Pomeranjem Vrhovnog suda SAD udesno neizvesna sudbina prava na abortus

RSE
Autor 28.9.2020. u 09:21

Pomeranjem Vrhovnog suda SAD udesno neizvesna sudbina prava na abortus

Predlogom američkog predsednika Donalda Trampa da upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu popuni konzervativna sutkinja Ejmi Koni Beret (Amy Coney Barrett), najviši sud Sjedinjenih Američkih Država (SAD) će se, ako Senat potvrdi njen izbor, odlučno i na duže vreme pomeriti udesno, što bi moglo dovesti do ključnih promena, pre svega u pravu na abortus, ali i u drugim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita, pravo na nošenje oružja ili imigracija, pišu svetski mediji.

Religiozna uverenja i sudijske dužnosti

Za borce protiv abortusa, uspon sutkinje Beret do Vrhovnog suda SAD bila bi životna pobeda, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da bi katolkinja i duboko konzervativna pravnica bila treći sudija kojeg predsednik Donald Tramp (Trump) postavlja u najviši sud, čvrsto ga pomerajući udesno.

Postavljanjem Beret u Vrhovni sud, konzervativci bi imali većinu od 6-3. Republikanci se, kako piše britanski list, nadaju da će ona biti sigurniji konzervativni glas od nekih ranijih sudija koje su postavili. I glavni sudija Džon Roberts (John), pa i Nil Gorsuč (Neil Gorsuch), koje je Tramp imenovao 2017, nekoliko puta su se priklonili liberalnom krilu Vrhovnog suda.

Poverenje koje Beret uliva na desnoj strani, podudara se sa strahom koji izaziva na levoj strani. Imenovanjem u Vrhovni sud nepokolebljivo liberalna sutkinja, pokojna Rut Bejder Ginsburg (Ruth Bader Ginsburg), bila bi zamenjena čvrstom konzervativkom, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da je profesorka Pravnog fakulteta Notre-Dam u Indijani omiljena među konzervativnim aktivistima koji žele da ponište presudu Vrhovnog suda iz 1973. Rou protiv Vejda (Roe vs Vade), koja je stvorila ustavno pravo na abortus.

Vera Beret je već bila centralna tačka sporenja republikanaca i demokrata 2017. kada je u Senatu saslušavana radi postavljanja u apelacioni sud. Demokrate su isticale njene verske stavove uz sumnju da će uticati na njene sudijske odluke. Republikanci su to odbacivali kao “religiozni test”, dok je Beret rekla da će odvojiti svoje lične religiozne stavove od dužnosti sudije.

Beret je otvoreno govorila o svojim stavovima o moralnosti u društvu i polemisala o pitanjima kako pobožni sudija treba da razreši tenzije između svojih sudijskih dužnosti i religioznih uverenja, ističe list. Ona je 2015. potpisala pismo kojim se potvrđuje, među ostalim tradicionalnim katoličkim stavovima, da su “brak i porodica zasnovani na neraskidivoj vezi muškarca i žene”, a 2012. se pridružila osudi dela Obamakera koji je zahtevao od poslodavaca da pokriju neke troškove kontracepcije u okviru zdravstvene zaštite.

Skalijina sledbenica

Konzervativni pravni stavovi Beret i njena bliskost s bivšim šefom i mentorom, konzervativnom ikonom sudijom Entoninom Skalijom (Antonin Scalia), među mnogim demokratima u SAD izazvali su zabrinutost da će Vrhovni sud gurnuti dalje udesno što bilo teško preokrenuti u narednim godinama ili čak decenijama, piše Vašington post (The Washington Post).

Uspon Baret poklapa se s naporima republikanaca da iskoriste kontrolu nad Senatom da preoblikuju Vrhovni sud, nasleđe koje bi moglo da ostane iza Trampa i ona bi bila kamen temeljac takve strategije, ocenjuje američki list. Ako Senat potvrdi imenovanje 48-godišnje Beret, njen glas bi mogao biti odlučujući u slučajevima o zdravstvenoj zaštiti, abortusu, imigraciji, kontroli oružja i mnogim druga pitanjima.

Beret je rekla da se duboko oslanja na svoje striktno poštovanje katoličke vere, iako naglašava da to ne utiče na njene sudske odluke. Članica je hrišćanske grupe Pipl of preis (People of Praise) koja veruje da je svet ispunjen mračnim silama. Ženske vođe grupe zovu se “sluškinje” (handmaid) još pre nego što je roman Margaret Etvud (Margaret Atwood) dao novo značenje toj frazi.

Kroz karijeru Beret se provlačio uticaj Skalije za kojeg je radila 1998. i 1999. Kao i njen mentor, sebe smatra pripadnicom takozvanog originalističkog tumačenja, prema kojem se ustav interpretira u skladu s originalnim namerama pisaca, ukazuje Vašington post, dodajući da takvom pristupu pribegavaju najkonzervativnije sudije.

Za skoro tri godine rada na apelacionom sudu, Baret je učestvovala u oko 100 presuda i njene presude su, kako piše Vašington post, ohrabrile konzervativce, a uznemirile liberale. U tri slučaja ona je na apelacionom sudu izrazila neslaganje s odlukama sudskog veća koje su sprečile ograničenje prava na abortus.

Rou protiv Vejda

Beret zasad ima gotovo jednoobraznu istoriju glasanja u slučajevima koji se tiču abortusa, prava na oružja, diskriminacije i imigracije. Ako Senat potvrdi njen izbor, Vrhovni sud ne samo što će biti pomeren u desno, već će kompromis biti manje verovatan, dok bi moglo biti ugroženo pravo na abortus ustanovljeno slučajem Rou protiv Vejda, piše Njujork tajms (The New York Times).

Tramp je obećao da će postaviti sudije spremne da obore odluku iz slučaja Rou protiv Vejda i Beret je u akademskim i pravnim tekstovima izrazila sumnju u široku interpretaciju prava na abortus. Ona će na saslušanju u Senatu bez sumnje reći da je taj slučaj postavio presedan, ukazuje Njujork tajms, dodajući da Vrhovni sud u bliskoj budućnosti verovatno neće razmatrati slučaj protiv Roa, već da bi mogao razmatrati predmete koji bi postepeno smanjivali pravo na abortus.

Ali kada dođe taj dan, mnoge pristalice sutkinje Beret uverene su da ona neće ustuknuti. Sudija Skalija napisao je da Ustav ništa ne govori o abortusu i da bi saveznim državama trebalo dozvoliti da same odlučuju o tome, piše Njujork tajms i ističe da nema razloga da se veruje da će Beret imati drugačije mišljenje.

Prevazilaženje značajnog presedana, ipak, nije mali poduhvat, ističe Njujork tajms. Sutkinja Beret je, međutim, istakla da su neki presedani vredniji od drugih, posebno kada je presedan nepopularan. “Odgovor javnosti na kontroverzne slučajeve kao Rou odražavaju javno odbacivanje stava da stare decisis (neka odluka stoji) može proglasiti trajnu pobedu u polarizujućoj ustavnoj borbi”, napisala je ona 2013.

Imenovanje Beret u Vrhovni sud bi moglo uticati i na već postojeće sudije tog suda, ukazuje Njujork tajms. Ako raspored snaga bude šest naspram tri u prilog konzervativnog krila, glavni sudija, koji je povremeno glasao s ranija četiri pripadnika liberalnog krila u slučajevima zdravstvene zaštite, abortusa i imigracije, imao bi manje podsticaja da to čini u prekonfigurisanom sudu.

Predizborna bitka

Imenovanje Beret za kandidatkinju za Vrhovni sud sigurno će pokrenuti žestoku bitku oko abortusa uoči novembarskih predsedničkih izbora, ocenjuje Tajms (The Times), dodajući da je njen stav sad predmet detaljnog ispitivanja.

U članku iz 1998. Beret je napisala da je abortus “uvek nemoralan”. U govoru na Univerzitetu Džeksonvil 2016, međutim, rekla je da veruje da srž odluke u slučaju Rou protiv Vejda, koji ženama daje pravo na abortus, neće biti promenjen, ali da su moguće manje promene, poput pitanja da li je abortus moguć u kasnoj trudnoći ili kolika se ograničenja mogu staviti na klinike.

Pred izbore obe strane u debati su svesne implikacija nominacije Beret, ističe londonski list. Demokrate vode računa da ne budu viđene kao da su protiv vere, s obzirom na pretežnost katoličkih glasača u ključnim državama za izbore kao što su Mičigen, Viskonsin i Florida. Izvor blizak štabu kandidata demokrata Džoa Bajdena (Joe Biden) rekao je da očekuje da će sporenje oko Beret koštati demokrate u određenim državama, posebno na glasanju za Senat u konzervativnim državama poput Montane i Džordžije.

S druge strane, pojedini demokratski senatori poput Elizabet Voren (Elizabeth Warren) naglasili su da žele da se borba oko nominacije Beret usredsredi na pitanja poput zdravstvene zaštite, za koju smatraju da će im pomoći, a ne na kulturni rat oko abortusa i religije.

Međutim, kako ukazuje Tajms, i republikanci hodaju po tankoj žici. Ankete pokazuju da dve trećine Amerikanaca, uključujući mnoge umerene republikance, podržava zadržavanje Rou protiv Vejda, dok je samo 29 odsto da se ta presuda poništi. Tramp takođe želi da izbegne da uznemiri žene iz predgrađa, među kojima je već nepopularan. S pitanjem sudbine prava žena da biraju, spor će dalje radikalizovati baze dve stranke, ukazuje londonski list, dodajući da je u 48 sati posle smrti Ginsburg, sajt za donacije demokrata, obradio 124 miliona dolara uplata.

RSE

RSE
Autor 28.9.2020. u 09:21

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija