Plan za novi referendum o nezavisnosti Škotske pokreće neizvesnu pravnu bitku

 RSE
Autor 30.6.2022. u 07:48

Plan za novi referendum o nezavisnosti Škotske pokreće neizvesnu pravnu bitku

reuters

Najava plana za održavanje novog referenduma o nezavisnosti Škotske pripremila je teren za bitku s visokim ulozima, dok je šefica škotske vlade suočena s pravnim i političkim izazovima u nastojanju da obezbedi novo izjašnjavanje koje je daleko od izvesnog, pišu svetski mediji.

Kako zaobići Borisa Džonsona

Prva škotska ministarka Nikola Stardžon (Nicola Sturgeon) iznela je planove za održavanje referenduma o nezavisnosti 19. oktobra 2023. pokušavajući da nađe način da zaobiđe odbijanje britanskog premijera Borisa Džonsona (Johnson) da odobri glasanje, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Stardžon je 28. juna rekla da će glavni pravni zvaničnik škotske vlade predlog zakona o “konsultativnom” referendumu o nezavisnosti proslediti Vrhovnom sudu Velike Britanije da utvrdi da li njena vlada ima ovlašćenje da održi takvo glasanje.

Ako sud ne presudi u korist škotske vlade, Stardžon je rekla da će opšti izbori u Velikoj Britaniji koji se očekuju 2024. biti “de fakto” referendum pošto će njena Škotska nacionalna partija (SNP) voditi kampanju na samo jednom pitanju – nezavisnosti.

SNP je pobedila na prošlogodišnjim izborima za škotski parlament obećavajući da će održati referendum o nezavisnosti i sa škotskim Zelenima, koji takođe podržavaju izjašnjavanje o nezavisnosti, vlada SNP-a ima većinu u parlamentu u Edinburgu.

Stardžon je rekla da je pitanje referenduma prosleđeno sudovima kako bi osigurala da glasanje bude međunarodno priznato.

Na referendumu o nezavisnosti 2014, koji je odobrio tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron), Škoti su odbacili nezavisnost sa 55 odsto prema 45 odsto. Istraživanja javnog mnjenja sada pokazuju da je tesna većina protiv nezavisnosti, ali stručnjaci upozoravaju da nijedna strana ne može biti sigurna u svoju pobedu.

Stardžon je u pismu Džonsonu izrazila žaljenje što je dosad odbijao da odobri drugi referendum, navodeći da je “dobrovoljnoj uniji nacija” po njenom mišljenju “demokratski neprihvatljivo da put do referenduma mora ići preko sudova”.

Džonsonova vlada je saopštila da “sada nije vreme da se govori o drugom referendumu o nezavisnosti”, dok je britanski premijer na putu na samit NATO-a u Madridu rekao da bi “fokus zemlje trebalo da bude izgradnja snažnije ekonomije”.

Bitka s visokim ulozima

Najavom planova za održavanje referenduma, Stardžon je ponovo pokrenula bitku za budućnost svoje zemlje i izazvala britanske sudije da je spreče da održi izjašnjavanje o nezavisnosti, piše Njujork tajms (The New York Times).

Stardžon je time postavila scenu za pravnu i političku bitku s visokim ulozima oko sudbine Škotske, ali i nametnula još jedan problem britanskom premijeru Džonsonu, koji nastoji da zadrži vlast posle niza skandala i političkih preokreta.

Iako je posle zatišja u kampanji za nezavisnost Škotske usled pandemije COVID-19 to pitanje vraćeno na vrh dnevnog reda škotske vlade, prva odluka će zapravo biti na sudijama, ukazuje američki list, dodajući da većina pravnih eksperata veruje da, da bi referendum bio zakonit, dozvolu treba da da Džonson koji se nepokolebljivo protivi glasanju o samostalnosti Škotske.

Škotskoj vladi je potrebno da referendum bude legalan jer, kako objašnjava Njujork tajms, želi da se Škotska ponovo pridruži Evropskoj uniji koja u članstvo ne bi prihvatila zemlju čije proglašenje nezavisnosti nije potpuno pravno utemeljeno.

S druge strane, pitanje nezavisnosti je i ekonomski komplikovano, ukazuje list, dodajući da bi Škotska, u slučaju da posle referenduma uđe u Evropsku uniju (EU), imala carinsku i trgovinsku kopnenu granicu s Engleskom, svojim najvećim trgovinskim partnerom – što bi verovatno stvorilo niz problema za obe zemlje i za EU, kao što pokazuju trenutni sporovi oko Severne Irske.

I pravni i politički izazovi

Škotska liderka je u nameri da održi referendum u oktobru 2023. pored pravnih, suočena i s političkim izazovima, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Najava planova za referendum izgleda da će eskalirati dugotrajni sukob Stardžon sa britanskim premijerom koji je u više navrata odbijao zahteve da odobri referendum o izlasku iz Velike Britanije.

Džonson tvrdi da je referendumom 2014. rešeno pitanje nezavisnosti Škotske, ali Stardžon i njene pristalice kažu da se politički pejzaž od tada promenio, posebno izlaskom Velike Britanije iz EU, čemu se protivila velika većina glasača u Škotskoj.

Uprkos političkoj dominaciji SNP-a u Škotskoj, nezavisnost je polarizujuće pitanje, ukazuje američki list, navodeći prošlomesečnu anketu Ipsosa u kojoj je 45 odsto bilo za nezavisnost, 46 odsto protiv, a osam odsto neodlučnih.

Politički analitičari kažu da se SNP posle 15 godina na vlasti takođe suočava sa sve većim kritikama zbog finansiranja javnih usluga i politike zdravstva i obrazovanja.

Uz to, dodaje Volstrit džurnal, i ako britanski Vrhovni sud odluči da škotski parlament može da organizuje referendum bez odobrenja britanske vlade, stranke koje su za ostanak u Velikoj Britaniji će verovatno bojkotovati glasanje čime bi se umanjio kredibilitet izjašnjavanja.

Planovi A, B i C

Stardžon je odredila datum za referendum koji se možda neće dogoditi, budući da je daleko od izvesnog da će sudije britanskog Vrhovnog suda odlučiti da je takvo glasanje legalno, ističe BBC u analizi.

Odluka škotske prve ministarke da testira ovlašćenja škotskog parlamenta pre nego što pokuša da usvoji predlog zakona o referendumu je očigledno kockanje, ali, kako navodi britanski javni servis, verovatno manje haotično od rizika da parlament u Edinburgu usvoji predlog zakona koji bi potom bio oboren na sudu.

Plan A škotske liderke je bio da se u škotskom parlamentu dobije većina za novi referendum o nezavisnosti u nadi da će to ubediti britansku vladu da ga podrži.

Kako to nije uspelo – većina je dobijena, ali Džonson odbija da da odobrenje, ovo što je najavila Stardžon je varijacija plana B – da se radi na zakonu i na sudu isprobaju šanse, ukazuje BBC.

Stardžon je takođe otkrila svoj plan C – ako ne bude referenduma, na sledećim britanskim parlamentarnim izborima će voditi borbu samo po pitanju nezavisnosti.

Lekcija od 2014.

Stardžon je morala da se kocka s Vrhovnim sudom jer Džonson odbacuje novi referendum, tvrdeći da je onaj iz 2014. bio nešto što se događa “jednom u generaciji”, ocenjuje Gardijan (The Guardian) u uredničkom komentaru.

Džonson je u pravu kada kaže da usred rasta troškova života i oporavka od pandemije, sada nije vreme da se ponovo razmatra pitanje nezavisnosti. Međutim, i Stardžon je takođe u pravu kada kaže da Bregzit znači da su se promenile okolnosti od prvog referenduma o nezavisnosti 2014, ističe levo orijentisani britanski list.

Na referendumu o izlasku iz EU, svaka oblast u Škotskoj glasala je za ostanak, pa se pitanje sudbine Škotske vratilo u prvi plan jer mnogi Škoti smatraju da su povedeni na putovanje za koje nisu glasali.

Lekcija od 2014. godine je, zaključuje Gardijan, da ni Bregzit ni nezavisnost Škotske ne nude jasno rešenje kakvo su mnogi očekivali ili kakvom su se nadali.

RSE

 RSE
Autor 30.6.2022. u 07:48