Rizici privatizacije saudijskog naftnog dragulja

RSE
Autor 4.11.2019. u 09:37

Rizici privatizacije saudijskog naftnog dragulja

Foto: Reuters

Izlazak na berzu saudijske energetske kompanije je od središnjeg značaja za planove princa Mohameda bin Salmana da reformiše privredu Saudijske Arabije zavisne od nafte. Tenzije na Bliskom istoku i okolnosti poslovanja, međutim, mogu osujetiti planove saudijskog princa koji želi da kompanija bude procenjena na 2.000 milijardi dolara.

Najavljeni izlazak na berzu saudijske naftne kompanije Saudi Aramko (Aramco) mogao bi postaviti rekord u prikupljenom novcu, ali i pored toga da ne ispuni ciljeve prestolonaslednika Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana u čijim planovima za reformu konzervativne kraljevine privatizacija naftnog giganta ima ključno mesto, pišu svetski mediji, ističući da izlazak na tržište najprofitabilnije kompanije na svetu prate rizici.

Prilika za udeo u najprofitabilnijoj kompaniji na svetu

Inicijalna javna ponuda saudijskog državnog naftnog proizvođača pružiće priliku investitorima da poseduju deo najprofitabilnije kompanije na svetu, a mogla bi i oboriti rekord, ističe CNN.

Posle odobrenja državnih regulatora za prodaju akcija Saudi Aramka na berzi u Rijadu, rukovodioci kompanije su najavili da će krenuti da privlače investitore i da će kasnije ovog meseca izneti finansijske detalje kompanije.

Aramko ima monopol u Saudijskoj Arabiji, najvećem svetkom izvozniku nafte, ali je njegov izlazak na berzu nekoliko puta odlagan, ukazuje američka televizija, dodajući da je saudijska vlada prošle godine razmatrala prodaju pet odsto akcija na berzama u Londonu, Njujorku i Rijadu, što je moglo doneti do 100 milijardi dolara.

Taj projekat je, objašnjava CNN, odložen zbog zabrinutosti u vezi s pravnim komplikacijama u SAD kao i sumnji u vrednost od dve milijarde dolara koliko želi bin Salman. Planovi su ipak oživljeni pošto je Aramko imao uspešnu međunarodnu prodaju obveznica u aprilu ove godine. Na kraju je odlučeno da Aramko zasad bude samo na berzi u Rijadu.

Mada princ Salman traži vrednost Aramka od 2.000 milijardi dolara, analitičari, kako navodi CNN, ocenjuju da neće preći 1.500 milijarde dolara. Prodajom jednog procenta kompanije bi se prikupilo oko 15 milijardi dolara, dok bi s dva odsto mogao da se prevaziđe rekord u inicijalnoj javnoj ponudi koji je postavljen 2014. izlaskom na berzu kineske kompanije za internet trgovinu Alibabe.

Naftni kolos

Saudi Aramko bi izlaskom na berzu mogao dodati još jedan superlativ na svoj spisak – najvrednija kompanija s akcijama na berzi, ukazuje agencija Rojters (Reuters).

Aramko je najveći svetski proizvođač nafte koji pokriva 10 odsto svetskog snabdevanja. Rojters navodi da je ta kompanija prošle godine proizvodila 10,3 miliona barela nafte dnevno uz najniže troškove proizvodnje od 2,8 dolara po barelu. Takođe proizvodi 1,1 miliona barela prirodnog tečnog gasa i 0,8 milijardi kubnih metara gasa dnevno.

Saudijski naftni gigant je takođe najprofitabilnija kompanija na svetu – prošle godine je imala profit od 111 milijardi dolara što je za trećinu više od velikih naftnih kompanija Ekson (Exxon Mobil), Rojal Dač/Šel (Royal Dutch/Shell), BP, Ševron (Chevron) i Total.

U prvoj polovini ove godine Aramko je usled slabijih cena nafte imao pad profita od 12 odsto na 46,9 milijardi dolari, ali je i time nadmašen Epl (Apple) – najprofitabilnija kompanija s akcijama na berzi – koji je imao profit od 31,5 milijardi dolara.

Saudijska kompanija ima preteču u Arabia Ameriken oil kompani (Arabia American Oil Company) koja je nastala kada je Standard Oil porodice Rokfeler (Rockefeller) našao naftu u Saudijskoj Arabiji 30-ih godina prošlog veka. Saudijska vlada je 1980. kupila sve akcije i postala vlasnik 100 odsto kompanije koja je posle osam godina nazvana Saudi Aramko (Saudi Arabian Oil Company).

Aramko je 2017. imao 260,2 milijarde barela ekvivalenata nafte, što je više kombinovanih rezervi Eksona, Šela, BP-a, Ševrona i Totala. Ipak, princ Mohamed je 2016. najavio planove za prodaju dela Aramka, navodeći da zemlja mora okončati svoju “zavisnost od nafte” da ne bi više bila izložena nestabilnim cenama energenata.

Kome idu pare od krunskog dragulja?

Bankari navode da u Saudijskoj Arabiji postoji entuzijazam za akcije Aramka i da će domaći investitori dati većinu ponuda, pri čemu se očekuje da lokalne banke daju velike zajmove Saudijcima kako bi mogli kupiti deonice, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Bogate trgovinske porodice, od kojih su mnoge zahvaćene akcijom protiv korupcije koju je 2017. godine pokrenuo de fakcto vladar zemlje princ Mohamed, pod pritiskom su da investiraju u kompaniju da obezbede uspeh prodaje akcija, ukazuje londonski list.

Strani investitori su, međutim, skeptičniji oko očekivane vrednosti Aramka, ističe Fajnenšl tajms. Otežavajuće okolnosti su pitanja upravljanja i mešanje u korporativnu strategiju kompanije, poput kupovine saudijske petrohemijske kompanije Sabiko (Sabico) od suverenog fonda te zemlje koji ima velike finansijske obaveze u nizu megaprojekata u kraljevini.

Očekuje se da će trgovanje akcijama Aramka početi u decembru, ali je uprkos formalnoj najavi, piše Fajnenšl tajms pozivajući se na dve osobe upoznate s procesom, moguće novo odlaganje u zavisnosti od reakcije investitora. Prošlog meseca je već odložen izlazak na berzu posle napada na postrojenja Aramka za koje je optužen Iran.

Izlazak na berzu saudijske energetske kompanije je od središnjeg značaja za planove princa Mohameda za reformu privrede Saudijske Arabije zavisne od nafte i biće ključan korak u njegovom agresivnom programu preoblikovanja konzervativne kraljevine, ističe Fajnenšl tajms.

Većina prihoda od prodaje akcija krunskog dragulja verovatno neće otići za operacije Saudi Aramka, već u saudijski državni investicioni fond koji prerasta u glavno sredstvo princa Mohameda u okretanju privrede zemlje od njene zavisnosti od nafte, navodi Njujork tajms (The New York Times).

Pablik investment fand (Public Investement Fund) ulaže novac u obnovljivu energiju i ogromne građevinske projekte s ciljem da se stvore radna mesta za Saudijce. Među takvim projektima je, ukazuje njujorški list, futuristički grad Neom na severozapadu zemlje za koji će biti potrebno 500 milijardi dolara iz fonda saudijskog suverena i od drugih investitora.

Predsednik Aramka Jasir Al-Rumajan je rekao da najava inicijalne javne ponude kompanije predstavlja “važan napredak” u realizaciji “plana kraljevine za održivu ekonomsku diverzifikaciju i rast”.

Njujork tajms ocenjuje da nije teško videti zašto princ Mohamed traži brže rezultate koji bi bili podstaknuti prodajom akcija Aramka, pošto saudijska privreda tek treba da oseti rezultate njegovih planova, dok je nezaposlenost među saudijskim državljanima na 12,7 odsto.

Rizici ‘istorijskog’ koraka

Analitičari ocenjuju da investiranje u Saudi Aramko nosi rizike i da nisu samo cene nafte to što otežava kompaniji da dođe do vrednosti od 2.000 milijardi dolara, ukazuje BBC.

“Politički i strateški rizici su veći za svaku kompaniju koja radi u tom regionu, ne samo za onu koja je produžena ruka saudijske države. Aramko takođe ima ograničenu kontrolu nad politikom proizvodnje, što je ključni deo saudijskog upravljanja OPEK-om “, rekao je Kris Bošamp (Chris Beauchamp), analitičar tržišta iz kompanije IG grup (IG Group).

Na te rizike su ukazali septembarski napadi dronovima na postrojenja Aramka, ističe BBC. S druge strane, direktor Aramka Amin Naser, koji je za planove kompanije rekao da su “istorijski”, medijima je kazao da je ta firma i dalje najpouzdanija nafta kompanija u svetu i da ne očekuje da će napadi dronovima uticati na njeno poslovanje ili finansije.

BBC ukazuje i na ocene da situaciju Saudi Aramka komplikuje i ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija u Turskoj prošle godine, pošto će se na sve u Saudijskoj Arabiji gledati kroz prizmu njenog odnosa prema ljudskim pravima.

Na nepovoljne okolnosti po Aramko ukazuje i britanski Gardijan (The Guardian) koji navodi da je ta kompanija ubedljivo najveći svetski zagađivač i da se nalazi na vrhu spiska 20 kompanija koje su najviše odgovorne za većinu emisija ugljenih gasova od 1965. godine

Aramko je odgovaran za skoro pet odsto ukupnih globalnih emisija štetnih gasova u poslednjih pola veka, ističe list, dodajući da je ta kompanija nedavno potrošila 18 milijardi dolara za ogromno proširivanje proizvodnje na svoja dva naftna polja.

U jednom trenutku svet će preći na električne automobile, a vetroparkovi na morima bi, kako ukazuje Gardijan, navodno mogli dati više električne energije nego što je svetu potrebno.

Pored toga, kronizam autokratske države i ratovi u regionu u koje je umešana Saudijska Arabija mogli bi dovesti do toga da investiranje u Aramko bude neuspeh, zaključuje Gardijan.

RSE

RSE
Autor 4.11.2019. u 09:37

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija