Parlamentarni i predsednički izbori u Bugarskoj

Povezani članci

• SZO pozvala ljude da otkažu planove za odmor kako bi zaštitili javno zdravlje
• Dogovor u svađi oko budžeta: evropska bolest USA
• Počelo suđenje bivšem premijeru Malezije
• Britanske vlasti uništile računala Guardiana na kojima su bili povjerljivi dokumenti Edwarda Snowdena!
• Referendum na Krimu: Građani biraju između pripajanja Rusiji i nezavisnosti regije
• Zastupništvo u Maleziji: Iran je prvi puta nakon 36 godina imenovao ženu za ambasadora

Foto: REUTERS/Stoyan Nenov

Građani Bugarske glasaju 14. novembra na trećim parlamentarnim izborima u sedam meseci, pošto nakon prethodna dva izborna ciklusa nijedna stranka nije uspela da sastavi vladu.

Za razliku od izbora u aprilu i julu, građani ovaj put ne biraju samo novi saziv parlamenta, već i šefa države u narednih pet godina.

Bojko Borisov, koji je bio na čelu Vlade Bugarske više od jedne decenije, podneo je u aprilu ostavku nakon rasprostranjenih antikorupcijskih protesta protiv njegove stranke desnog centra GERB.

Međutim, šanse Borisova da formira vladu gotovo da ne postoje, jer su ovogodišnje istrage korupcije u vreme njegovog mandata dovele do toga da ostale stranke isključuju mogućnost postizborne koalicije sa strankom GERB.

Jedan od dva glavna konkurenta koaliciji Bojka Borisova je nova partija Nastavljamo sa promenom, na čijem čelu su dva bivša ministra u prelaznoj vladi, Kiril Petkov i Asen Vasilev.

Partija Nastavljamo sa promenom, čiji su lideri stekli obrazovanje na američkom Harvardu, beleži rast podrške zbog odlučnih akcija protiv korupcije, prenela je agencija AP.

Partija Ima takvih ljudi osvojila je najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima 11. jula, ali je sada prema anketama na četvrtom mestu, jer nije uspela da formira vladu sa drugim strankama nastalim na talasu prošlogodišnjih demonstracija protiv korupcije.

Ankete pokazuju da bi cenzus od četiri odsto moglo da pređe najviše sedam lista.

Analitičari predviđaju teške pregovore o vladi nakon izbora, pošto će parlament ponovo biti fragmentisan.

Kao članica i NATO-a i Evropske unije, Bugarska je opterećena korupcijom od svrgavanja komunizma pre više od tri decenije. Ona je najsiromašnija članica EU i nalazi se na dnu po percepciji korupcije i slobode medija.

Predsednički izbori, na kojima je favorit aktuelni šef države Rumen Radev, nemaju naročit značaj s obzirom da je reč o pretežno ceremonijalnoj funkciji.

Radev, oštar kritičar Borisova koji je podržao prošlogodišnje demonstracije protiv korupcije, bori se za drugi petogodišnji mandat.

Pravo glasa ima više od 6,7 miliona građana, ali analitičari očekuju da će mnogi ostati kod kuće zbog novog talasa korona virusa, odnosno naglog rasta broja infekcija i smrtnih ishoda od posledica zaraze.

Bugarska je ove nedelje prijavila najveći broj umrlih od korona virusa u jednom danu od početka pandemije.

Iako se bolnice bore sa sve većim prilivom pacijenata, privremena tehnička vlada okleva da uvede nepopularne oštre mere pre izbora.

RSE