladinih zvaničnika, lidera civilnog društva i novinara za koje niko nije preuzeo odgovornost takođe mora prestati da bi mir uspeo”, naveo je 4. januara na Tviteru (Twitter) portparol američke vojske u Avganistanu, pukovnik Soni Leget (Sonny Leggett).

Izjava je usledila usred rata reči između vojske SAD i talibana oko uslova sporazuma.

Američke snage su na intenziviranje nasilja talibana širom Avganistana uzvratile povećanjem vazdušnih napada na tu ekstremističku grupu.

Ekstremisti tvrde da napadi krše američko-talibanski sporazum. Vojska SAD je u odgovoru naglasila da zadržava pravo da brani avganistanske snage pod napadom talibana.

Uprkos široko rasprostranjenim talibanskim kršenjima sporazuma, odlazeći predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u novembru 2020. je naredio ubrzano povlačenje američkih trupa iz Avganistana.

Taj potez je viđen kao predizborni trik uoči glasanja za predsednika SAD u novembru koje je izgubio.

Kada novoizabrani predsednik Džo Bajden (Joe Biden) preuzme dužnost u drugoj polovini januara, broj od oko 5.000 američkih vojnika angažovanih u Avganistanu biće prepolovljen na najniži nivo od početka rata 2001. godine.

RSE