Roditeljima stotina dece razdvojenim na južnoj granici SAD i dalje nema traga

Povezani članci

• Migranti zauzeli pariški Pantheon
• Obilježavanje Dana pobjede nad fašizmom u sjeni pandemije
• Republika Italija prvi put nakon 1945. dobila postfašističku vladu na čelu s novom premijerkom Giorgiom Meloni
• Tužna sudbina Afganistana
• Fischer i Soroš o ukrajinskog krizi: Pohvala Merklovoj, nada za EU
• Ko je Mavlavi Akundžada, talibanski ‘Vrhovni vođa’ Afganistana?

Potraga za roditeljima koji su pri pokušaju ulaska u SAD iz Meksika razdvojeni od svoje dece u okviru politike “nulte tolerancije” administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) otežani su propustima američkih vlasti u vođenju evidencije migranata, nasiljem bandi u centralnoameričkim državama, ali i širenjem korona virusa, pišu svetski mediji. Advokati su rekli da ne mogu da nađu roditelje više od 500 migrantske dece.

Pilot projekat

Advokati koje je savezni sudija imenovao da identifikuju porodice migranata koje je odvojila administracija predsednika Trampa rekli su da još nisu ušli u trag roditeljima 545 dece, dok je oko dve trećine tih roditelja deportovano u Centralnu Ameriku bez dece, navodi NBC prema prijavi koju je u utorak, 21. oktobra, podnela Američka unija za građanske slobode (ACLU).

Trampova administracija uvela je 2018. politiku “nulte tolerancije” kojom su razdvajana deca migranata od njihovih roditelja na južnoj granici SAD, ali je kasnije, ukazuje NBC, potvrdila da je razdvajanje porodica zapravo počelo godinu dana ranije u okviru pilot programa.

Za razliku od 2.800 porodica koje su razdvojene pod politikom nulte tolerancije 2018. i koje su većinom bile u imigracionom pritvoru kada je takva politika okončana izvršnom uredbom, mnogi od više od 1.000 roditelja odvojenih od dece u okviru pilot programa već su bili deportovani pre nego što je federalni sudija u Kaliforniji naredio da budu pronađeni.

ACLU i druge organizacije koje je sud imenovao u “upravni odbor”, na osnovu podataka koje je obezbedilo Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, saznale su da je više od 1.000 porodica razdvojeno 2017. Među njima je odbor uspeo da kontaktira roditelje više od 550 dece i veruje da će oko 25 njih možda moći da se vrate u SAD da se spoje sa svojom decom.

ACLU i druge pro bono advokatske firme imale su zadatak da pronađu članove porodica razdvojenih tokom pilot programa, ukazuje NBC. “Od ključnog je značaja saznati što je više moguće ko je bio odgovoran za ovu užasnu praksu”, rekao je Li Gelernt (Lee Gelernt), zamenik direktora ACLU-ovog projekta Prava imigranata.

Hiljade razdvojenih porodica

Hiljade porodica su razdvojene prema politici nulte tolerancije iz 2018. godine, sve dok Bela kuća nije ustuknula usred negodovanja javnosti, ukazuje BBC.

Čim je najavljena migraciona politika nulte tolerancije, pojavile su se fotografije i audio snimci dece koja spavaju u kavezima i plaču za roditeljima, što je, kako navodi britanski javni servis, podstaklo kritike širom SAD i sveta.

Li Gelernta iz ACLU-a rekao je da je odvajanje dece od roditelja “jedna od najvećih mrlja” Trampove administracije. Predsednik Tramp je, ističe BBC, u početku branio praksu, rekavši da “ne želi” da uzima decu od roditelja, ali “kada krivično gonite roditelje zbog nelegalnog ulaska – što treba da se dogodi – morate da uzmete decu”.

Na njegovu odluku da opozove takvu politiku nekoliko meseci kasnije, navodno su uticale slike dece u pritvorskim objektima, ukazuje BBC.

U junu 2018. godine, kao odgovor na tužbu koju je podnela ACLU, američki sudija naredio je da se deca migranti i njihovi roditelji spoje u roku od 30 dana, i hiljade porodica ponovo su povezane u roku od nekoliko nedelja.

Odgovor administracije

Američke vlasti negiraju navode da kratkotrajna politika i dalje razdvaja porodice, navodeći da mnogi roditelji prilikom i posle deportacije nisu hteli da uzmu svoju decu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Na ocenu Lija Gelernt da je Trampova administracija odgovorna što su deca i dalje odvojena od svojih roditelja, zamenik portparola Bele kuće Brajan Morgenstern (Brian) osporio je tu tvrdnju, rekavši da su mnogi roditelji “odbili da uzmu nazad svoju decu”.

Portparol Ministarstva za unutrašnju bezbednost Čejs Džening (Chase Jennings) rekao je ta je to ministarstvo “preduzelo sve korake da olakša ponovno spajanje tih porodica tamo gde su roditelji želeli da dođe do takvog ujedinjenja”.

Trampova administracija, kako piše Volstrit džurnal, već dugo tvrdi da je roditeljima data mogućnost deportacije s decom. S druge strane, prema sudskim spisima ACLU-a i drugih grupa, neki roditelji su rekli da su bili prevareni ili primorani da potpišu dokumente koji su omogućili da budu deportovani bez dece.

Inicijativa administracije o razdvajanju roditelja i dece bila je deo njenog šireg napora da se migrantske porodice odvrate od prelaska granice i traženja azila u SAD, ukazuje list i objašnjava da je, prema američkom imigracionom zakonu, skoro svakom omogućeno da traži azil kada dospe na američku teritoriju, bez obzira kako je stigao.

“Najkontroverznija imigraciona politika Trampove administracije”

Nova otkrića o razdvajanju migrantskih porodica ističu trajni uticaj politike koja je prvi put došla u fokus javnosti kada su se pojavili bolni prizori uplakane dece koja su na granici odvojena od roditelja i pritvorena stotinama ili hiljadama kilometara dalje, piše Njujork tajms (The New York Times) i ističe da su napori da se nađu roditelji otežani nizom propusta ili otežavajućih faktora.

Dokumenti pokazuju da je oko 60 dece bilo mlađe od pet godina kada su bili razdvojeni u okviru, kako ocenjuje Njujork tajms, “najkontroverznije imigracione politike Trampove administracije”. List dodaje da iz sudskih spisa proizlazi da su stotine porodica godinama razdvojene i da je broj roditelja za koji se smatra da su “van domašaja” mnogo veći nego što je ranije bilo poznato.

Kada se saznalo da ima više migrantske dece za koju se ne zna gde su im roditelji, Trampova administracija se mesecima borila protiv toga da obezbedi podatke o dodatnim porodicama, tvrdeći da to nije potrebno jer su deca već puštena iz federalnog centara i smeštena kod sponzora, koji su obično rođaci ili porodični prijatelji. Neke od identifikovanih porodica su odlučile da je za decu bezbednije da budu u SAD kod njihovih rođaka ili prijatelje nego u matičnim zemljama.

Napori da se porodice opet spoje otežani su lošim vođenjem evidencije još u leto 2018, što je delimično posledica toga što je program razdvajanja prvo tajno uveden, ističe Njujork tajms i ukazuje da su službenici Ministarstva zdravlja ustanovili da imigracione vlasti u mnogim slučajevima nisu vodili beleške ko su roditelji dece ili kako da ih kontaktiraju.

Pored toga, kompjuterski sistem graničnih vlasti nije ažuriran da se prilagodi razdvajanju porodica, pa su agenti često nehotice brisali identifikacione brojeve koji su mogli da se koriste za praćenje, dodaje list, navodeći i da je napor za nalaženje roditelja otežan vremenom koje je proteklo između puštanja dece iz saveznog pritvora i kada su istraživači dobrovoljci počeli da ih traže – do tada su se mnogi roditelji preselili ili se sakrili.

A onda i korona virus

ACLU i drugi aktivisti kažu da su napori za pronalaženje razdvojenih ometeni ne samo nepotpunim vladinim izveštajima, već i uslovima na terenu u matičnim zemljama dece, uključujući nasilje bandi, zabačena sela i sada, pandemiju izazvanu korona virusom, piše Vašington post (The Washington Post).

Usled nepotpunih podataka, advokati su morali da se oslanjaju na mrežu boraca za ljudska prava i članova neprofitnih organizacija koji su pokušali fizički da prate porodice u Hondurasu, Gvatemali, El Salvadoru i Meksiko.

Često s pogrešno napisanim imenima ili starim brojevima telefona, advokati putuju u zabačena, planinska sela koja ponekad kontrolišu bande i u kojima su stanovnici često podozrivi prema strancima. I, kako navodi američki list, možda uopšte ne govore španski uobičajen za taj region, već majamskim jezikom mam.

I povrh svega toga, došao je korona virusa, ističe Vašington post. Zbog strogog policijskog časa i drugih mera ograničenja u većem delu Centralne Amerike, aktivisti su bili prinuđeni da potpuno obustave svoj rad. S popuštanjem mera poslednjih meseci, rad je nastavljen, ali je i dalje veoma izazovan – u Hondurasu, na primer, ljudi mogu da izađu iz svojih kuća samo jednom nedeljno.

RSE