Obama i Romni skoro izjednačeni nakon poslednje debate

Povezani članci

• Pogrešna procena
• Nijemci vjeruju u EU više nego ikada ranije u historiji
• Turska srušila sirijski helikopter
• Lavrov: Moguća velika koalicija protiv Islamske države
• Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan
• Kako ćemo sprečiti brexit bez sporazuma

Različiti pogledi o izraelskompitanju, kao i o pitanju sprečavanja Irana da dođe do nuklearnog oružja. Tako se mogu sažeti osnovne poruke koje su u devedesetominutnom suočavanju o spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država izneli kandidat demokrata za predsednika i aktuelni predsednik Barak Obama i kandidat republikanaca, biznismen i guverner Masačusetsa Mit Romni. Poslednji dijalog pred izbore održan je u Boca Ratonu na Floridi. U nečemu su se i složili.

Obama i Romni saglasili su se da povlačenje inostranih snaga iz Avganistana mora biti okonačno po planu u 2014. godini, kao i da su američki odnosi sa Pakistanom problematični. Mit Romni insistirao je na očuvanju i unapređenju odnosa sa Islamabadom.

”Pakistan je važan za region, za svet i za nas, zato što Pakistan ima stotinu nuklearnih bojevih glava, a istovremeno žure da naprave još više. U relativno bliskoj budućnosti imaće ih više nego Velika Britanija. Unutar Pakistana deluje jaka teroristička mreža, uključujući i talibane. Ako bi se Pakitan raspao, postao podeljena država, to bi bila ekstremna opasnost za Avganistan i za nas. Zato moramo biti od pomoći u ohrabrivanju Pakistana da nastavi putem ka uspostavljanju što stabilnije vlasti”,rekao je Romni.

Romni je dalje čestitao Obami na tome što je Osama bin Laden ubijen i što se usmerio na uništenje Al-kaide, ali je i podvukao da se ubistvima problem ne može rešiti. Obama mu je oštro odgovorio:

“Problem je u tome što guverner o čitavom nizu pitanja, da li je to Bliski Istok, Avganistan, da li je to Iran ili nije Iran, o svemu tome govori preko mape. Hoću reći, zadovoljan sam što sada podržavate našu politiku pojačavanja diplomatskog pritiska i potenciranja bilateralnih diskusija sa Iranom o njihovom nuklearnom programu. Ali samo pre nekoliko godina je to nešto što vi nikada ne biste učinili”.

Izneo je uverenje i da Romni nema jasnu spoljnu politiku, te da su njegove pozicije o pitanjima poput Sirije, Irana, Rusije i Kine nekonzistentne. Posebno je to pokušao da dokaže u slučaju Irana, no najpre stav koji je izneo Romni, koji je ipak insistirao na oštroj politici prema Teheranu.

“Od suštinskog je značaja da predsednik od samog početka pokaže snagu, da pokaže šta je prihvatljivo a šta nije. Iranski nuklearni program za nas nije prihvatljiv. Oni ne smeju da razvijaju svoje kapacitete. A način da to shvate je da ih izložite najtežim mogućim sankcijama. Diplomatska izolacija Irana koju sprovodimo mora biti čvršća. Moramo kazniti Ahmedinedžada. Moramo sprovesti najjači mogući pritisak”, kazao je on.

Gde je crvena linija

Obama je pak podvukao da su sankcije koje su preduzete prema Iranu ostvarile snažan udar na tamošnju ekonomiju, te da zahvaljujući tome:

“Kada govorimo o Iranu, dokle god sam ja predsednik Sjedinjenih Država, Iran neće doći do nuklearnog oružja. Jasno sam to rekao kada sam ušao u Belu kuću. Tada smo uspostavili najjaču koaliciju i najjače sankcije protiv te države u istoriji, što je osakatilo njihovu ekonomiju. Iranska valuta je pala za 80 procenata. Njihova proizvodnja nafte se spustila na nivo od pre 20 godina kada su bili u ratu sa Irakom. Dakle, njihova ekonomija je u rasulu. I razlog zbog kog smo to učinili je što je nuklearno oružje pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti i pretnja bezbednosti Izraela”.

Dalje, Romni je istakao da je upravo iranski nuklearni program najozbiljnija pretnja po američku bezbednost, dok je Obama insistirao da je to pitanje globalnog terorizma.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška dvojici kandidata poprilično izjednačena i da se dve nedelje pred izbore kreće na oko 47 procenata.

Utisak izjednačenosti završna debata ostavila je i na sagovornicu Radija Slobodna Evropa zamenicu direktora Međunarodnog bezbednosnog programa iz vašingtonskog Centra za strategijske i međunarodne studije, Stefani Sanok.

”Ono što je za mene iznenađujuće jeste da je ovo bila sjajna prilika da obojica kandidata razgovaraju o široj viziji američkog liderstva, ali ja baš to nisam dobila. Bilo je nerešeno. Ne mislim da je ijedan otišao sa tog mesta kao jasni pobednik”, ocenila je Sanok.

“Bila sam razočarana odgovorima koje su obojica kandidata dali o Iranu. Uočila sam veoma male razlike između njih o toj temi. Podvukli su potrebu korišćenja multilateralnih foruma, izneli su iste stvari, poput rigoroznih sankcija. Ono što nisam čula je, koliko se daleko tako može ići? Gde je ta linija u pesku? Ili crvena linija, kako god bi ste je zvali”.

Naša sagovornica posebno ukazuje i na lapsus koji se dogodio.

”Još jedna stvar koju bih želela da naglasim, volela bih da neko kaže guverneru Romniju da Mali nije na Bliskom Istoku. On je izrekao dva komentara koja podrivaju njegove argumente – želeo je da pokaže poznavanje međunarodnih odnosa, ali je u više navrata pomenuo ‘Mali’ (koji je afrička država), ni blizu Bliskom Istoku, a takođe je govorio da je Sirija važna za Iran zbog ‘pristupa moru’. Ako bi samo uzeo mapu, volela bih da mu pokažem o čemu je govorio”, rekla je Sanok.

Lapsus greška ili nepoznavanje materije? Ceniće birači, koliko 6. novembra, za kada su zakazani izbori.

Slobodna Evropa