Podele već na početku COP26

RSE
Autor 3.11.2021. u 07:41

Podele već na početku COP26

Foto: Reuters

Uprkos odvažnoj retorici svetskih lidera na klimatskoj konferenciji COP26, već prvog dana samita su se pojavile razlike i podele između razvijenih i zemalja u razvoju. Pitanje je ko treba da snosi najveći teret u nastojanju da se globalno zagrevanje ne otme kontroli s katastrofalnim posledicama po planetu i čovečanstvo, pišu svetski mediji.

Stare razlike već u uvodnim govorima

Svetski lideri otvorili su u ponedeljak, 1. novembra, ključni klimatski samit u Škotskoj apokaliptičnim upozorenjima da je ostalo malo vremena da se spreči katastrofalno globalno zagrevanje, ali su ponudili malo novih obaveza za agresivnije smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da su stare podele obeležile prvi dan samita COP26 .

Skup, koji bi trebalo da traje skoro dve nedelje, sazvan je u nadi da bi svet konačno mogao da dogovori značajne korake za sprečavanje ubrzanog zagrevanja planete, ali su, kako podvlači list, bili potrebni samo sati da se pojave prve nesuglasice.

Dugovečne podele u globalnoj debati ko je najodgovorniji za smanjenje emisija štetnih gasova izbile su u uvodnim obraćanjima okupljenih šefova država, kao i kritike upućene dvema zemljama koje imaju velike emisije gasova s efekatom staklene bašte – Kini i Rusiji, čiji lideri ne prisustvuju skupu, ukazuje Njujork tajms i dodaje da su takođe bile vidljive tenzije između bogatih i siromašnih zemalja, pošto manje razvijene države zahtevaju veću pomoć i bržu akciju od bogatijih.

U osnovni samita je tenzija, kako piše list, između onoga što su lideri zemalja koje najviše doprinose globalnom zagrevanju do sada obećali i onoga što naučnici i predstavnici civilnog društva kažu da se mora uraditi.

Takođe postoji raskorak između onoga što je obećano i onoga što je stvarno urađeno, ističe list, navodeći da su lideri zemalja u razvoju podsetili na samitu da siromašnije zemlje tek treba da dobiju 100 milijardi dolara godišnje pomoći u vezi s klimom koja ima je obećana do 2020.

Podela između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je na samitu COP26 da će naredna decenija biti odlučujuća u borbi protiv klimatskih promena. Nekoliko sati kasnije, indijski premijer Narendra Modi rekao je da će njegova zemlja svesti emisije gasova s efektom staklene bašte na nulti nivo do 2070, što je veći rok nego što se očekivalo.

Taj jaz, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) naglašava fundamentalnu podelu između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja, nekoliko dana pošto su lideri Grupe 20 velikih ekonomija ostvarili mali napredak u postavljanju specifičnih klimatskih ciljeva za koje su se mnogi nadali da će olakšati rasprave u Škotskoj.

Razvijene zemlje i zemlje u razvoju raspravljaju koje države bi trebalo da preuzmu veći teret za dalje smanjenje emisija štetnih gasova, kako bi klimatski ciljevi Pariskog sporazuma iz 2015. bili ostvarivi. Taj sporazum obavezao je zemlje da smanje emisije na nivoe za koje se naučnici nadaju da će ograničiti globalno zagrevanje.

Ključna tačka u debati je koliko brzo postići ukupnu nultu emisiju gasova s efektom staklene bašte, što znači da se emisije toliko smanje da se mogu u potpunosti nadoknaditi prirodnim i veštačkim sredstvima za uklanjanje gasova s efektom staklene bašte iz atmosfere.

SAD i Evropska unija (EU) su se obavezale da će dostići ukupnu nultu emisiju do 2050, dok su se članice G-20, uključujući Indiju, saglasile u nedelju, 31. oktobra, o “ključnom značaju” dostizanja ukupne nulte emisije do ili oko sredine veka.

Zemlje u razvoju tvrde da su razvijene zemlje – posebno SAD – odgovorne za većinu emisija ugljen-dioksida, koje su se decenijama akumulirale u atmosferi i izazivale zagrevanje. Te zemlje, ukazuje Volstrit džurnal, žele da SAD, Evropa, Japan i nekoliko drugih bogatijih država brže smanje svoje emisije.

Da bi ispunile svoje ciljeve u korišćenju obnovljivih izvora energije i prilagođavanju klimatskim promenama, zemlje u razvoju se spremaju da traže veliko povećanje finansijske podrške od bogatih zemalja. Afričke zemlje su već objavile svoj zahtev – više od 1.300 milijardi dolara godišnje za zemlje u razvoju počevši od 2030.

Senka nespremnosti Indije i Kine da odustanu od uglja

Odbijanje Indije i Kine da odviknu svoje privrede od uglja baca senku na klimatsku konferenciju u Glazgovu, ocenjuje Tajms (The Times) u uredničkom komentaru.

Indija je drugi najveći proizvođač i potrošač uglja na svetu posle Kine, ukazuje list, navodeći da obe te zemlje propovedaju revoluciju čiste energije, ali da nastavljaju da gutaju ugalj.

Nespremnost Indije i Kine da odustanu od uglja, kako piše Tajms, baš i ne ohrabruje ostatak sveta da napravi veliki kolektivni skok i uloži značajnu žrtvu, za koju se smatra da je od suštinskog značaja za drastično smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte i ograničavanje zagrevanja na 1,5 Celzijusa.

Ipak, premijer Indije se, za razliku od lidera Kine, Rusije i Turske, potrudio da dođe i objasni svoju poziciju, ističe londonski list, objašnjavajući da u suštini Modijeva vlada kaže da je na bogatim zemljama, koje su ranije doprinosile globalnom zagrevanju, da budu “ukupno negativne”, odnosno da apsorbuju više ugljenika nego što ga emituju.

Konferencija u Glazgovu je, prema oceni u uredničkom komentaru Tajmsa, delimično sukob između onih koji osuđuju vrtoglavu jurnjavu za privrednim rastom, bez obzira koliko prljavim, u privredama u razvoju i onih koji smatraju da zapadne sile žele da uguše taj rast jednostranim narativom o klimatskim promenama.

Duboka neizvesnost uprkos smeloj retorici

Uprkos obećanjima svetskih lidera u nastojanju da se uspore klimatske promene ostaje duboka neizvesnost oko toga da li dve nedelje međunarodnih pregovora mogu doneti dovoljno značajne pomake da se izbegne katastrofalan porast globalnog zagrevanja, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).

Mnogi lideri su pregovore Ujedinjenih nacija o klimi proglasili za jednu od poslednjih šansi čovečanstva da prihvati drastično smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, pošto naučnici upozoravaju da će u suprotnom zagrevanje izmaći kontroli i da će klimatske promene naneti više patnje i suštinski preoblikovati način na koji ljudi žive na planeti.

Smela retorika u Glazgovu, jednom od rodnih mesta industrijske revolucije, nije u skladu sa odsustvom lidera nekih od najvećih svetskih emitera gasova s efektom staklene bašte – zlokobno ukazuje da bi pregovori mogli da ne ispune očekivanja, ističe list, navodeći da kineski predsednik Si Đinping, ruski predsednik Vladimir Putin ili turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) nisu došli na skup, već su poslali svoje podređene.

Neki od zvaničnika nižeg ranga koji su bili uključeni u pregovore rekli su da su zabrinuti da bez prihvatanja novih obaveza pregovori neće ispuniti velike ambicije da se uspori zagrevanje planete, ukazuje Vašington post.

Zemlja je već toplija za otprilike 1,1 stepen Celzijusa u poređenju s predindustrijskim nivoima. Ujedinjene nacije su u nedavnoj analizi upozorile da je svet na putu da tokom veka dostigne 2,7 stepeni Celzijusa zagrevanja na osnovu postojećih obećanja o smanjenju emisija.

RSE

RSE
Autor 3.11.2021. u 07:41