foto: reuters
Panel eksperata i naučnika pod okriljem Ujedinjenih nacija izdao je sumorno upozorenje da je svet na pragu klimatske katastrofe pošto brzo izmiče cilj da se zagrevanje planete ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe.
U novom izveštaju se ipak ukazuje da postoji šansa za promenu kursa, ali samo ako zemlje širom sveta, a posebno industrijski razvijene, odmah krenu zajednički da smanjuje emisije gasova s efektom staklene bašte i odustanu od mnogih projekata koje pokreću fosilna goriva, pišu svetski mediji.
‘Klimatska tempirana bomba’
Svet je na ivici katastrofalnog zagrevanja, pošto će verovatno preći prag opasnog rasta temperature u narednih 10 godina, osim ako zemlje širom sveta drastično ne transformišu svoje ekonomije i odmah ne krenu da smanjuju upotrebu fosilnih goriva, ukazuje Vašington post (The Washington Post) na nalaze Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).
Izveštaj koji je u ponedeljak, 20. marta, objavio IPCC navodi da će svet verovatno promašiti najambiciozniji klimatski cilj – ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa – do prve polovine sledeće decenije.
Naučnici su ustanovili da će posle prolaska tog praga klimatske katastrofe biti toliko ekstremne da ljudi neće moći da se prilagode, pošto će osnovni elementi Zemljinog sistema biti fundamentalno i nepovratno promenjeni, piše list, ističući da bi toplotni talasi, glad i zarazne bolesti mogli da izazovi smrt miliona ljudi do kraja veka.
Ljudske aktivnosti su, prema IPCC-u već transformisale planetu brzinom i razmerom kakva nije zabeležena, što je, kako navodi Vašington post izazvalo nepovratnu štetu zajednicama i ekosistemima.
I pored toga, navodi se u izveštaju koji predstavlja sintezu višegodišnjih studija o uzrocima i posledicama porasta temperatura, globalne emisije štetnih gasova nastavljaju da rastu, dok su trenutni napori za smanjenje ugljeničnih gasova krajnje nedovoljni za izbegavanje klimatske katastrofe.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da je izveštaj “vodič kako da se deaktivira klimatska tempirana bomba” i tražio da razvijene zemlje eliminišu emisije ugljenika do 2040. godine, deceniju pre ostatka sveta.
Pošto je tek nekoliko zemalja na putu da ispune svoje klimatske obaveze a zemlje u razvoju već nesrazmerno trpe klimatske katastrofe, rekao je Gutereš, bogate zemlje imaju odgovornost da deluju brže od zemalja s niskim prihodima.
Izveštaj IPCC-a, tela eksperata koje su sazvale Ujedinjene nacije, nudi do sada najsveobuhvatnije razumevanje načina na koje se planeta menja i predstavlja sintezu šest ključnih izveštaja o klimatskim promenama objavljenim od 2018 na kojima su radile stotine stručnjaka širom sveta.
Male razlike, velike katastrofe
Procena da će globalne prosečne temperature porasti za 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa negde u “prvoj polovini 2030-ih”, ima poseban značaj u globalnoj klimatskoj politici, pošto je, kako ukazuje Njujork tajms (The New York Times), prema Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine, praktično svaka država pristala da stremi da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa.
Budući da se Zemlja već zagrejala u proseku za 1,1 stepen Celzijusa od industrijskog doba i uz rekordne nivoe globalnih emisija od fosilnih goriva prošle godine, cilj postavljen u Pariskom sporazumu brzo izmiče.
Mada, prema izveštaju, svet ima šanse od 50 odsto da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa ako preduzme hitne mere, kašnjenja i makar nekoliko godina bi najverovatnije učinilo taj cilj nedostižnim. Pri tome, ukazuje Njujork tajms, dva najveća svetska zagađivača, Kina i SAD, nastavljaju da odobravaju nove projekte fosilnih goriva.
Izveštaj koji je odobrilo 195 vlada kaže da će postojeća i planirana infrastruktura za fosilna goriva – elektrane na ugalj, naftne bušotine, fabrike, automobili i kamioni širom sveta – proizvoditi dovoljno ugljen-dioksida da se planeta u ovom veku zagreje za otprilike dva stepena Celzijusa. Da bi zagrevanje bilo ispod tog nivoa, mnogi od tih projekata moraće da budu otkazani, ugašeni ili da se na neki način učine čistijim.
Mnogi naučnici su istakli da prelazak praga od 1,5 stepeni neće značiti da je čovečanstvo osuđeno na propast, ali se očekuje da će svaki delić stepena dodatnog zagrevanja povećati ozbiljnost opasnosti s kojima se suočavaju ljudi širom sveta.
Razlika između 1,5 stepena zagrevanja i dva stepena može značiti da desetine miliona ljudi širom sveta doživi toplotne talase opasne po život, nestašicu vode i poplave. Svet od 1,5 stepena možda će i dalje imati koralne grebene i led na Arktiku leti, dok svet od dva stepena najverovatnije neće.
Mnogi od najstrašnijih klimatskih scenarija od kojih su nekada strahovali naučnici, poput predviđanja zagrevanja od četiri stepena Celzijusa ili više, sada izgledaju malo verovatno, jer su mnoge zemlje više investirale u čistu energiju, ali se, s druge strane, prema zaključcima izveštaja, očekuje da će čak i relativno skromna povećanja globalne temperature biti više remetuća nego što se ranije mislilo.
I dobre vesti
Panel naučnika Ujedinjenih nacija ukazao je da postoji “izvodljiv, ali tesan put” da se izbegnu najgore posledice klimatskih promena, ali da bi to uradile, zemlje u svetu moraju zajedno da smanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 60 odsto do 2035. kako bi ograničile zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Taj nivo smanjenja zahteva ogromnu i brzu promenu u snabdevanju energijom koja je već u toku u nekim zemljama, ali je ometena ratom u Ukrajini, globalnom energetskom krizom i težnjom za većim ekonomskim rastom u zemljama poput Kine i Indije, ukazuje list, dodajući da naučnici predviđaju da će emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nastaviti da rastu pošto su 2022. dostigle rekordne nivoe 2022.
Ipak, podvlači Volstrit džurnal, izveštaj ima i dobre vesti.
Ako zemlje budu mogle da izbalansiraju emisije gasova i uklanjanje ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte kako bi postigle “neto nulu” negde oko sredine veka, temperatura na Zemlji bi mogla da počne da se stabilizuje za deceniju ili nešto kasnije.
To je pozitivniji ishod nego u prethodnim studijama, rekao je naučnik Bendžamin Pulter (Benjamin Poulter) iz NASA-e koji je radio na izveštaju.
Drugi autori izveštaja ukazuju da klimatska rešenja — od prelaska na električna vozila do promene poljoprivrednih praksi — postaju jeftinija i dostupnija industrijalizovanom svetu i zemljama u razvoju, pri čemu ta rešenja takođe mogu da imaju i druge koristi.
U izveštaju IPCC-a se navodi da je gasove s efektom staklene bašte teško izbaciti iz nekih industrijskih procesa, poljoprivrede, vazduhoplovstva i brodarstva, zbog čega će te emisije morati da se uravnoteže metodama uklanjanja ugljen-dioksida, kao što su hvatanje emisija ugljenika iz fabrika i njihovo bezbedno skladištenje pod zemljom, korišćenje filtera za čišćenje ugljen-dioksida direktno iz vazduha ili ubeđivanje poljoprivrednika da hvataju više ugljenika u svojim poljima.
Sporna tehnologija hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida
Zemlje koje proizvode fosilna goriva predvođene Saudijskom Arabijom lobirale su za ključne aspekte klimatskog izveštaja UN, pri čemu se tehnologija hvatanja ugljenika pojavila kao jedna od žarišnih tačaka u diskusijama vladinih pregovarača koji su potpisale izveštaj, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Diskusije u Interlakenu u Švajcarskoj su dodatno produžene zbog pitanja tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika i uklanjanja ugljen-dioksida prilikom debate o konačnoj formulaciji “sažetka za kreatore politike” IPCC-a, pošto su se predstavnici Saudijske Arabije zalagali da se naglasak stavi na tu tehnologiju.
To je, međutim, kako piše britanski list pozivajući se na izvore, izazvalo konsternaciju među ostalim učesnicima koji su želeli veći fokus na smanjenju emisija “umesto oslanjanja na neproverene tehnologije”.
Izveštaj je priznao da bi hvatanje i skladištenje ugljenika moglo da ima ulogu u smanjenju emisija, ali su autori upozorili da takve tehnologije dolaze sa “zabrinutošću o izvodljivosti i održivosti”.
Kritičari kažu da tu trenutno skupu i nedovoljno razvijenu tehnologiju proizvođači nafte i gasa koriste kao način da nastave da rade kao do sada, a ne da postepeno ukidaju proizvodnju fosilnih goriva i prebacuju svoje poslovne modele na obnovljive izvore energije.
RSE