Putin širom otvorio vrata da ostane na vlasti posle 2024.

RSE
Autor 12.3.2020. u 09:07

Putin širom otvorio vrata da ostane na vlasti posle 2024.

Foto: Reuters

Vladimir Putin se 2012., pošto je četiri godine navodno bio druga violina Dmitriju Medvedevu, vratio na funkciju predsednika. I odmah je krenula igra nagađanja: koliko će dugo biti predsednik, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Da li će to biti do 2018. godine, posle šestogodišnjeg mandata, ili 2024. godine, kada će se suočiti s ustavnim ograničenjem od dva uzastopna mandata? Da li će otići ranije, kao što je to uradio njegov prethodnik Boris Jeljcin koji je zapanjio naciju svojim novogodišnjim obraćanjem 1999. godine kada se povukao i imenovao Putina za svog naslednika?

Ili će Putin zapravo pokušati da ostane duže, povrh postojećih zakonskih ograničenja, produžavajući svoje vreme na vlasti kojim je najdugovečniji vođa u Moskvi od Josifa Staljina? I ako tako bude, kako će to uraditi?

Nedelje priprema za izmenu ustava dovele su do kompleksnih spekulacija o mogućnostima koje bi Putin mogao iskoristiti da ostane na vlasti.

Putin je 10. marta naznačio da bi mogao izabrati najjednostavniji: da ostane predsednik.

U neobičnom i neočekivanom pojavljivanju pred ruskim donjim domom parlamenta, Državnom dumom, Putin je rekao da podržava promenu ustava na način koji bi mu omogućio da se 2024. kandiduje za peti mandat i 2030. godine za šesti.

On je postavio preduslov da Ustavni sud odobri promenu. Ali, za taj sud se, kao i za sve sudove u Rusiji, naširoko smatra da je podređen Kremlju.

“U principu, ta opcija bi bila moguća, ali pod jednim uslovom: ako Ustavni sud donese zvaničnu presudu da takav amandman neće protivrečiti principima i glavnim odredbama ustava”, rekao je 67-godišnji Putin Dumi u obraćanju koje su prenosile nacionalne televizije.

“Predsednik je garant bezbednosti naše države, njene unutrašnje stabilnosti i evolutivnog razvoja”, rekao je on. “U Rusiji smo završili s revolucijama”.

Putin nije otvoreno rekao šta planira da uradi u 2024. Ali za mnoge – pristalice, protivnike, posmatrače i druge – to je bio snažan pokazatelj da će ostati na vlasti.

Ako ostane još dva puna mandata, imaće 83 godine kada će se ponovo suočiti s ustavnim ograničenjem 2036. godine.

Za čvrste pristalice Putina, koji je i dalje popularan i najdominantniji političar u Rusiji, to je dobrodošlo.

“To je rezultat političara u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, koji šest godina vode hibridni rata protiv Rusije da je unište”, rekao je Sergej Markov, otvoreno prokremaljski bivši poslanik.

“Što se više SAD i Evropska unija protive Putinu, to više ruski građani žele da Putin bude vođa Rusije”, napisao je na Fejsbuku (Facebook).

Među ruskim liberalima, protivnicima Putina i drugim građanima koji žele da se Putinovo vreme na vlasti što pre završi, reakcija je bila izrazito kritička: jedan kritičar je to opisao kao “ustavni puč”, dok je drugi rekao da je to “turkmenizacija” Rusije – što je podrugljiva referenca na pokojnog autokratu koji je vladao centralnoazijskom državom Turkmenistan do svoje smrti.

Nekoliko sati posle njegove najave, Duma je odobrila predlog koji će otvoriti put Putinu da se ponovo kandiduje, praktično vraćajući broj njegovih odsluženih mandata na nulu kada se usvoji promena ustava. Glasanje je bilo 382:0, uz 43 uzdržana.

“Prevara”

“Putin je objavio da ‘smo već imali dovoljno revolucija’ i onda odlučio da ostane na vlasti još 12 godina”, napisao je na Tviteru (Twitter) Georgi Alburov, istraživač iz Fonda za borbu protiv korupcije.

Drugi kritičar je ukazao da je Putin već imao dovoljno vremena da rešava probleme Rusije, uključujući one za koje njegovi protivnici kažu da ih je sam napravio ili pogoršao.

“Putin će konačno popraviti sve mane prethodnih šest godina predsednikovanja, koje su bile posledica grešaka rukovodstva zemlje od 2012. do 2018, koje je raščistilo nered koji je napravio šef države od 2004. do 2008, a koji je izazvan strateškim greškama predsednika od 2000. do 2004”, napisao je na Fejsbuku Nikolaj Podosokorski, urednik moskovskog književnog časopisa.

Jabloko, nepopustljiva liberalna politička stranka koja je gurnuta na margine od kada je Putin prvi put postao predsednik 2000. godine, ocenio je da je taj potez prevara.

“Poništavanje (broja) Putinovih predsedničkih mandata pod izgovorom izmene ustava nije ništa drugo do prevara”, saopštila je ta stranka. “To je podla prevara koja se podsmeva građanima i celoj ruskoj državnosti, čije postojanje je generalno pod velikim pitanjem. Međutim, prevara je prilično očekivana. Ovo nije prva godina kako poznajemo ovog predsednika i stil postojećeg sistema”.

“Kremlj više nema ustavne komplekse”, napisao je Kiril Martinov, politički urednik liberalnog lista Novaja gazeta, misleći da se Putin u prošlosti uzdržavao od promene ustava da bi ostao na vlasti, ali da bi sada upravo to mogao uraditi. “Putin je spreman da ostane na svom položaju sve dok on i sudije Ustavnog suda koje je imenovao, to smatraju prikladnim”.

Iako je Putinov povratak na predsedničku funkciju 2012, posle četiri godine na funkciji premijera, pokrenuo odbrojavanje kada će napustiti funkciju, igra nagađanja o Putinovim namerama nije ozbiljno počela sve dok nije osvojio drugi šestogodišnji mandat 2018. godine.

Odmah posle izbora, Putin i saveznici Kremlja u parlamentu progurali su velike reforme penzionog sistema, podižući starosnu granicu za odlazak u penziju, što je pokrenulo proteste širom zemlje. Vlada je potom povećala porez na dodatu vrednost, što je sa stagniranjem plata, dodatno uznemirilo prosečne Ruse i umanjio njegovu popularnost.

Mnogi Rusi su takođe iscrpljeni ekonomskim problemima i nezadovoljni zbog sankcija koje je Zapad uveo 2014. godine kao odgovor na rusko zauzimanje Krima i druge postupke u inostranstvu.

To je, uz još veću nepopularnost vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, podstaklo neizvesnost oko kratkoročnih političkih planova Kremlja, naročito s obzirom na izbore za Dumu 2021. godine, koji mogu umrljati Putinov imidž.

U decembru, posle višemesečnih nagoveštaja i signala njegovih saveznika, Putin je dao prve naznake da se nešto kuva.

“To je živ dokument. Treba da odražava nivo razvoja društva”, rekao je on, odgovarajući na pitanje novinara o ustavu.

Mesec dana kasnije, tokom svog televizijskog obraćanja pred poslanicima i ruskom političkom elitom, Putin je pozvao na izmene 27 godina starog ustava, uključujući velike promene političkih ovlašćenja i novu ulogu za savetodavno telo Državni savet.

Za mnoge posmatrače to je bio signal da planira da ostane na vlasti posle 2024. godine i napravi što je više moguće opcija da to ostvari.

Onda je 26. februara, Vladislav Surkov, jedan od najdugovečnijih Putinovih saradnika, u svom prvom intervjuu posle povlačenja, rekao da bi promena ustava trebalo da poništi broj predsedničkih mandata.

Ne mnogo pre Putinovog pojavljivanje 10. marta pred Dumom – neobično za predsednika koji navodno prezire bazične detalje političarenja i razgovore s poslanicima – ideju podešavanja ustava kako bi se omogućio njegov povratak plasirala je slavna poslanica Jedinstvene Rusije – bivša kosmonautkinja Valentina Terješkova, prva žena u svemiru.

“Predlažem da se ili ukine ograničenje predsedničkog mandata ili da se doda klauzula da pošto promena ustava stupi na snagu, dosadašnji predsednik, kao i svaki drugi građanin, ima pravo da se kandiduje za predsedničku funkciju”, rekla je poslanicima koji su odgovorili gromkim aplauzom.

Pored opcije Državnog saveta koja je bila u opticaju, stručnjaci su takođe ukazali na Savet za bezbednost – najviše savetodavno telo u kojem se nalaze najviši zvaničnici obaveštajnih i bezbednosnih službi u zemlji – kao još jednu mogućnost da Putin zadrži vlast. Medvedev, Putinov dugogodišnji saveznik, štićenik i sugrađanin iz Sankt Peterburga, određen je da bude na novostvorenoj funkciji zamenika predsedavajućeg Saveta za bezbednost.

Putin u Savetu za bezbednost kao alternativnom načinu da zadržavanje vlast sada više izgleda nije opcija.

“Deluje da se Putin, posle poigravanja s idejama Državnog saveta i Saveta za bezbednost, konačno odlučio da se ponovo kandiduje 2024. godine”, naveo je na Tviteru Dmitrij Trenin, šef Moskovskog centra Karnegi. “Što bi verovatno dovelo da eventualna tranzicija, kad god da se desi, bude manje glatka”.

RSE
Autor 12.3.2020. u 09:07

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija