Presuda egipatskim aktivistima uprkos međunarodnim pritiscima

tačno.net
Autor 22.12.2021. u 10:04

Presuda egipatskim aktivistima uprkos međunarodnim pritiscima

Ala Abdel Fatah, foto: AFP

Trojica egipatskih aktivista, među kojima istaknuti učesnik protesta 2011. godine, osuđena su u procesu za koji organizacije za ljudska prava kažu da je poslednji u nizu slučajeva kršenja ljudskih prava u Egiptu. Sud u Kairu im je izrekao višegodišnje zatvorske kazne, uprkos međunarodnim pritiscima, ali i naporima zemlje da popravi stanje ljudskih prava zbog kojeg je u sporu sa Zapadom, pišu svetski mediji.

Pet godina zatvora zbog retvita

Ala Abdel Fatah, sekularni kritičara režima i ikona egipatske revolucije 2011. godine, osuđen je 20. decembra na pet godina zatvora zbog širenja lažnih vesti, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financijal Times).

Fatah je osuđen zbog “širenja lažnih vesti koje narušavaju nacionalnu bezbednost” zbog retvitovanja i na presudu se ne može uložiti žalba.

Mohamed Baker, jedan od advokata Abdela Fataha, osuđen je na četiri godine zatvora po istoj optužbi. Obojica su uhapšena 2019. i proveli su skoro dve godine u pritvoru. Slična zatvorska kazna izrečena je i blogeru Mohamedu Ibrahimu.

Programer Abdel Fatah (40) bio je istaknuti aktivista tokom pobune 2011. kojom je svrgnut autokratski predsednik Hosni Mubarak koji je vladao Egiptom 30 godina.

Mubarakov pad doveo je do kratkog i haotičnog demokratskog eksperimenta koji se završio 2013. kada je Abdel Fatah al-Sisi, sadašnji predsednik i bivši vojni general, predvodio puč protiv izabranog islamističkog predsednika.

Vlasti su tada Muslimansko bratstvo, islamističku organizaciju koja je pobedila na izborima 2012, proglasile terorističkom grupom i uhapšene su hiljade islamista, ali su na udaru bili i sekularni aktivisti, novinari, blogeri i drugi kritičari režima.

Poslednji u nizu slučajeva

Egipatski sud osudio je trojicu istaknutih aktivista uprkos međunarodnom pritisku da budu oslobođeni u slučaju koji je izazvao kritike zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Trojica osuđenih aktivista su u zatvoru od septembra 2019. posle akcije vlasti u kojoj su pritvorene hiljade ljudi kako bi se ugušili retki protesti na kojima je tražena smena predsednika Sisija, ukazuje američki list, dodajući da njihove porodice i organizacije za ljudska prava kažu da njih trojica tada nisu učestvovali u protestima.

Presuda trojici aktivista je, poslednji u nizu slučajeva zbog kojih lokalne i međunarodne grupe za ljudska prava optužuju Sisijevu vladu za kršenje ljudskih prava, pošto su desetine hiljada ljudi uhapšene u obračunu vlade s političkim protivnicima od vojnog udara 2013, navodi Volstrit džurnal i ukazuje da su aktivisti, novinari i borci za ljudska prava proveli godine u zatvorima bez optužbi po egipatskom sistemu predsudskog pritvora.

Stanje ljudskih prava u Egiptu je izvor sporenja Kaira i Zapada. Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), koja nastoji da ljudska prava i demokratija budu u temelju njene spoljne politike, u septembru je uskratila 130 miliona dolara vojne pomoći Egiptu zbog pitanja ljudskih prava, mada Vašington nastavlja da sarađuje s Kairom na regionalnim bezbednosnim problemima i u drugim oblastima.

Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova je u nedelju, 19. decembra, odbacilo saopštenje nemačke vlade u kojem je pre presude traženo oslobađanje trojice aktivista, navodeći da je to mešanje u odluke lokalnih sudova.

Brutalno kršenje građanskih prava

Presude aktivistima sugerišu da egipatska vlada nije smanjila suzbijanje disidenata, uprkos naporima da poboljša svoj imidž po pitanju ljudskih prava, priznajući da međunarodne kritike štete njenom diplomatskom položaju i ekonomskim interesima, ističe Njujork tajms(The New York Times).

Egipatska vlada najavila je strategiju za unapređenje ljudskih prava u narednih pet godina, ali kritičari kažu da je bilo malo naznaka bitnijih promena, već da je reč samo o pozi kako bi se odvratila pažnja od represije.

Vlada je u oktobru ukinula četvorogodišnje vanredno stanje, ali je predsedniku i službama bezbednosti dala ovlašćenja koja im i dalje daju slobodu da guše proteste i kontrolišu medije. Vlasti su oslobodile nekoliko istaknutih aktivista iz zatvora, mada hiljade su i dalje u zatvoru, dok sudovi nastavljaju da presuđuju drugima.

Egipatske vlasti uporno osporavaju optužbe za kršenje prava, koje zvaničnici i provladini mediji često prikazuju kao deo zavere za rušenje države, ukazuje list. Oni tvrde da su bile potrebne izuzetne mere za vraćanje stabilnosti posle previranja koja su potresla državu nakon pobune 2011. kojom je svrgnut Mubarak.

Sisi je posle preuzimanja vlasti nadzirao brutalno kršenje građanskih prava, gušenje političke opozicije i javnog izražavanja neslaganja, kao i korišćenje sile za suzbijanje protesta. Grupe za ljudska prava kažu da je obračun rezultirao stotinama mrtvih i da su desetine hiljada ljudi zatvorene.

U maju je više od 30 zemalja, uključujući SAD i njihove najbliže saveznike, objavilo veoma kritičko saopštenje pozivajući Egipat da dozvoli aktivistima, medijima i drugima da govore “bez straha od zastrašivanja, uznemiravanja, hapšenja, pritvora ili bilo kojeg drugog oblik odmazde”.

Zatvorska saga Abdela Fataha

Presuda na pet godina zatvora Abdelu Fatahu je poslednji preokret u sagi u kojoj je on veći deo poslednje decenije proveo iza rešetaka, ukazuje Vašington post (The Washingon Post).

Abdel Fatah je jedan od nekoliko članova njegove porodice koji su bili u zatvoru. Njegova mlađa sestra Sana Seif osuđena je u martu za širenje lažnih vesti, zloupotrebu društvenih medija i vređanje policajca na dužnosti. Amnesti internešenal (Amnesty International) opisao je njenu osudu kao “razoran udarac pravu na slobodu izražavanja u Egiptu”.

Abdel Fatah, čiji je otac bio istaknuti advokat za ljudska prava, a majka profesorka i aktivistkinja, proveo je godine u zatvoru pod više egipatskih vlada.

On je bio u zatvoru na 45 dana 2006. pošto se pridružio antivladinim protestima, a ponovo je pritvoren 2011. kada je usred talasa demonstracija širom arapskog sveta bio aktivan u pokretu koji je iznudio Mubarakovu ostavku.

U potonjim godinama, Abdel Fatah je optužen za organizovanje nezakonitog protesta, posle čega je osuđen na pet godina zatvora. Pušten je 2019. godine pod uslovom da se svake noći javlja u lokalnu policijsku stanicu u kojoj je mesecima spavao, ali je ubrzo ponovo zatvoren.

U eseju objavljenom u Njujork tajmsu 17. decembra, njegova majka, Laila Sueif, napisala je da je većinu vremena u zatvoru proveo “bez optužbi, u predsudskom pritvoru” i da mu se “sudi za retvitovanje tvita o zatvoreniku koji je umro posle mučenja, u istom zatvoru u kojem se Ala sada nalazi”.

‘Travestija pravde’

Organizacije za ljudska prava navode da su Abdelu Fatahu i drugim aktivistima podmetnute optužbe i da je suđenje lažno, ukazuje BBC.

Grupe za ljudska prava optužuju vladu predsednika Sisija da suzbija svaki oblik neslaganja otkako je predvodio puč protiv njegovog prethodnika Mohameda Morsija 2013. i navode da su desetine hiljada kritičara vlade, uključujući aktiviste i advokate za ljudska prava, arbitrarno pritvorene.

Amnesti internešenal je saopštio da je presuda “travestija pravde”, dok je Komitet za zaštitu novinara ocenio da je “neprihvatljiva”.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je dan pre presude saopštio da je suđenje trojici aktivista obeleženo brojnim kršenjima prava na pravično suđenje i kršenjima propisanog procesa.

Porodica Abdela Fataha rekla je Hjuman rajts voču da su njegovi advokati mogli da vide spise predmeta samo u prisustvu tužilaca, dok je sud uporno ignorisao njihove zahteve da dobiju kopije dokumenata.

Aktivisti su se, prema Hjuman rajts voču, takođe suočili s “užasnim” uslovima u zatvoru. Porodica Abdela Fataha rekla je da je bio premlaćen i ponižavan u pritvoru, da mu je zabranjen pristup materijalu za čitanje, radiju i zatvorskoj biblioteci i da mu nije dozvoljeno vreme za rekreaciju van ćelije.

Arapska mreža za informacije o ljudskim pravima saopštila je da su vlasti blogeru Ibrahimu onemogućile da ga posećuju advokati i porodica od februara 2020, čak i pošto je pokušao samoubistvo u avgustu.

RSE

tačno.net
Autor 22.12.2021. u 10:04