Predlog nemačke vlade za lakše dobijanje državljanstva na udaru kritike

RSE
Autor 29.11.2022. u 08:56

Predlog nemačke vlade za lakše dobijanje državljanstva na udaru kritike

Foto: picture alliance/dpa/Holger Hollemann

Izmene nemačkog zakona o državljanstvu naišle su na kritike i protivljenje iz redova konzervativne opozicije, ali i najmanje članice vladajuće koalicije uprkos tome što je ova reforma bila među ključnim obećanjima trostranačke koalicije, pišu svetski mediji.

Reforma zakona o državljanstvu omogućila bi imigrantima lakše dobijanje državljanstva Nemačke i ubrzala procedure naturalizacije.

Nemačka vlada saopštila je u petak, 25. novembra, da radi na planovima da pojednostavi dobijanje državljanstva, ubrzavanjem naturalizacije imigranata i omogućavanjem dvojnog državljanstva, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Prema predloženim novim pravilima, naturalizacija bi bila moguća posle pet godina boravka u zemlji umesto osam, pri čemu bi za ljude za koje se smatra da su se posebno dobro integrisali u nemačko društvo to bilo smanjeno na tri godine.

Deca rođena u Nemačkoj automatski bi postala državljani ako jedan od roditelja imigranata živi u zemlji legalno najmanje pet godina.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe planira da ublaži neke jezičke zahteve za starije imigrante i olakša ljudima da imaju više državljanstava.

Reforma zakona o državljanstvu je, kako ističe AFP, bila jedno od ključnih obećanja koalicione vlade kancelara Šolca, kada je predvođena njegovom Socijaldemokratskom partijom došla na vlast pre godinu dana.

Promene su predložene u vreme kada se Nemačka sa sve starijom populacijom suočava sa akutnim manjkom radnika u brojnim privrednim sektorima, navodi AFP, ukazujući da nemačko Ministarstvo rada predviđa da će u najvećoj evropskoj ekonomiji do 2026. godine faliti oko 240.000 kvalifikovanih radnika.

Doprinos imigranata ekonomiji

Šolc je u subotu, 26. novembra, istakao da su imigranti odigrali integralnu ulogu u obnovi i jačanju Nemačke i naveo da su za naturalizaciju imigranata potrebna bolja pravila, ukazuje Politiko (Politico).

“Radi se o poštovanju i, naravno, o našem prosperitetu. Jer sve ove žene i muškarci doprinose snažnoj ekonomiji. Dobro je da se opredele za nemačko državljanstvo”, naveo je nemački kancelar na Tviteru (Twitter).

U svojoj redovnoj nedeljnoj video poruci, Šolc je rekao da je “Nemačka za mnoge postala zemlja nade”, dodajući da su “žene i muškarci, a ponekad i deca koji su došli u Nemačku, uveliko doprineli da naša ekonomija bude snažna kao što je danas”.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) rekla je dan ranije da je smanjenje vremena čekanja za dobijanje prava na državljanstvo “podsticaj za integraciju”.

Kritike konzervativaca

Šolc se, međutim, u vreme porasta ilegalnih migracija u Evropu suočio s kritikama zbog plana da se imigrantima olakša dobijanje državljanstva, piše Tajms (The Times).

Nemački konzervativci su optužili Šolca da daje novi podsticaj ljudima da ilegalno dolaze preko Sredozemnog mora ili zapadnog Balkana.

Nemačka je glavna destinacije za tražioce azila i iregularne migrante koji ulaze u Evropsku uniju, ističe londonski list, ukazujući da je broj ilegalnih migranata u EU porastao za 73 odsto tokom protekle godine.

“Jeftina rasprodaja nemačkog državljanstva ne podstiče integraciju – ona će izazvati dodatne ‘efekte privlačenja’ ilegalne migracije”, rekao je za list Bild bavarski konzervativac i bivši ministar Aleksandar Dobrind (Alexander Dobrindt).

Šef poslaničke grupe Unije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske stranke, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Torsten Fraj (Thorsten Frei) rekao je da je “pet godina veoma, veoma kratak period” za dobijanje prava na državljanstvo.

Predlog reforme zakona o državljanstvu takođe nije popularan među stanovništvom, navodi Tajms, ukazujući na anketu Inse za Bild koja je pokazala da je 65 odsto birača bilo protiv plana, dok ga podržava samo 23 odsto njih.

Prema podacima granične službe EU Fronteks (Frontex), u prvih 10 meseci ove godine na spoljnim granicama EU je otkriveno 275.500 neregularnih ulazaka, što je najviši nivo od 2016. Mnogi krive Šolcovu prethodnicu Angelu Merkel za podsticanje migrantske kriza EU 2015. zbog njenog poziva Sirijcima koji beže od rata.

Protivljenje koalicionog partnera

I istaknuti članovi Slobodnih demokrata, najmanje partije u koalicionoj vladi, nastoje da zaustave planove za ublažavanje pravila za dobijanje državljanstva, tvrdeći da vlada prvo mora da učini više kako bi obezbedila da budu deportovani ljudi koji su u zemlji ilegalno, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Poslanici iz liberalne partije, koja je pre ulaska u Šolcovu koaliciju prošle godine bili sklonija saradnji s desnim centrom i koja sada beleži pad podrške u anketama, odbacuju Šolcov plan. Oni ukazuju na obećanje u koalicionom sporazumu da će “iregularna migracija biti efikasno smanjena”, tvrdeći da je premalo urađeno na tom polju.

Generalni sekretar Slobodnih demokrata Bijan Djir-Sarai rekao je 28. novembra da “sada nije trenutak da se pojednostavi zakon o državljanstvu”.

“Za sada nema napretka u repatrijaciji i borbi protiv ilegalne migracije”, rekao je on, dodajući da ne sme da se “napravi drugi korak pre prvog”.

Šefica odbora za odbranu nemačkog parlamenta, Mari-Agnes Štrak-Cimerman (Marie-Agnes Strack-Zimmermann), takođe iz Slobodnih demokrata, rekla je da je ispravno da se ljudi koji dugo žive i rade u Nemačkoj brže integrišu, ali da prvo treba obezbediti da oni koji u zemlji borave ilegalno, budu vraćeni u zemlje odakle su došli.

Nemačko državljanstvo je, prema zvaničnoj statistici, prošle godine dobilo oko 131.600 ljudi, od kojih su četvrtina državljani drugih članica EU. U zemlji s oko 84 miliona to je porast za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, delom zato što sve veći broj Sirijaca dobija nemačko državljanstvo.

Druge mere liberalizacije

Među ostalim planovima i merama za liberalizaciju, kako ukazuje AP, vlada u Berlinu je iz nemačkog krivičnog zakona uklonila zabranu da lekari “oglašavaju” usluge abortusa.

Smanjena je i minimalna starosna granica za glasanje na izborima za Evropski parlament sa 18 na 16 godina, a isto želi da uradi i za izbore u Nemačkoj.

Vlada takođe želi da ukine 40 godina star zakon koji zahteva od transseksualnih osoba da dobiju psihološku procenu i sudsku odluku pre promene pola.

Pored toga, Šolcova vlada ima za cilj da dekriminalizuje posedovanje ograničenih količina kanabisa i da dozvoli njegovu prodaju odraslima u rekreativne svrhe na kontrolisanom tržištu.

Međutim, kako ukazuje AP, neki od planova mogli bi da naiđu na poteškoće u gornjem domu parlamenta, koji predstavlja 16 vlada saveznih država i gde Šolcova koalicija ne kontroliše većinu.

RSE

RSE
Autor 29.11.2022. u 08:56