Ruski projektili ubili najmanje 23, ranili više od 100 civila u Vinici

Autor/ica 👤 RSE 15.7.2022. u 09:12

Povezani članci

U udaru ruskih raketa u četvrtak, 14. jula, na grad u centralnoj Ukrajini, poginule su najmanje 23 osobe, a povređeno više od 100, saopštio je zvanični Kijev.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je napad namerno usmeren na civile na lokacijama bez vojnog značaja.

Zvaničnici su rekli da su krstareće rakete Kalibr ispaljene sa ruske podmornice u Crnom moru pogodile civilne zgrade u Vinici, koja se nalazi 268 kilometara jugozapadno od glavnog grada Kijeva.

Guverner regiona Vinice Sergej Borzov rekao je da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila dve od ukupno četiri rakete koje su lansirane.

Šef Nacionalne policije Ihor Klimenko rekao je da je do sada identifikovano samo šest tela, dok se 39 osoba i dalje vodi kao nestalo.

Među poginulima i troje dece. Od 65 hospitalizovanih osoba, pet je i dalje u kritičnom stanju, dok su 34 osobe zadobile teške povrede, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije.

“To je bila zdravstvena ustanova. Kada je prva raketa udarila u nju, staklo je palo sa mojih prozora,” rekla je stanovnica Vinice Svitlana Kubas, 74.

“A kada je došao drugi talas, bilo je toliko zaglušujuće da mi još uvek zuji u glavi. Istrgnuo je vrata,” dodala je.

Projektili su zapalili požar koji se proširio na 50 automobila na parkingu, rekli su zvaničnici.

“Ovo su prilično precizne rakete… Znali su gde gađaju,” rekao je Borzov za AP.

Ranije je nacionalna policija saopštila da je pogođen poslovni blok, oštećene obližnje stambene zgrade i uništen medicinski centar.

Rusija nije zvanično potvrdila napad. Ali Margarita Simonjan, šef ruske televizijske mreže Russia Today (RT) koju kontroliše država, navela je na svom kanalu u aplikaciji za razmenu poruka da su joj vojni zvaničnici rekli da je zgrada u Vinici gađana jer su u njoj bili smešteni ukrajinski “nacisti”.

Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, negira da namerno gađa civile u, kako naziva, specijalnoj vojnoj operaciji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da namerno gađa civile. Napad se dogodio u trenutku kada su se vladini zvaničnici iz oko 40 zemalja sastali u Hagu u Holandiji kako bi razgovarali o koordinaciji istraga i krivičnog gonjenja potencijalnih ratnih zločina počinjenih u Ukrajini.

“Rusija svaki dan uništava civilno stanovništvo, ubija ukrajinsku decu, usmerava rakete na civilne objekte, gde nema vojnih meta. Šta je to ako ne otvoreni teroristički akt?” – napisao je Zelenski na Telegramu.

U komentaru na Tviteru, ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba optužio je Rusiju da je počinila “još jedan ratni zločin”.

“Sudićemo ruskim ratnim zločincima za svaku kap ukrajinske krvi i suza”, napisao je.

Rusija negira da su njene snage počinile ratne zločine u Ukrajini. Kremlj kaže da je uključen u “specijalnu vojnu operaciju” za demilitarizaciju Ukrajine i iskorjenjivanje onoga što smatra opasnim nacionalizmom. Kijev i njegovi zapadni saveznici to odbacuju kao lažni izgovor za rat.

Od kada je krajem februara počeo rat u Ukrajini, hiljade ljudi je poginulo, gradovi su uništeni, a milioni raseljeni. Zbog invazije koju je Moskva pokrenula Rusija se suočila sa brojnim sankcijama.

Vinica je jedan od najvećih gradova Ukrajine, sa predratnim stanovništvom od 370.000. Hiljade ljudi iz istočne Ukrajine, gde je Rusija koncentrisala svoju ofanzivu, sklonilo se u ovaj grad otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

Katerina Popova je rekla da je videla mnogo povređenih ljudi kako leže na ulici nakon udara projektila. Popova je u martu pobegla iz Harkova u potrazi za bezbednošću u “mirnoj” Vinici. Ali raketni napad je sve to promenio.

“Nismo ovo očekivali. Sada se osećamo kao da ponovo nemamo dom,” rekla je ona.

Guverner Borzov je rekao da je oštećeno 36 kuća i da su stanovnici evakuisani, dok je uspostavljena 24-časovna dežurna linija za informacije o povređenima ili nestalima. Četrnaesti jul biće proglašen danom žalosti u regionu, rekao je on.

Ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov rekao je da misli da napad nalik na prethodne na stambene oblasti koje je Moskva izvela „u cilju pritiska na Kijev da učini neke ustupke“.

“Rusija je koristila istu taktiku kada je gađala Odesku oblast, Kremenčuk, Časiv Jar i druge regije,” rekao je Ždanov.

“Kremlj želi da pokaže da će nastaviti da koristi nekonvencionalne metode rata i da ubija civile prkoseći Kijevu i celoj međunarodnoj zajednici,” dodao je Ždanov.

Pre nego što su projektili pogodili Vinicu, kancelarija predsednika izvestila je o smrti pet civila i ranjavanju još osam u ruskim napadima tokom proteklog dana.

Jedna osoba je ranjena kada je projektil oštetio nekoliko zgrada u južnom gradu Mikolajvu u četvrtak rano ujutru. U raketnom napadu u sredu poginulo je najmanje pet ljudi u gradu.

Ruske snage su takođe nastavile sa artiljerijskim i raketnim napadima na istoku Ukrajine, prvenstveno u regiji Donjeck, nakon što su zauzele susednu oblast Luganjsk. Grad Lisičansk, poslednje veliko uporište ukrajinskog otpora u Luganjsku, pao je u ruke ruskih snaga ranije ovog meseca.

Guverner Donjecka Pavlo Kirilenko pozvao je stanovnike da se evakuišu što je pre moguće.

“Pozivamo civile da napuste region, gde nema struje, vode i gasa nakon ruskog granatiranja,” rekao je Kirilenko.

“Borbe se intenziviraju i ljudi treba da prestanu da rizikuju svoje živote i da napuste region,” dodao je.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da, uprkos kontinuiranom granatiranju regiona Donbasa, ruske snage nisu ostvarile veći teritorijalni napredak poslednjih dana.

“Ostarela vozila, oružje i taktike iz sovjetske ere koje su koristile ruske snage ne mogu brzo povratiti ili povećati zamah osim ako se ne koriste u velikim količinama – što Rusija trenutno nije u stanju da obezbedi,” saopštilo je britansko ministarstvo.

I ruske snage i ukrajinske vojske nastoje da popune svoje iscrpljene zalihe bespilotnih letelica kako bi napadale neprijateljske položaje i usmeravale artiljerijske udare.

Obe strane žele da nabave napredne bespilotne letelice otporne na ometanje što bi osiguralo odlučujuću prednost u borbi.